Народно благостање

16, мај 1936. _

курс марке на нашем тржишту, доживели бисмо пре или после, да се наш извоз сроза, а увоз из Немачке огромно скочи. Ма колико да нам је друго пријатно, прво се не сме желети. Данас, на прагу нове пољопривредне кампање, која пружа највеће шансе, а с обзиром на наш по. знати трговинско-политички положај, морамо да учинимо највеће жртве за олакшање извоза. А међу тим жртвама прва ће бити интервенција ради спречавања даљег пада марке. Кад се интервенисало при курсу 17,60, може се интервенисати и при данашњем курсу. Онај који буде купио

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

|}

Страна 319

марке по данашњем курсу, била то приватна или јавна рука, неће имати шта да зажали .

С обзиром на чињеницу да је већина наших извозних пољопривредних производа у хиперпродукцији, извозници имају могућности да сваки ризико од евентуалне даље депресијације марке пренесу на произвођача. Извозници ће извозити само онда када имају рачуна, а сељак мора продати по сваку цену. И што се више гуши роба на тржишту, утолико више пада цена и оном делу робе који се троши на домаћем тржишту.

ваза

ДОГАЂАЈИ

Ministarstvo finansija objavilo je podatke o državnim prihodima i rashodima za mart mesec kojim „je završena DTrotekla budžetska 1935/36 godina. U ovome periodu rashodi Opšte državne administracije bili su predviđeni sa 7.051.5 mil. din., dok je efektiVno izvršeno 6.270.6 mil. din. ili nepunih 89%, a neisplaćenih obaveza ostalo je za 252.99 mil. din. Prema tome, u proteklom budžetskom periodu izvršeno је rashoda za 6.523.6 mil. din. ili 7.59% manje od onoga koliko je bilo predviđeno. Izuzev razdeo penzija kod svih ostalih izvršeni rashodi su bili manji nego što je bilo budžetom predviđeno. Najveća smanjenja pokazuju rashodi: Ministarstva saobraćaja 58%, poljoprivrede 35%, fizičkog vaspitania naroda 48%, građevina 47%, iz budžetskih rezervnih kredita 91% itd. Međutim, na ime penzija bilo je predviđeno 997.2, a isplaćeno ie 1.099.4 mil. din. ili 10.2% više. Od ukupne sume izvršenih rashoda penzije su apsorbovale 16.8% odnosno jednu šestinu. Uopšte u izvršenju ličnih rashoda, prema predviđanju, promene su vrlo male. Za lične izdatke bio ie predviđen kredit od 3.889.1 mil. din., a od ove sume utrošeno ije 3.790.7 ili 98.7/%. U ukupnom budžetu rashoda Opšte državne administracije lični rashodi učestvovali su sa 58.1%. Iz ovoga vidimo, da je smanjivanje izdataka Dilo na račun materijalnih rashoda, jer su ovi, prema budžetskom predviđanju, izvršeni samo za 85%. Prema predviđaniu materijalni rashodi najviše su smanjeni: kod Ministarstva saobraćaja, građevina i poljoprivrede.

Prihodi pokazuju ovakvo kretanje (sve u mil. din.):

Kako je izvršen budžet 1935/36

навија

+ Ш—% Ргосепа Ostvareno prema proc.

Neposredni porezi 2.280.0 2.189.1 — 4.0% Posredni porezi 2.555.0 24761 — 3.1% Monopoli 1.572.0 1.600.0 = 1.7% Državna privreda 379.5 459.5 + 20.0% Razni prihodi 143.4 87.3 — 39.2%, Ukupno: 6.930.29 6.812.84 — 1.7%

Prihodi su se, kao što vidimo, ostvarili skoro u punom predviđenom iznosu. U strukturi prihoda najveću promenu pokazuje опај од državne privrede, koji je znatno prevazišao predviđenu sumu. To je, očigledno, posledica ograničenja izvršivania izvesnih radova usled čega je veća svota mogla da bude upotrebljena za pokriće rashoda državne administracile. To je naročito slučai kod saobraćaja. Višak prihoda od pošta, telegrafa i telefona podbacio je za nepunih 18% (dao је 124.6 umesto 150.79 mil. din.), a takođe i onai od državnih rudarskih preduzeća. Veći prihod od trošarine i carina (1.569.7 mil. din. umesto 1.450.0 predviđenih ili više 7.8%) dokazuje да је u protekloi budžetskoi godini unutrašnji promet bio veći nego što se pretpostavljalo u početku 1995.

Kada uporedimo rashode i prihode budžeta Opšte državne administracije, onda vidimo da je ovaj 1935/36 zavr-

šio suficitom od 289.2 mil. din. To је, međutim, samo knjigovodstveno, jer od viška prihoda državne privrede preduzeća su zadržala 378.4 mil. din. za podmirenje rashoda u narednim mesecima, a Glavnoj državnoi blagajni za podmirenje rashoda Opšte državne administracije predato je samo 184.3 mil. dinara.

Budžet državnih privrednih preduzeća za 19935/36 pruža ovakvu sliku (u mil. din.):

Predviđeno Ostvareno — ili —'% Rashodi 3.263.2 2.931.3 — 10.2% Prihodi 3.642.7 3.384.) = 71% Višak rashoda 379.5 459.7 + 19.2%

Као о зе ма, рпћоф дгтХаупе рпугеде, ргета ргоceni, podbacili su za 258.7 mil. din. Više no što je bilo predviđeno dali su prihodi državnih železnica i Poštanske štedionice. Prihod od železnica bio je predviđen 1.926.6 mil. din., a ostvareno je 2.004.3 ili 4.083% više. Najviše su podbacili prihodi rečne plovidbe (40%), pošta, telegrafa i telefona (12.5%), Državne klasne lutrije i drž. ergela (12.1%), šumskih taksa (10%), drž. rudarskih preduzeća (16.3%), socijalnih i zdravstvenih ustanova (21.7%).

U poređenju s izvršenjem budžeta 1934/95 u budžetu 1935/36 nastupile su sledeće promene: efektivni rashodi povećali su se za 137.7 mil. din., a prihodi za 37.2. Kod rashoda imamo povećanje u sledećim razdelima: Vrhovne državne uprave, penzija, vojske i mornarice i saobraćaja. Kod prihoda imamo ove promene: neposredni porezi održali su se na istoj visini (2.189.1 prema 2.190.2 mil. din.); trošarina se DOvećala sa 804.3 na 811.2 mil. din., carine sa 658.1 na 752.5, a prihodi od taksa ostali su skoro nepromenieni (912.9 prema 916.9 mil. din.). Višak prihoda od monopola povećao se sa 1.523 па 1.600 mil. din. što je bilo omogućeno ne toliko Dporastom unutrašnje potrošnje, već uglavnom izvoza. Višak prihoda od državne privrede bio je manji za 114.9 mil. din.

У броју од 14 децембра прошле године анализирали смо детаљно проблем минималних надница, а у броју од 28 децембра говорили смо о томе, како се може: постићи повећање радничких надница. Повод за ове написе дали су нам многобројни захтеви рад“ пичких организација и комора. У јануару о. г., међутим, на 6. конгресу Радничких комора ове су своје раније гледиште на проблем минималних надница донекле промениле Све до тада оне су једноставно постављале захтев. за обезбеђење минималних надница не водећи рачуна о дејству овакве једне мере на положај радништва уопште. Ми смо подвукли, да обезбеђење минималне наднице повлачи искључење штрајка као сретства борбе за повећање надница и побољшање услова рада. На ово гледиште Радничке: коморе дошле су тек јануара месеца. У рефе-

Минималне наднице,

радничке организације и „Пародно благостање“