Народно благостање

== ле 316

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

зјоуаска деуајуасјот svoje krune? Engleska је imala izvesnih koristi od devalvacije funte, ali iz spe·cijalnih razloga koji leže u vremenu kad je ona izvr"бепа 1 ц speci|alnim prilikama, a naročito u značaju funte za svetsku trgovinu. Masa država je devalvirala svoju valutu, ali se međunarodna trgovina nije popravila. Najveću devalvaciju u svetu učinio je Japan, ali njegova glavna dobit u izvozu rezultirala je iz bednih nadnica |apanskog radnika.

Dalje vele protivnici devalvacije u Francuskoj da je njezino dejstvo prolazno. To je |edno ušpricavanje oživljujućih sretstava u organizam sa bolesnim srcem. Posle svake devalvacije mogu se očekivati dva događaja koji nište sva preimućstva, dobijena devalvacijom.

Prvi događaj je devalvacija od strane drugih dr- žava. G. Ruzvelt je tu skoro dao produžiti ovlašćenje · za devalvaciju dolara za daljih 10%, od čega bi on sigurno učinio upotrebu u slučaju da Francuska deval„vira. A ko zna šta bi i Engleska učinila, ona ista En-

· gleska, koja neće da stabilizuje svoju valutu samo zbog;

toga da bi imala odrešene ruke u slučaju da Ruzvelt Чеуајута даје dolar. Baš to ovlašćenje je uzrok što . Engleska beži od stabilizacije. Danas idu države u де· valvaciju kao bos u baru. Prema tome može Francuska da povuče čitav niz devalvaci|a, čime bi se potpuno paralisala korist po njen izvoz od devalvacije iranka.

'Drugi događaj koji bi se imao očekivati, a koji bi imao isto dejstvo, to je skok cena u Francuskoj za celu kvotu devalvacije. Ako treba da je ravnoteža svetske privrede u nivelisanju cena u raznim zemljama, onda baš po tome zakonu cene u Francuskoi moraju da . skoče posle devalvacije, i to u svakom slu"Саји onoliko, za koliko je izvršena devalvacija. Interesantno je uporediti ovo gledište sa gledištem bDiv-

бер čehoslovačkog ministra pretsednika g. Malipetra, koji je uoči devalvacije češke krune dao časnu reč da сепе и Čehoslovačkoj neće skočiti. Najnovije iskustvo pokazuje, da nivo cena ne mora skočiti ze ceo iznos devalvacije. Tako su cene na veliko u Belgiji skočile za 10%, dok je kvota devalvacije bila 28%. Još nešto povoljniji bio je odnos u Engleskoj. Ali je to uvek individualno, uslovljeno okolnostima Које nisu iste kod svih zemalja. Uostalom i računski je lako dokazati da cene ne moraju skočiti za ceo iznos devalvacije. To ne mora biti čak ni kod onoga artikla koji se uvozi iz inostranstva da se odmah potroši, jer i kod njega ima izvesnih troškova u domaćoj valuti; za taj se deo cena ne bi smela da podigne. To mnogo više važi za one artikle u čijoj vrednosti je samo jedan deo uvezena sirovina, a ostalo su domaći proizvodni troškovi. Tu cene mogu skočiti samo za deo u kome učestvuje u ceni uvezena roba. Samo je veliko pitanje kako da se izvede to, pošto interesenti teže da podignu cene Što više prilikom devalvacije. Belgija је (0 izvela sa vrlo mnogo uspeha. Odmah po devalvaciji obrazovan je ministarski komitet sa zadatkom da sprečava skakanje cena. Njegov prvi akt bilo je sazivanje uprava velikih magacina, od kojih se tražilo da za robu uvezenu ranije ne podignu cćenu. Ovi su na to pristali i to је sprečilo celokupnu ostalu trgovinu u podizanju cena. A docnije su kontrolisane cene pojedinih artikala i dopuštano povećanje samo utoliko, ukoliko je to opravdano. Kad su se docnije prijavili radnici sa zahtevom povećanja nadnica, vlada, u kojoj sede socijalisti, bila je vrlo slabo raspoložena prema tim zahtevima. To je mogla da izvede Belgija, mala zemlja. Francuska je velika i sa ogromnom liberalnom tradicijom. U Franćuskoj nema načina da se spreči povećanje cena po uviđavnosti interesenata.

IV NADNICE I PLATE

Kod devalvacija.su najveće žrtve primaoci nadnica i plata, pošto cene počinju ranije da skaču, no što se pristupi povećavanju nadnica i plata. A kako bi cene u Francuskoj skočile za ceo iznos devalvacije, to bi se odmah pojavio pokret za povećanje nadnica i plata. Primer belgijski ne bi mogao da se ponovi u Francuskoj, jer |e ovde parlamenat i suviše slab prema organizacijama interesenata. Kako bi moglo da se očekuje od francuskog parlamenta i vlade da spreče pDO-

V DUGOVI 1

Devalvacija se vrši, kao što smo videli, obično radi pojačanja izvoza i oživljenja privrede, ali isto i zbog olakšanja tereta dugova. To |e bio glavni razlog u Americi. Devalvacija treba da popravi posledice zlatпе деНасје u svetu. Iz ovoga proizlazi da 5: демајуаcija trebalo da bude magični štap koji treba da prema želji faktora ima dva sasvim suprotna dejstva: da obara nivo cena u zlatu, kad je u pitanju izvoz, i da podiže nivo cena, kad su u pitanju dužnici. Po sebi se razume da |e to jedna besmislica. Mi smo videli da se devalvacijom obara nivo cena za onoliko, za koliko cene ne budu skočile prema kvoti devalvacije. A ukoliko one skoče, utoliko se manje poboljšava položaj dužnika. Devalvacija je, dakle, prema tome neefikasno sretstvo. za poboljšanje položaja dužnika. Zbog toga je Ruzvelt bio poduzeo čitav niz drugih mera.

većanje nadnica i plata, kad su one političke grupacije koje imaju doći u vladu 1 |una, obećale ukidanje onih dekreta Lavalove vlade kojima su smanjena beriva sitnih činovnika i penzionera. Uostalom ne treba zaboraviti da su u Francuskoj i jedni i drugi interesenti snažno organizovani, a naročito mali činovnici, ı da su oni pri poslednjim izborima igrali vrlo veliku ulogu, na čemu im pobednici moraju biti samo zahvalni.

DEVALVACIJA

Ali se u Francuskoj uopšte ne postavlja pitanje devalvacije u korist dužnika. Francuska je decenijama zasićena kapitalom. Dok su Severne američke države zemlja dužnika, dotle je Francuska zemlja poverilaca. Glavni dužnik u Francuskoj je javna ruka: država i opština, a poverioci široke mase naroda. Francuska je zemlja sitnih rentijera. Oni, koji nemaju hartije od vrednosti, imaju uloške na štednju. |I jedni ı drugi su mnoco pogubili devalvacijom predratnogz iranka na jednu petinu njegove vrednosti. Očekivalo se pre nekoliko godina da će se vršiti revalorizacija dugova. Poenkarču {e uspelo da to spreči s obzirom na finansijsku situaciju, ali se svakako ne može očekivati u takvoj situaciji da francuski narod pretrpi dalje gubitke usled devalvacije .