Народно благостање

Страна 288 а

омогућила полет, јер је она тамо нашла и тржишта и изворе сировина, и, у последње време, С. А. Д. које су се својим уговорима о реципроцитету повеле за енглеским примером. Нова трговинска политика С. А. Д. која је објављена средином 1934 и чији је први израз много коментарисани трговински уговор са Кубом, свесно се служи реципроцитетом као трговинско-политичким сретством. Циљ је стварање посебног блока с оним земљама које не припадају Британској империји или стерлинг блоку (што се види по досадашњим сауговорачима), блока који би био раван енглеском или би био чак у стању да га разбије, што би довело до нове поделе светске трговине. Продор у енглески блок претстављају већ склопље-

ни уговори са Канадом и Шведском. С обзиром на све

веће незадовољство са једностраним реципроцитетом отавских уговора који иде не само у корист Енглеске, није искључено да ће С. А. Д. и успети. За разлику од деструктивног дејства реципроцитета у другим земљама овде може доћи до повољног резултата, јер С. А. Д. могу без даљега да учине потребне уступке, као што се види по њиховом непротивљењу преференцијалима Канаде, које је ова дала отавским уговором. Тачан доказ повољног дејства, истина, још није могућ, иако је у односима са Кубом заиста већ сада наступило велико оживљење трговине. пе 5

· Још јасније виде се разлике у дејству код посматрања методе контингентирања која је данас уобичајено средство за регулисање трговине. Код већине земаља северне и југоисточне Европе, међу којима је на првом месту Немачка, контингентирање претставља чисто дефанзивну меру; оно спречава увоз, да би се обезбедиле девизе за службу дугова, или служи као у новије време, да заштити и помогне домаћу производњу. Резултат оваквих више унутрашњо-привредних тежњи политике контингентирања огледа се у све већем издвајању из светске привреде; то, међутим, захтева велике жртве у погледу снабдевања, а ипак не умањује девизне тешкоће. Сасвим друкчије је дејство код једне мале групе држава коју чине земље златнога блока; оне употребљавају контингентирање као чисто трговинско-политичко средство. Увозни контингенти се одређују с обзиром на интересе властитог извоза и треба да донесу исте користи које су друге земље постигле валутним манипулацијама. Насупрот изолацији код оне прве групе, код ових земаља, нарочито Француске и Холандије, које располажу довољним простором и капиталом, контингентирање је довело до много јачег везивања за светску привреду и до извесне политике великог простора. Ове земље не само што су захтевале првенство у својим колонијама, него су решавале и 0 односима својих колонија према трећим земљама; оне су на пр. контингенте својих колонија урачунавале у своје и тиме постизале веће извозне а мање увозне контингенте. То је уједно појачало везе са колонијама и одржало тржишта у осталом свету. Француска је поступала од почетка тако, док је Холандију на то нагнала тек јапанска конкуренција.

Треба, међутим, увек имати на уму да се ове разлике никада не испољавају тако јасно да би чиниле изразите контрасте, јер се ни начела ни методе не примењују једнострано. Увек има извесних прелаза и мешавина. Али, све у свему, ипак се резултати овога чланка могу изразити укратко овако: код земаља које се налазе у привредном шкрипцу, трговинско-политичке мере доводе до привредног самоспутавања, а с друге стране нагоне их на изградњу самосталније сопствене привреде; код других, привредно јаких земаља, тј. код оних које имају простора и капитала, иста средства могу да изазову. проширење тржишта. = а JJ OJ S SSS =

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 18

Za vreme krize francuskog franka koja je krajem marta kulminirala i koja ioš nije sasvim završena, došlo je i u Holandiji sredinom marta do prolazne omanie reakcije; položaj švajcarskog franka, međutim, pokazao se potpuno neugrožen. Zadržavši eskontnu stopu od 2:ј»% koja je uvedena u maju prošle godine, Зуајсагska novčanična banka iskazuje stalne prilive zlata, tako da su sed zalihe povećale sa 1476 mil. fr. 7 marta na 1509 mil. 31 marta, na kojoj su visini i danas.

