Народно благостање
16. мај 1956.
У. Вајкте
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 315. |
ВАТ 1 РЕМАШМАСЏА
— Dva pitanja o kojima se najviše govori u Zapadnoj Evropi | (Utisci s puta)
II
DEVALVACIJA FRANCUSKA
I PORAZ DEVALVACIONISTA NA IZBORIMA U FRANCUSKOJ
U šubotu pre podne, uoči izbora, našli smo se u jednome baru blizu opere u Parizu sa g. Polom Renoom, narodnim poslanikom, | jednim od najistaknutijih devalvacionista. Фп је obilazio svoje birače. Bio {ie prilično potišten. 1 ne bio. Ni jedan kanditat u Parizu nije bio toliko napadan kao on. Istina, manje Zbog njegovih monetarno-političkih pogleda, a više iz čisto političkih razioga. Prebacuje mu se da je izdao svoje big ače pomerivši se u levo i doprinevši time padu vlade о. Гамаја. Меди т, sudeći po rezultatu izbora g. Reno nije Otišao dovoljno U levo, |er |e Za ciclo 27 glasova većine izvukao mandat protiv jednog komunističkog kandidata. Godine 1932 dobio ie u istom izbornom srezu 5.342 glasa, a 1936 samo 2.971 glas. Za samo 27 glasova većine onemogućeno |e da centar Pariza, u kome se nalaze sve velike banke, bude zastupan u Narodnoj skupštini od |ednog komuniste.
Pitanje devalvacije nije igralo veliku ulogu pri poslednjim izborima u Francuskoj, jer je bilo malo kandidata koji su bili za devalvaciju. Ali utoliko jie veća bila borba u onim krajevima u kojima su kandidati bili za devalvaciju. Može se mirno reći da su poslednji francuski izbori bili Kosovo za devalvacioniste. G. Marsel Dea, ministar vazduhoplovstva, poznat sa svoga plana za nabavku rada u vezi sa jednom vrstom inflacije, tučen je u dvadesetom srezu. G. Anri Klark, takođe devalvacionista, odustao je od borbe |oš pre izbora u Visokoj Savoji. G. Patnotr, šet devalvacionista, izabran je, istna, u Rambuijeu, ali |e izgubio 27% glasova prema 1932 godini. Taman za koliko treba da se amputira franak, primećuje jedan pariski šaljivi list.
II DEPRESIJACIJA, DEVALVACIJA I DEFLACIJA
Treba. razlikovati depresijaciju od devalvacije. Depresijacija je spontani skok deviznih kurseva па дотаćoj berzi, odnosno pad domaće valute na stranim betzama protiv volje merodavnih valutnih faktora. Devalvacija је svesno, voljno obaranje zlatne sadržine jedne novčane jedinice od strane nadležnih valutnih faktora, obaranje njezine vrednosti u zlatu, da bi se oborila njena kupovna snaga. Depresijacija dolazi usled pasivnog bilansa plaćanja, koji obično vodi u obustavu razmene novčanice za zlato, a ova |e obično posledica nedovolinosti zlatnog stoka. Devalvacija, međutim, može da dođe, 1 obično dolazi, pri odličnoj tehničkoj poziciji odnosne valute, i|. pri vrlo bogatom pokriću. Belgiiski franak je devalviran pri zlatnom pokriću od 65%. Depresijaci|a je pad jedne valute usled veće tražnje od ponude stranih valuta, a devalvacija je namerno obaranje kursa domaće valute pri većoj ponudi deviza od tražnje.
Ali devalvacija može kafkada da dođe po sili priда Di se ibesla аергезцасја. ( MBelje devalvacija preduzeta da bi se učinio kraj paulagača i bekstvu iz nacionalne valute, a ove bi pojave dovele neminovno do depresijacije.
lika 1: nici dve
Otkuda dolazi to da se stvara panika na novčanom tržištu i pojavljuje strah za stabilnost jedne valute, kad je ona dovoljno iundirana zlatom, i kad nije u stanju inflacije? Uzroci mogu biti ekonomski i psi-
hološki, ali su ekonomski originarni, a psihološki izvedeni. Ekonomski uzrok opasnosti po stabilnost jedne valute leži u očiglednoj opasnosti da posle izvesnog vremena bilans plaćanja dotične zemlje postane pasivan i da privredna delatnost oslabi usled opadanja izvoza. A to pak dolazi od visokog nivoa сепа Кој! Таvorizuje uvoz a OtežaVa iZVOZ.
Devalvacija nije jedini lek protiv ove pojave. Nekada se smatralo da је deflacija bolji i sigurniji lek od devalvacije. Deflacija je obaranje cena putem smanjenja volumena kredita i platežnih sretstava. Ali danas preovlađuje gledište da je deflacija nesposobna da sprovede potrebno obaranje nivoa cena, jer to obaranje treba da bude podjednako na celoj liniji za sve proizvodne troškove. Deilacija ne može nikad da obori podjednako sve cene. Samo |e zbog toga n. pr. Poljska ovih dana napustila zlatni blok. A Веја pruža još klasičniji primer za to. Ona je pre devalvacije vodila politiku deflacije, ali se pokazalo da je čitav niz cena krut, otporan. To važi na prvom тези та падтсе, а хант ха dažbine itd. . Zbog toga |e i Belgiji deflacija pritiskala samo elastične proizvodne troškove, a to je dovelo do paralize mnogobroinih privrednih grana. U Francuskoj Lavalova politika de-
'jlacije sa 500 dekreta nije uspela, jer su ipak cene sko-
čile za 12% od avgusta pr. e. do marta O. 2., док је taj skok u Engleskoj izneo samo 4,8%, a u S. A. D. nastupio čak ı pad za 1,6%.
II KAKO GLEDAJU FRANCUZI NA VISOKI NIVO CENA
Francuzi smatraiu da nikada cene u svetu nisu
bile na istom nivou, pa ipak je florirala međunarodna
trgovina. Danas, međutim, vele oni dalje, nivo cena
ima |oš manje uticaja na spolinu trgovinu. Ova je ugrožena mnogo radikalnijim merama, kao što su Uuvozni kontingenti, zabrane uvoza itd. Šta je postigla Čeho-