Народно благостање

(траца 286

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

а

Ind. odeće i čišćenja 25.372 27.455 e 0819

Gradnja želez. i puteva 21.944 19.576 — 11.0 + 04 Građevna industrija 18.642 19.051 + 2.0 — 12.7. Grafička industrija 8.054 8.191 == 19 = 81 Higiiena 14.755 15.559 54 5157 1185 Opštinski poslovi 95.567 52.726 515. 087 — 85 Trgovina 52.346 54.784 3D 47 šio 3 Novčarstvo 15.284 14.709 — 4.8 — 2.6 Kućna posluga 58.394 60.256 Ба dl = 42

Na grupu usluga—prodaja, koja obuhvata osam grana (javni i privatni saobraćaj, ugostiteliske radnje, higijena, trgovina, kućna posluga, bankarski i drugi nameštenici, razno) otpadalo je u prošloj godini 35.4% ukupnog broja osiguranih prema 35.6% u 934 godini odnosno 96.2% u 933. Ovo pokazuje, da postoji stalno opadanje učešća ovih uposleničkih grupa. Naprotiv, kod preradđivačko-proizvođačke grupe, Која obuhvata ostalih 8 grana, konstatuje se stalni porast udela u ukupnom broju osiguranih: 1935 god. 63.8%, 1934 g. 64.4%, 1935 g. 64.8%.

Najveći porast uposlenosti u prošloj godini zabeležen je kod industriie kamena i zemlje (2.512 ili 12.0%) i metalurgije (3.549 ili 11.9%). U 1934 prema 1993, pak, imali smo najveći porast kod tekstilne i šumsko- pilanske industrije. Ovai preokret posledica je strukturelnog pomeranja u našoi privredi s jedne i mogućnosti izvoza S druge strane. Prošle godine u celoi zemlji zabeležena je relativno vrlo živa građevinska delatnost, koja je nastupila uglavnom usled pojačane nesigurnosti valute i znatno sniženih troškova zidanja. Sem toga, industrila cementa u prošloi godini znatno je povećala svoj izvoz. Porast broja uposlenih u metalnoi industriji nastupio je usled osnivanja novih preduzeća i povećanja proiz-, vodnje. Procenat iskorišćenja kapaciteta u preduzećima za izradu vagona znatno se povećao. Takođe je napredovala 1 industrija emajliranog pošuđa čili proizvodi nailaze na sve boliu prođu kako u zemlji tako i u inostranstvu. U tekstilnoj industriji broji uposlenih se povećao za 4.219 ili 9.8% prema 8.262 odnosno 19.925% u 1934 prema 19935. Manji porast broја uposlenih u prošloi prema onome u 1934 godini posledica le zasićenosti u izvesnim granama usled čega se pojavio i Zahtev zakonskog ograničenia osnivanja novih preduzeća. Dok je šumska industrija u pogledu povećania uposlenosti u 1934 bila na drugom mestu, u prošloj godini kod nje зе pokazuje neznatno smanjenje. Pogoršanje stanja nastupilo je uglavnom usled primene sankcija. Treće mesto u porastu broja uposlenih zauzima industrija odeće i čišćenja (2.083 ili 8.3%). Ма četvrtom mestu stoji industrila nameštaja (963 6.6%), a na petom industrija kože i gume (7.4%) i industrija prerade kože (5.3%). Najveće opadanie broja zaposlenih pokazuje se kod građenja železnica i puteva tj. na javnim radovima. Na opštinskim poslovima prosečni broj uposlenih ostao je isti kao i u 1934 što je dokaz, da opštine, iz finansijskih razloga, izvode samo one najnužnije radove. Izvestan porast broja uposlenih zapažen je u industriji hrane i pića. U ovoj grupi najveće povećanje pokazuje industrija za preradu mesa, koja je udvostručila svoju proizvodnju usled velikog porasta izvoza. Nešto povećan broj uposlenih pokazuje se i kod industrije testenina. Kod ostalih poljorivrednih grana industrije uposlenost je ostala ista kao i u 1934 godini.

