Народно благостање

2. мај 1936.

i ostalih zaimova iznosi 9.662.178.998. Od toga је podeljeno po rokovima 9.153.275.902 ili 98.80%. Kod štedionica svota

celokupnog potraživanja dostiže 1.490.314.274, a precizirana suma 990.160.781 ili 66.5%. Banke Štedionice Po viđenju 788.181.617 50.734.097 Kratkoročni 2.924.387.087 | 154.708.904 Згедпјегоста 3-9 тез. 1.885.470.043 201.858.580 Ртеко 9 тез. 4.105.237.205 582.864.200

U velikom iznosu dugoročnih potraživanja ogledaju se posledice zakona o zaštiti zemljoradnika.

ČI. 15 zakonskog predloga o bankama od 1931 godine predviđa da »radi održavanja likvidnosti« gotovina u blagaini, odnosno potraživania kod Narodne banke i državnih kreditnih ustanova, ne može biti ispod 15% celokupnog iznosa svih uloga i kratkoročnih obaveza. Gotovina u smislu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 285

zakonskog predloga iznosi kod banaka 596.915.077, dok ulozi i kratkoročne obaveze 5.981.625.4023. Prema tome 15% čini 887.243.813, što znači skoro dva puta više od faktičnog iznosa. Druga odredba istog predloga glasi da gotovina u prednjem smislu zajedno sa vrednošću papira, u koje se može ulagati imovina štićenika, a sa kojima banka raspolaže, mora biti naimanjie 20% bančinih kratkoročnih uloga i obaveza. Ova gotovina u širem smislu dostiže 744.346.070, dok kratkoročni ulozi i obaveze 3.621.581.544 te bi prema «оте 12nosila 724.216.308. Dakle stvarno pokriće nešto prelazi onaj iznos koji se traži zakonom kao minimum.

_ Prednie upoređenje faktičnog stanja sa dofičnnim odredbama zakonskog predloga ima ipak samo približan karakter, jer pod Kkratkoročnim obavezama predlog podrazumeva: uloge i obaveze do 30 dana, dok ono što spada ovde u kategoriju kratkoročnih uloga i obaveza ide do 3 meseca.

ДОГАЂАЈИ

U januaru mesecu ove godine kod Suzora je bilo osigurano 548.309 radnika prema 571.418 u decembru što pretstavlia smanjenje za 29.109 ili 4.1%. Ovo smanjenje pretstavlia uobičajenu sezonsku pojavu s tom razlikom što je ovoga puta, usled blage zime, bilo znatno manie nego ranijih godina. U konjiunkturnom pogledu međutim, ti. kada uporedimo januar 1936. sa istim mesecom ranijih godina, pokazuje se veliko. povećanje broja uposlenih. U periodu 19931—86 ovoga puta u januaru mesecu postignut je najveći broi osiguranih (1931 g. 533.265, 1932 g. 482.449, 1933. z. 482.449, 1934 g. 484.232, 1935 zg. 506.496). Prema januaru 1935 broi uposlenih se povećao za 41.813 ili 8.2%. оа 20 grupa navedenih u допјет ргегеди imamo porast proja uposlenih kod 19. Prema tome, ianuar mesec OVe гоdine bio je retko povolian u pogledu konjiunkture naše privredne delatnosti kada se ova posmatra kroz svetlo podataka o kretaniu broja osiguranih.

Kretanje broja uposlenih po pojedinim privrednim granama u januaru ove godine u poređenju sa istim mesecom 1935, izgleda ovako:

kon=

Snažno junkture u januaru mesecu

pobolišanie

1086 PF. il

Januar Januar „— % prema

1936 1935 1935 Ind. kamena i zemlje 13.797 12.566 5. 9.7 Metalurgija 36.775 32.610 = 127 Hemiiska ind. 10.288 10.082 == 20 Tekstilna ind. 50.089 44.794 7- 117 Ind. hartije 4.561 4.245 А 58 Ind. kože i gume 4.385 4.124 mr, 5:0 Ind. prerade kože 18.842 18.146 == 339 Šumsko-pilanska ind. 41.510 37.595 45 10% Drvodeliska ind. 15.423 13.482 += 148 Ind. hrane i pića 34.350 32.387 5 (611 Gostione, kavane 21.548 19.564 = 10:2 Ind. odeće i čišćenja 28.337 25.709 sb 10.9; Građenje željenica, puteva 14.093 11.295 + 24.8 Građevna industrija 9.402 7.579 + 23.9 Grafička ind. 8.685 7.951 sl 9.9 Higijena 15.720 14.914 sk 05: Opštinski poslovi 27.830 24.401 + 14.0 Trgovina 57.131 58.978 305) 5:89 Novčani zavodi 14.277 14.851 = 8.8 Kućna posluga 61.651 60.773 nd 19

И ПРОБЛЕМИ

Iz gornjeg pregleda vidimo да је najveći porast broja uposlenih zabeležen kod građenja železnica i puteva i u građevinskoj industriji, što je posledica s jedne strane javnih

„radova, a s druge povolinog vremena, koje je omogućilo da

se građevna delatnost u nešto suženom obimu nastavi kroz celu zimu. Zatim sleduje povećanje uposlenosti u metalurgiji, tekstilnoi industriji, industriji kože i gume i preradi kože, šumsko-pilanskoi, drvodeljiskoi, odeće i čišćenja i grafičkoj industriji. U svima ovim granama nastupilo je znatno DOvećanje proizvodnje, što je dokaz s jedne strane povećanja njihovog učešća u snabdevanju unutrašnjeg tržišta, a s druge porasta kupovne snage i prometa. Naročito pada u oči porast broja uposlenih u šumsko-pilanskoj industriji, što dokazuie da sankcije prema Italiji nisu dejstvovale u onom obimu u kome se to u prvo vreme očekivalo.

Suzor je objavio podatke o prosečnom broju osiguranih radnika po privrednim granama u prošloj godini, koji mog: poslužiti kao jedan od važnih elemenata za prosuđivanje privrednih prilika u toi godini. Prosečni broi osiguranih kod Suzora u 1935 iznosio je 564.287 što prema proseku 1934 pretstavlia povećanje za 43.307 ili 8.9%, a prema 1933 god. za 70.551 ili 14.02%. Iz ovoga izlazi da je povećanje broja uposlenih u prošloj prema 1934 bilo za nešto više od trećine (39%) manie od onoga u 1934 prema 19932. Kretanje prosečnog broja osiguranih po pojedinim granama izgleda ovako:

Naša privreda u 1955 u svevlu statistike o zaposlenosti

1935 1934 "Ro Ili —> Sl ili

% % 1934 1935. prema 1934 prema 1933 Ind. kamena i zemlje 20.008 29.520 55 1216 + 9.8 Metalurgija 31.578 35.127 ri 118 “E IG Građenje prevoz. sret. 6.218 5.877 — 5.4 == 10.1 Hemijska industrija 10.005 10.389 70:83 + 10.9 Tekstilna 42.956 47.175 + 9.8 + 19.2 Hartije 4.488 4.409 — 1,8 == 10: Ind. kože i gume 3.961 4.252 il 7.4 5 12.4. Ind. prerade kože 18.285 19.262 75 05.8 =) 0.3 Šumsko-pilanska ind. 46.026 45.689 = 0.7 + 1577 Отуоде зка 14.516 15.479 + 66 = 101 Ind. hrane i pića 34.976 35.707 1542 #37. Gostionice, kavane 19.790 21.532 = 8,8 = '8.8