Народно благостање

Страна 360

ТУРИЗАМ

— Radi unapređenja turizma švaicarska. vlada je snizila cenu benzina za strance sa 43 na 30 santima. Za turističku propagandu stavljeno je na raspoloženje 500 hili. franaka; od toga 200 hili. otpada na kredit saveznim železnicama za DOvlastice strancima i za 30%. popust kod kratkoročnih pretplatnih karata za celu švajcarsku železničku mrežu. Sve ove mere izvršene su na zahtev organizacija za promet stranaca; vlada je odbila jedino zahtev hotelske industrije da sprovede devalvaciju franka ili bar uvede naročitu jevtiniju hotelsku valutu.

— Savez bankarskih nameštenika u Bernu preporučuje svojim članovima da svoje ferije ne upotrebe za putovanja u inostranstvo. Istovremeno ie rešeno da se u ovome smislu deluie i na bankarske nameštenike u ostalim kantonima i na Učitelisko društvo i Savez državnih činovnika u Bernu. Kada ovako radi zemlja najvećeg aktivnog turizma na svetu, kako može ioš da očekuje turističke posete?

КРИЗА И КОЊУНЕТУРА

— U S. A. D. prodato је и 1985 god. 4,4 mil. radioaparata prema 4,08 u 1934; od toga 1,4 mil. otpada na nove radio pretplatnike, a 3 mil. na zamenu starih aparata. Automobilski aparati tu nisu uračunati; njih je u 1935 prodato 1,1 mil. komada. Domaćinstava sa radio aparatom bilo je Dočetkom 1936 god. 22,86 mil. prema 21,45 mil. početkom 1995.

— Међуструковни секциони одбор у Љубљани одржао је анкету о рударској кризи у Словеначкој. У реферату се констатује да је од 1929 до 1934 удео словеначких рудника на државним добавама угља пао за 52,5%. Број радника запослених у рудницима угља пао је од 1930 до прошле године од 9225 на 5800, а и од тих свега је 10% потпуно упослено, док остали 90% ради само повремено. Просечна годишња зарада копача угља пала је од 1925 до 1985 са 14—16 хиљ. динара на 4—5 хиљада.

— U Rumuniji je 1935 bilo 4,6 hilji. traktora prema 3,2 hili. u 1927 god., 8,9 hili. lokomobila (za 1927 statistika ih uopšte ne beleži), i 14,6 hili. vršalica, prema 12,7 hili. u 1927. Porast je uglavnom podjednak u svima krajevima.

— У првом тромесечју 1936 произведено је у главним произвођачким земљама 7,8 мил. тона сировог гвожђа пре. ма 6,5 мил. у истом раздобљу 1935; највише је произведено У С. А. Д. (5,9 мил. према 4,9 мил.), а затим у Немачкој (3,7 мил. према 2,98 мил.), Енглеској (1,8 мил. према 1,5 мил), Француској (1,55 мил. према 1,45 мил.), Белгији (823 хиљ. према 729 хиљ. и Луксембургу 457 хиљ. према 470 хиљ.). Сировог челика произведено је у овим земљама укупно 12,8 мил. тона према 11 мил. у 1934; на првом месту су С.А.Д. (9,5 мил. према 8,6 мил.), а затим Немачка (4,6 мил. према 3,8 мил.), Енглеска (2,8 мил. према 2,4. мил.) Француска (1,67 мил. према 1,45 мил.), Белгија (807 хиљ. према 718 хиљ. и Луксембургу (454 хиљ. према 461). Највећи пораст производње показује Немачка (24% код гвожђа, 21% код

челика); на другом месту стоје код гвожђа С.А.Д. (21,25%), _

а код челика Енглеска (19,5%). Смањење је наступило само у Луксембургу.

— Општи индекс цена на велико у Грчкој износио је

у априлу 2034 према 2051 у марту о. г. и према 1987 у истом месецу 1985. Највећи је пад код сточних производа за 2,7% и индустријских за 1%, док је индекс биљних производа попустио незнатно за свега 0,2%.

— U prvom tromesečju ove godine broj Gipovačkih radnja na teritoriji Dravske banovine smanjio se za 295

prema 217 u istom periodu prošle godine, a broi zanatskih

radnja smanjio se za 227 prema 288.

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 22 из ПОСЛОВНОГ СВЕТА.

Zborovi akc. društava: 29 maj. — Danica d. d. za kemičke proizvode u Kopriv-

nici (redovan). — Silk, tvornica čarapa d. d. Zagreb.

30 mai. — Pira d. d. za promet industrijskih, rudarskih i agrarnih potrepština, Zagreb (redovan). — Srpska. privredna banka d. d. u Čurugu (redovan).

4 juni. — Društvo za elektrotehniku i fabrike kabela d. d., Zagreb (redovan),

6. juni. — »Zvečevo novo« šumska industrija d. d., Zagreb (redovan). — Slaveks d. d. za šumsku industriju, Zagreb (redovan). — R. Turića sinovi d, d. za šumsku industriju, Zagreb (redovan).

7 iuni. — Hemijska fabrika »Bril« a. || u Beogradu (redovan).

8 juni. — Jugoslovenski Serum zavod d. d. u Zagrebu (redovan). — Union hotelska in stavbinska. d. d. u Ljubljani (redovan). |

12 juni. — D. d. za promet kovina. Zugmajer i Gruber u Zagrebu (vanredan). — Beočinska fabrika cementa a. d. u Beočinu (redovan). |

22 juni. — Parni mlinovi Braće Z. Popovića а. Ф,

Beograd (redovan).

25 iuni. — Svilarska banka, Strumica (redovan).

27 juni. — Zeta drvarsko-industrijsko a. d., Beograd (redovan). — Tekstilna trgovina a. d. Beograd (redovan). A. d. za eksploataciju šuma u Beogradu (redovan). — Sanatorijum d-ra Živkovića a. d. Beograd (redovan).

28 juni. — Fabrika Gođevac a. d. Beograd (redovan).

— A. d. Letnjikovac kod Požarevca (redovan). — Trgovinsko i privredno a. d. »Šipad« (redovan). — Industrijsko-privredna zadruga a. d. u Zaječaru (redovan). — Svilainska izvozna i uvozna banka u Svilajncu (redovan). — Palanačka trgovačka.

banka u Smed. Palanci (redovan).

Trgovački registar:

Bosanska poljoprivredna industrija a. d., Brčko, upis.

člana upravnog odbora g. Teslića Miloša, — »Dobrlin« ugljenokopno i rudarsko d. d. u Zagrebu, upis člana upravnog odbora d-ra Toše Zurunića. — D. d. za promet kovinama Zugmajer i Gruber u Zagrebu, upis povišenja glavnice sa 3,6 mil. na 5 mil. din., izdavaniem 14 hiljada kom akcija po 100 din.

Варда рима.