Народно благостање

9, мај 1936, 1925 и 140 мил. у 1934. На поруџбине из иностранства OTпада 195 мил. марака, према 90 одн. 37 мил. Сразмерно највећи обрт показала су мала предузећа, са највише 20 радника. | а |

— Иако се Аустралија прикључила санкцијама против Италије, утоварено је У. последње време неколико XHљада тона аустралијске пшенице за Италију, и то посредним путем преко једне међународне фирме.

—_ Услед конкуренције британских колонија на ен. глеском тржишту снижена је у Данској цена бутеру за 5 ера на 1,65 круна по килограму. Цена јајима, међугим, поправила се је за 4 ера на 72 ера по килограму.

— За потребе плаћања подвоза по увезеној или извезеној роби могу се продавати страна платежна сретства на основу уредних коносмана уз обрачуне шпедитера. Плаћање подвоза не може се вршити у златним девизама за робу која долази из клириншких земаља или ону која се у такву земљу извози.

— Француска је смањила мађарски контингенат за овце од 10 на 5 хиљ. комада и пренела ту разлику на Југославију и Румунију. |

=— Грчко министарство: народне привреде упутило је трговачким коморама један циркулар којим се препоручује увозницима да не извршују велике поруџбине у иностранству, ослањајући се:на садашње увозне контингенте, пошто се за 1 јуни спрема увођење новог увозног режима.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

У околини Србобрана напустило је посао 2000 пољопривредних радника због прениских надница које су се према полу и старости кретале од 3 до 10-динара за рад од 15 до 20 часова. Они траже да им се плаћа 2 ди: нара на сат и да радно време траје од 6 до 18 часова. Поред тога захтевају да се у Србобрану запосли само до: маћа радна снага.

НОВЧАРСТВО

— U vezi sa pregovorima između Nemačke i Jugoslavije u Zagrebu, preuređeno je i finansiranje putničkog prometa. Osniva se naročit konto za putnički promet na kome se dozvoljava saldo od naiviše 2,000.000 maraka (odnosno 35 miliona dinara). u korist Jugoslavile. Nemačka ukida stara ograničenja i dozvoliava da se, pored slobodnog !тпоза 20tovine, sme izvesti ioš platežnih sredstava (kreditnih pisama, putničkih čekova, bankarskih akreditiva) do 500 maraka mesečno; izvoz ovih sredstava mora se zabeležiti u pasošu. S druge strane ukida se mogućnost transfera 50 maraka u gotovom i za poslovna putovanja. Iznosi u dinarima isplaćuju se po dnevnom kursu, više 20 para na ime premija za turizam. Jugoslavila će prodavati svojim putnicima marke po dnevnom kursu. Radi likvidacije postojećeg salda od dosadašnjeg putničkog prometa, Nemačka je pristala da se na račun vezanih dinara nemačkog obračunskog ureda kod jugoslovenske Narodne banke odobravaju iznosi dobijeni proдајот jugoslovenskih posleratnih zajmova koji se nalaze u nemačkim rukama, kao i drugi dinarski iznosi od kamata i dividendi.

— Pošto su krediti za suzbijanje ala u Nemačkoj većinom likvidirani, likvidiraće i Akceptna banka koja je 1931 god. osnovana u tu svrhu. Likvidaciju još preostalih kredita preuzima Drezdner bank. Pruska državna banka (Seehandlung) kojia je i dosada u velikoi meri sarađivala за privatnim bankama, pristala je da ubuduće učestvuje u finansiranju

privatnih bankarskih preduzeća. Kod obrazovanja privatnih bankarskih konzorcila pod vođstvom Akceptne banke učestvovaće ubuduće mesto ove Reichskreditgesellschaft koja isto tako ima naročitih veza sa privatnim bankama.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 307

— У Прагу ће се 26 јуна одржати годишња седница Сталног одбора Међународног института за штедионице који обухвата око 5000 штедионица и чије је седиште у Милану. |

— Финска новчанична банка исказује за 1985 пораст залиха злата са 322 мил. фин. марака на 472 мил.

— Број чековних рачуна код Поштанске штедионице износио је крајем прошлога месеца 25.685. Улози по њима износили су 1.127,28 мил. динара т. ј. за преко 50 мил. мање него крајем месеца марта. Укупан чековни промет изнео је у априлу 5.637,4 мил. динара, од чега скоро 55% без готовине. Отворених штедних књижица било је 377,2 хиљаде, салдо је по њима износио 893 мил. динара, што значи за око 7 мил. више него крајем марта, док је напротив због повећања штедних књижица за 4 хиљ. опала просечна сума једног улога од 2370,69 на 2367,31 динара.

— Према статистичким подацима Друштва народа златне резерве у првом тромесечју о. г. смањиле су се у Француској за 28 мил. златних долара, у Белгији за 14, у Шпанији за 5, а у Немачкој и Пољској за 2 мил. долара. Насупрот томе порасле су златне резерве у С.А. Д. за 35, у Холандији за 28,7, Швајцарској за 23, Јапану и Вел. Британији за 3 мил.

— На основу новог споразума са Немачком могу се износи који потичу из плаћања камата и дивиденде као и папира који се налазе у рукама немачких држављана, плаћати на рачун везаних динара код немачког обрачунског завода у Берлину. Исто се тако на тај начин могу плаћати износи који потичу из плаћања камата и дивиденде као и других прихода од капитала. Ако би у плаћању горњих износа настале у Југославији потешкоће, немачки обрачунски завод ће интервенисати за немачке интересенте.

— Према подацима сакупљеним од 135 банака на подручју новосадске и петровградске Трг.-инд. коморе улога на штедњу код њих има 723,5 мил. динара (67,8 хиљ. улагача од којих 30% са мање од 500 динара). Потраживања тих банака износе 926 мил. а од тога отпада на дужнике вемљораднике 416,7 мил. динара (45%). Од ових земљорадничких дугова уређено је 208,1 мил. неуређено 1164, а утужено 78,9 мил. динара. Број дужника земљорадника износи 58,8 хиљ.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Грчка јг од Аустрије и Мађарске затражила плабање ратног дуга Аустроугарске у износу од 8 мил. златних франака. Мађарска је, међутим, одбила свако плаћање, како у новцу тако и у роби.

— Град Амстердам емитује у земљи 2:ј% зајам од 15,4 мил. хол. фор. на 40 година.

— Министарски савет је ратификовао нови спора“ зум са портерима наших предратних зајмова и 7% Стабилизационог зајма. Пе том новом споразуму који вреди од половине октобра 1935 и траје две године, ми ћемо плаћати 15% у готовом, за 55% ћемо давати т. зв. Фундинг облигације, а остатак од 30% употребљаваће се за откуп наших првенствених обвезница на берзи. Сви остали трошкови отпадају. По досадањем аранжману плаћали смо свега 10% у Фундинг облигацијама. Сем тога смо плаћали порез на ренте који су наши портери сносили по француском закону, као и један део трошкова скопчаних са издавањем обвезница, односно плаћањем пореза за рачун емисије наших обвезница у иностранству.

— Банска управа Дринске бановине одобрила је кредит од 150 хиљ. динара из фонда за јавне радове за подизање зграда за електричну централу у Бусовачи. Радови су већ започели,

= Друга транша 4% благајничких записа од 100 мил. динара била је уписана за 10 дана.