Народно благостање

}

Страна 308 |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ, | ____-- Брил

= Београдско градско веће је прихватило предлог о смањењу тарифе за електричну струју од 1 јуна о. г. Према томе ће сви станови и радионице у Београду пе простој тарифи плаћати 0,50 пара мање по кв. т. ј. 4,50, односно 5,20 са државном трошарином. За струју у термичке сврхе смањење износи 70 пара, од 1,30 на 0,60 дин. за ноћну употребу и од 2—1,30 односно од 1,50 на 0,80 динара за употребу по дану. ;

САОБРАЋАЈ

Централа чехословачких трговинских комора предала је влади претставку којом тражи помагање и унапређење моторизације Чехословачке, и то путем поре: ских олакшица и мера у погледу осигурања, као и побољшањем саобраћајних прилика и регулисањем цена погон ских средстава.

= Швајцарски аутомобилистички часопис „Аутомобилреви“ пропагира нову погонску смесу која се састоје из 95% бензина, 2,5% етилалкохола и 9,5% производа дестилираног дрвета. Главна је предност овог новог горива што се при додиру са водом не разлучује и што може дуже времена да лежи. Употреба овога горива омогућила би ликвидацију великих швајцарских залиха алкохола за |—-2 године, искористили би се отпатци дрвета и загослило би се око 200 радника код производње.

КРИЗА И КОНЈУНКТУРА

— Promet na novosadskoj produktnoj berzi izneo je u. prošloj godini 18,2 hilj. vagona, prema 15,1 hili. u 1934 i 11,4 hilj. u 1931. Najveći je promet bio 1998 kada je izneo 25 hili. vagona. Od laniskog prometa otpalo je na kukuruz 11,1 hilj., na pšenicu 5,2, па ostalo žito 0,3, brašno 1,3 i na ostalo 0,2 hili. vagona. Ukupna vrednost prodanih dobara iznela ie je u prošloj godini 197 mil. dinara.

— Чехословачки министар социјалне политике инж. Нечас истакао је недавно да се чехословачка привреда опоравља, што се види по опадању незапослености, порасту извоза, оживљењу грађевинске делатности и повећању пореских прихода. Али темпо побољшања треба убрзати, а то: се може постићи уравнотежењем производње и потрошње. Добра политика потрошње главни је услов за то; влада је у томе погледу већ понешто учинила уредбом против претеране скупоће, и другим законодавним мерама. Претставници потрошачких задруга изјавили су после министровог говора да се слажу са синдикализациТом, али само ако она буде од користи за целину, а не само за произвођаче; она треба да повећа и појевтини потрошњу, али не сме да буде од штете за намештенике.

— У Шведској влада и даље одлична коњунктура, иако се побољшање успорава. Индекс трговине био је у првом тромесечју 1935 год. 90,8, а у истим месецима 1936 год. 92,3 (1929 =— 100); за целу 1935 год. индекс износи 89,8%. Успорење у развоју огледа се у опдању цена дрвета и целулозе и у смањењу извоза дрвета. У 1936, међугим, наступило је опет побољшање у тим привредним гранама. Вишак увоза је у 1935 порастао за 179 мил. кр. чиме је вишак прихода у платном билансу смањен на 40—50 мил. кр. Овај се развој наставља и у 1936; у јануару и фебруару износио је вишак увоза над извозом 52 мил. кр. према 45 мил. у истим месецима 1935. Новчано тржиште је необично ликвидно; у априлу су пласирани благајнички записи по 0,33%. Депозита има око 800 мил. кр., т. ј. за 100 мил. кр. више него пре годину дана; то је највећи по. стигнути износ после 1924 год. Кредитно пословање је нешто слабије, али се ипак одржало на лањској висини. На тржишту капитала постоји велика понуда, али слаба тражња. Општине се снабдевају потребним капиталом директно од завода, а привредна предузећа обраћају се тр-

жишту капитала само за конверзије. Како државни приходи расту, нема ни држава потребе. за зајмовима. На берзи већ целе 1936 год. влада. непрестана: хоса У главним индустријским и банкарским хартијама; обрт је већи него икад од 1931; у првом тромесечју износио је дневно просечно 1,91 мил. кр. према 0,68 мил. у: истом раздобљу 1935 год. : : .

из Посдевноћ СВЕТА.

Зборови акционарских друштава

11. мај. — Мостер творница лака и боја LA. у Загребу (редован). — Бакарни рудници у Мајданпеку, безимено друштво у Лијежу (редован). — Рудник каменог угља „Ртањ“, Браћа Минх ад, Београд (припремни).

12. мај. — Текстилна индустрија дед:, Вараждин (редован). 14. мај. — Жељезо — Прометно дд. а (редован. — Мустад југосл. творница чавала те жељезне и челичне робе д.д. Карловац, (редован). |

16: Maj. — XpBaTckH OHNhH BjepecHicKH 3aBOJL /LJL, 3aгреб (редован). — Иван Пенић дд. у Загребу | (редован). „Камендин“ д.д. за производњу серума у Новом Саду (pe дован). — Ад. „Опленац" у Београду (редован). ЈЕ

17. мај. — Вараждинска индустрија свиле дд. Bapa: ждин (редован). — Вунатекстил д.д. за производњу и "трговину текстилне робе и кемијских производа у lo ву (редован).

18. мај. — Инжињерн Кајзер и Шега грађевно дд.у Загребу (редован). — Лукс дд. творница лустера и металне робе, Загреб (редован). — Ацетик д.д. Загреб (редован). Прелошка штедионица LL. у Прелогу (редован). — С. Х. Гутман дљд., Белишће (редован). — Д.д. за израдњу свратишта и купатила у Загребу (редован). — Бонди, Мартон и другови д.д. Загреб (редован). — Новосадска фабрика кабела д,д. у Новом Саду (редован).

19. КЕ — Новосадска фабрика шрафова и гвоздене робе д,д. (редован). — Муња, творница акумулатора д,д. У Загребу (редован). — „Аполо“ биоскоп дљд. у Новом Саду (редован). 5

20. мај. — „Овекс“ извозно д.д. у Загребу (редован): — И. Б. Улрих д.д., Загреб (редован). — Творница кемијских производа у Храстнику д,д. Цеље (редован).

21. мај. — Народна штедиона дд. у Крижевцима (редован). — Јутена индустрија д.д. Карловац (редован), Штимац и Дрндарски д.д. за промет робом, Загреб (редован.) 23. мај. — Вајс и друг д.д. за трговину стакла, порцулана и свјетиљака у Загребу (редован). — „Славија творница кемичких производа д.д., Загреб (редован). — Југословенска кудељна индустрија дд. у Бођанима (редован).

24. мај. Херцегновска банка дд-у Херцегновоме (редован). —— Хрватска штедноница у Бо (редован).

28. мај. — Мирна! угљенокопно дд; у "Загребу (редован). — Пра. пале DOD IU уља Ад. НЕ _(редован). у

31. мај. = Ал за грађење И саобранај Ота би ју Херцег: Новом (редован).

6. јуни. — DOD И „Опеанија" Београд (pe-

дован). 7. јуни; Великобечкеречка. фабрика шећера BOJU у Београду (редован).

"8 јуни. — Г. Румпел грађевинско | и U а. А у. Београду (редован). Ке 8

}

_ Трговачки регистар Сартид, упис чланова управног ODO г. г. -: Максо. Да тић, "Дуглас. Викерс, Д-р. Георг Гинтер, Димитрије, Живади,