Iz ovoga pregleda vidimo, da se naročito pobolišalo stanie onih grana, koje rade pretežno za domaće tržište i kod kojih postoji zavisnost od uvoza. Kod ovih grana može se i u buduće očelivati porast uposlenosti. Rod izvoznih industrijskih grana situacija je nejednaka. Zasada je u najpovolinijem položaju industrila za preradu mesa čije su se izvozne mogućnosti znatno povećale. Položai šumske industrile izgleda da će se pogoršati usled teškoće oko iznalaže-

+ 185 пја поућ tržišta i odnosa konkurencije na ovima. U ovom pogledu svakako ne treba polagati nade u sporazum evIOp-.

skih proizvođača, kome smo i mi pristupili. Odnos uposlenih muških i ženskih radnika u prošloj godini ostao je isti kao i u 1934. Od ukupnog broja uposlenih na muške je otpadalo 72.5%, a na ženske 27.5%. I ovo: je jedna od povoljnih pojava u kretanju broja uposlenih, jer za sve vreme depresije do prošle godine, broj uposlenih muških opadao ie na račun povećanja ženskih. o |

Zagrebački „Liječnički zbor” sprema akciju za pomoć selu koja treba da bude vezana sa ak-_ cijom Gospodarske sloge za. ekonomsko podizanje sela. Zasada predviđa da to bude poput već provedene antituberkulozne propagande. Naročito se smatra da bi bilo potrebno da se uvedu povremeni obavezni iekarski pregledi svega civilnog stanovništva, pa čak i obaveza za bolesnike i njihove ukućane da prijave svaki slučai oboljenja i da se podvrgnu lečničkom pregiedu i lečenju.

U novinskom izveštaju čitamo između ostaloga da 75% naših seljaka umire, bez ikakve lekarske pomoći. To je vrlo žalosna konstatac.ja, ali bismo mi želeli da je malo korigiramo. Jedan vel:ki deo seliaka prima pomoć 1. zv. nadrilekara koji čine jedan dragocen deo kurativne medicine, a na selu Vrlo. mnogo deluju uprkos odgovornosti po krivičnom zakonu.

To nije slučaj samo kod nas, već i u državama gde su lekari mnogobroiniji, gde je lekarska služba mnogo bolje organizovana i konačno gde je kupovna moć stanovništva veća. Tako je na primer u Nemačkoj u Berlinu od 17—19 januara 0. S. održan kongres Saveza nadrilekara (Naturarzte) koji broji 13 hilj. članova. Ne samo da nadrilekari imaiu tamo zakonske mogućnosti za rad već su i neki školovani lekari na tome kongresu između ostaloga rekli da će oni „voditi borbu ne protiv drugih lekara, već sa njima, za pobolišanje narodnog zdravlja”.

Гекан, паатекам i narodno zdravije

Smatramo da. krajnji cili politike narodnog zdravlja treba da bude da školovani lekari postanu njegov stub, ali ostajemo pri tome da je zabrana svake druge prakse sem školovanih lekara jedan napad na narodno zdravlje. Tako se bar na taj problem gleda u jednoj zemlji na neosporno visokom stupnju civilizacije i kulture.

Odluka zagrebačkih lekara da povedu gore pomenutu akciju neobično je pohvalna, premda mi moramo priznati da sumnjamo da će ona dati rezultate koji se od nje očekuju.

Iz intervjua u »Novostima« (28-III) sa g. d-r Čepulićem izlazi da oni pomišljaju na jednu volontersku akciju. Bilo je u istoriji takvih pokušaja da lica koja prodaju dobra ili usluge

· koje služe prešnim potrebama, čine to besplatno. Sa ekonom-

skog pledišta je to besmislica, za to treba apostolsko nastroienje, a znamo da jedan veliki broj lekara čak i kada su obvezani da besplatno leče, rade to kojekako. I sama metoda koju su lekari izabrali, po našem je' mišljeniu pogrešna. Prisilni pregled, prisilno lečenje, to su metode totalitarne države, krajnje apsolutističke koje smatraju individuum za objekat, a ne Za subjekat. Niko se ne može usrećiti protiv njegove volje, a ako se u tom pogledu može Što učiniti onda samo upotrebom humanih sretstava. Ovako nam se čini da bi ova prisilnost SVIšila time da bi žandari morali da hvataju ljude po ulicama i da ih vode na lekarski pregled. Na taj bi se način moglo dogoditi da ova pohvalna akcija.lekara svrši time da narod u svojim očima izjednači lekara sa žandarmom.

Lekari bi nasuprot tome trebali da otvore akciju da država proširi svoju politiku u pravcu omogućavanja što obilnije

i lekarske usluge seljacima. A u tom slučaju mi smatramo da je