Da li će Švaicarska izdr' žati bez devalvacije?

Ovaj utisak dovoline bezbednosti pojačava i pobolišanje koje se od početka ove Podine primećuje na novčanom tržištu i na tržištu kapitala. Obaveze po viđenju kod novčanične banke dostigle su opet visinu na kojoj su bile pre valutne krize u proleće 1935, dok su se menice i lombardi

smanjili na jednu trećinu svoga iznosa krajem prošle godine.

Kamatna stopa smanjila se opet sa 2,48 na 2,37, iako još nije dostigla stari nivo od 1,5. Pored ove sve veće likvidnosti na novčanom tržištu pojavljuje se i snažno oživljenje na tržištu kapitala. Prošla godina se završila još u slabom raspoloženju koje je sprečilo i uobičajeno pobolišanie državnih papira; u novoi godini, međutim, došlo je iznenada do preokreta ka optimizmu koji je doveo do prave hose kod svih hartiia od vrednosti. Indeks akcija popeo se sa 96,3 u decem-

bru 1935 na 105 sredinom februara 1986, a rentabilitet obli--

gacija je istovremeno pao sa 4,1 na 9,9.

Glavni uzrok ovome pobolišanju je u DOnOVnom DOverenju koje je posledica definitivnog izglasanja Finansijskog zakona; ovim je osigurano izravnanje budžeta za sledeće godine i stvoreni su preduslovi za stabilnost franka. Naročito iasan izraz našlo је ovo novo poverenje u državu, uprkos svoj zategnutosti evropskih političkih prilika i teškoćama kod finansijske diskusije u kantonu Ženevi, u uspehu poslednjeg 4% zaima koji je prevazišao sva očekivanja. Rezultat upisa ovoga zaima koji jie isprva imao da iznese 100 mil. fr., dozvolio je povišenje iznosa na 1930 mil.

Ali uprkos tome vlada, izgleda, ne drži mnogo do toga novog poverenja. To se vidi ne samo po tome što je primila sav ponuđeni kapital, nego i po Finansijskom zakonu koji predviđa opet pojačanje deflacione politike namesto dosadašnje politike deficita koia зе озшуаја па роуегепји 1 роmoći domaćeg kapitala. Doduše, vlada je zatražila produženje ovlašćenja iz 1932 za sklapanje zaimova na dalje četiri gOdine, ali je, izgleda, ipak rešena da budžet izravna uštedama kod tekućih izdataka i povećanjem prihoda. Ubuduće će se održavanju budžetske ravnoteže podrediti sve privredne mere. To, međutim, ne znači da će se potpuno ukinuti dosadašnje mere za ublaženje privrednih nedaća; samo one neće smeti da idu dotle da zbog njih nastane uznemirenost među finansijerima države, niti smeju prouzrokovati nazadovanje cena i troškova, tj. beskorisno iscrpljavanje bogatstava zemlje. I po tome se vidi da vlada više ne veruje u uspeh politike istrajnog iščekivanja koja se nada da će do prilagođenja cenama na svetskom tržištu doći spolja, nego se zalaže za prilagođavanje putem unutrašnje deflacije. Radi sprovođenja ovoga povratka na jaču deflaciju, vlada je spremila opet jedan privredni zakon koji je uglavnom istovetan sa nacrtom koji je lanjske jeseni odbijen i o kome smo opširno pisali (u br. 49 od 30 novembra 1935). Oyvlašćenje vlade na donošenje privrednih mera po nuždi koje postojeći zakoni ne predviđaju, ograničava se sada na naihitnije slučajeve; o tim pitanjima, pored toga, ima da veća i privredna komisija koja će se obrazovati od pretstavnika svih privrednih grana, a rešenja biće vezana za naknadno одођгепје od strane parlamenta. ПИВО