Народно благостање

Страна 318 ИЕ

nema leka, jer ktiza traje odavno. Ali bi se jednom takvom brzom merom mogao da spreči veliki odliv zlata, da se razoruža špekulacija i izazove oplimističko raspoloženje. |

Izlazi, dakle, da je devalvacija neizbežna. Da drugog izlaza nema. To je tačno samo utoliko, ukoliko je isključeno saniranje francuskih državnih finansija. Ako bi se to izvelo, onda bi pitanje devalvacije samo po sebi bilo skinuto sa dnevnoga reda. Pretpostavlia se da bi silne milijarde domaćeg i stranog kapitala pojurile u Francusku. Van svake je sumnje da se te mili{arde nalaze na granicama Francuske i čekaju samo devalvaciju.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

Možda se ne bi ceo kapital vratio, zbog toga što je od 7 marta spoljno-politička situacija posfala kritičnom. Jedan deo tih kapitala otišao je definitivno u Englesku i Ameriku. Ali prvoklasne hartije od vrednosti stoje u Francuskoj tako nisko da bi to već bila privlačna snaga za kapital u inostranstvu. Ko bi uspeo, da posle devalvacije po današnjim kursevima kupi hartije od vrednosti, obezbedio bi sebi rentu od 6% od papira jedne zemlje koja po nacionalnom bogatstvu stoji među prvima. Ali time ostaje nivo cena u Francuskoj viši no u najvećem delu država; a to je kod mnogih bilo povod za devalvaciju.

вазе

В. Бајкић | | O

ПАД НЕМАЧКЕ МАРКЕ У ЈУГ ОСЛАВИЈИ

У последњој недељи био је најважнији догађај на нашем новчаном тржишту пад курса немачке марке на 12,40. Као код сваке велике промене цена и овде има две групе интересената: једни се радују, а други тугују. Купци, а то су увозници немачке робе, реализују велике добити, а продавци марке, наши извозници, трпе губитке.

Не само да се интересенти питају У свом сопственом интересу, каква ће бити даља будућност немачке марке на нашим берзама, већ је то и национално-економски врло важно. Правилна метода анализе налаже да прво одговоримо на питање о узроку пада марке. Кад је био пропуштен на берзу цео износ потраживања у маркама, делом преко клириншких упутница а делом преко чекова, наш је уредник казао на берзи, да ће марка ускоро бити 9 дИнара. Те речи нису требале да значе пророчанство у погледу најнижег курса марке у будућности, оне су у ствари само хтеле да обележе тенденцију развитка курса марке после те одлуке. А узрок томе развићу може се објаснити најпростијом рачунском операцијом. Од закључења последњег трговинског уговора са Немачком, наш извоз у Немачку расте много брже но увоз одонуд. Следствено понуда марака је много већа но тражња. Разлика између волумена понуде и тражње толико је велика, да се може да постави хипотеза да ће марка бити и испод 9 динара. Али то би била једна чисто апстрактна рачуница без вођења рачуна о економским факторима.

Јер, пад марке мора да дејствује на развиће трговине између Југославије и Немачке отежавајући извоз и олакшавајући увоз. То је једно економско правило са матема: тичком сигурношћу. ДА се замислити тако низак курс марКе, да престане сваки извоз у Немачку, а да увоз из Немачке достигне нечувене размере.

То су само теоријске претпоставке на које се имају применити многобројне коректуре. Пре свега у клирингу се не развијају курсеви девиза стриктно по законима који важе за потпуну слободу девизне трговине. Има много кочећих момената. Друго, што је много важније, по самом уговору између Југославије и Немачке цене производа које добија наш извозник у Немачку, не формирају се на сло: бодном тржишту. Има утврђених цена. Ни највеће пертурбације не могу деловати на кретање тих фиксираних цена. Код њих пре Немци имају разлога да буду незадовољни падом марке, но ми. Отуда је лако могућно, да се и код Немаца појави незадовољство.

У сваком случају досадашње искуство са курсом мар

ке потврђује, да не постоји непосредна и адекватна релација између курса марке, пена наших производа за извоз и извоза. При самом закључењу уговора ми смо пристали на обрачунски курс између марке и динара који је био неповољан по наш извоз. На бази циришких курсева марке и динара, обрачунавају се међусобна плаћања између Југославије и Немачке. Тај курс је отприлике 17,70; — међутим права вредност марке према динару у тренутку закључења уговора била је, па и данас је између 20—и 21— динара. Прецењујући динар услед недовољног прима и одржавајући фиктиван курс динара у Цириху, ми смо од почетка преценили динар, а потценили марку и то за скоро 20%. Па ипак то није дејствовало неповољно на развиће нашег извоза у Немачку.

Али с друге стране не може се порећи да постоји сраница курса марке испод које извоз појединих артикала постаје нерентабилан. И због тога је више него сигурно да се појављује незадовољство код наших извозника и пољопривредника. :

Сматра се у извесним круговима да је ово кретање марке пролазног карактера, да су извозници навалили са продајом марке, како оне која је приспела тако и терминске, у страху од девалвације марке (о чему ћемо опширно писати у идућем броју). Нама ово изгледа потпуно невероватно. Наши извозници знају и сувише добро, да југословенска марка нема никакве везе са марком на слободном међународном тржишту. Та марка стоји на свом златном паритету. Међутим, обрачунска марка у клирингу између Југославије и Немачке никад није била на златном паритету. Она је почела, као што рекосмо, са обезвређењем марке од пуних 12%. И док је слободна међународна марка све до данас стајала непромењено на свом златном паритету, дотле је, међутим, марка која служи југословенско немачком обрачуну стално падала. Њен пад износи 93% према златном паритету. Према томе југословенско-немачка обрачунска марка која није ефективан, већ обрачунски новац, стоји ван сваког утицаја слободне међународне марке. Као што је она падала кад је марка стајала чврсто, тако исто је могућно да она скочи, кад марка буде девалвирана. Курс југословенске марке зависи искључиво од биланса плаћања између Југославије и -Немачке. И да се за 30% девалвира немачка марка, никаквог утицаја то не може имати на југословенско-немачку обрачунску марку. Због тога је немогућно да наши извозници беже из немачке марке из страха од њезине девалвације. |

Ако бисмо допустили да се и даље развија слободно

референта

Бак