Народно благостање
'30. мај. 1936.
V. Bajkić i V. Milenković
· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 351
NAŠ PŠENIČNI РЕОВГЕМ |
__ Nacionalnu cenu pšenice treba osloboditi diktature stranog tržišta —
Г ŠTA. PREDLAŽU IZVOZNICI?
4 ле nove žetve, о i svake godine, javЏа se ponova problem ипоусепја pšenice. o se konferenci|e, diskutuje pitanje ćena i izvoza” predlažu mere.. Izvoznici traže: da se odmah posle de, u naj-
kraćem roku, izveze što veća količina i da Se za VOj-,
пе роеђе otkupi što: više; da: se. formiranje-cena prepusti slobodnoj ponudi i tražnji; da Prizad po slobodnim cenama ofkupljuje samo za izvoz u zemlje koje nam odobravaju preferencijale, a ovi da se unesu u розеђан fTend čija će sredstva biti 'upotrebljena та роmazanje proizvođača; da se snizi vozarina u cilju povećanja potrošnje; da se izdejstvuje povećanje preferenci|ala i kontingenata.
Izvoznici, dakle, odbijaju određivanje ma kolike
cene pšenici i infervenciju Prizađa na tržištu. Na taj način, preferencijali ne bi mogli da dođu do izražaja u eni, već bi se ove formirale prema paritetu onoga tržišta na koje bi bio upućen gro viška preko potrebe za 'preferencijalne zemlje. Kako preferencijale uživamo u sređnjeevropskim zemljama, 10 bi ovaj paritet Као 'baza za formiranje cena na unutrašnjem tržištu morao da otpadne. Sledstveno, ostao bi kao merodavan roterdamski parifet, koji je od srednjeevropskog niži za raZliku . podvoznih troškova i preferencijala. Što se о gledište da oni moraju doći до izražaja и сет 1, па taj način, otići onome kome su namenjeni. IJ. protivnom, ako. bi se od. ovih obrazovao” fond 0 iz toga delile' po| | U PREORIJENTACIJA
5 jeseni. Od | 1929; na” kongresu. privrednika,
prvi put je bilo reči o padu ·cene pšenice. “Tadanji ministar poljoprivrede дао је izjavu, da će uzroke odmah ispitati i “onemogućiti dalje padanje. Međutim, od druge polovine godine cene sti stalno išle na niže; padanje se produžilo u 1930 i 1931 godini. Žifarska kriza, Која je još u drugoj polovini 1029 počela” u prekomorskim zemliama, da bi se ubrzo „proširila 1 na ostala četiri kontinenta, nije 'mimoišla ni našu гетјји. Мес и 1930 počinju se javljati planovi za пјепо suzbijanje; jedni predlažu ograničenje zasejane površine; milinari i iZVOŽ-
Dici traže sniženje železničkih tarifa; na međunarodnim forumima agrarne zemlje: istupaju sa zahtevom za
preferencijale. Najveći, broj planova. zasniva se na ideji.
preorijentacije sa žitarica na, industrijske i druge biljke. Preorijentacija je bila, najprivlačnija za SVE: pozvane ·i nepozvane koji su se upleli- u Žitni problem. Ona je,
moći proizvođačima, njihova _uubina bila bi već unapred zapečaćena. Trgovci su mogli da pomisle da bi u tome slučaju, otišli na drugu stranu.
“Zahtev da se izdejstvuje povećanje prelerencijala il Кет ареваја neobjašnjiv je kada se zna da su u pitanju i sadanje povlastice. Austrijski preterencijal za
5000 vagona u pitanju je s obzirom na angažman Au· strije prema Mađarskoj i na njena nastojanja da nje-
govo realizovanje veže za izvesne koristi. Čehoslovačka će u novu kampanju ući sa rekordnom zalihom od 50.000 vagona. Pretpostavlja se da će u toku cele kampanje biti zagušena pšenicom. Preuzimanje našeg pre-
· ferencijalnog kontingenta od 10.000 vagona moći će se
izvršiti samo ako Čehoslovačka bude htela da ovu količinu proda na svetskom tržištu. Jedino izgleda siguran nemački kontingent od 5000 vagona, ali on će biti preuzet, verovatno, tek u drugoj polovini kampanje.
Za rasterećenje tržišta neposredno iza žetve on ne do-
lazi u obzir. Ostale zemlje uvoznice imaju takve žitne režime, koji im ne dozvoljavaju preferenciranje uvoza.
~ Sniženje vozarine ne bi imalo nikakvog dejstva na povećanje cene, pošto je sigurno da bi razlika otišla u džepove posrednika. To bi bio najnesigurniji način za povećanje cena. Sniženje vozarine pretstavlja davanje subvencije od strane države. Međutim, osnovni princip. kod davanja subvenčija |este, đa one budu javne, kako bi se znalo kome KOtiSie; |
NE REŠAVA PROBLEM
šta više, najviše bila' DOL ana 1 од ле zvaničnih pretstavnika naše agrarne. politike: Svi planovi o preorijentaciji, međutim, ostali su
mrtvo slovo na hartiji. I posle šestogodišnjeg mučenja
raznim planovima i izradom mnogobrojnih programa dolazi izjava, da: se pšenični problem: ne može da reši
'preorijentacijom. (M. Novaković u »Politicie od 30
арта о. о.). 11 ротепшот ·пар:зи g. Novaković je
analizirao sve mogućnosti 'preorijentacije i došao do zakliučka da se na ovoj strani ne može. tražiti nikakvo . rešenje pšeničnog problema. Ova izjava. morala je da izdzove konsternaciju, jer se na preorijentaciju gledalo
kao na jedinospasavajuće rešenje. Čitava delatnost naše
agrarne' politike za rešenje pšeničnog pitanja bila је
upravliena u ovome pravcu. Na svima konferencijama, koje :su tim povodom održane, tvrđeno je, da postoje
„оке. mogućnosti za preorijentaciju. Sada se, ·međutim, O da od ) toga nema ništa.
| III JUGOSLAVIJA NA PUTU -PŠENIČNE AUTARKIJE ·
Рој se naša agrama politika nafežala за problemom preorijentaćčije, Ti smo, ipak, nekako prolazili od “žetve do žetve. I u najtežim godinama na-svetskom tržištu nas su izvlačile slučajhosti tako, da: i za vreme najoštrije krize nismo predavali svoju pšenicu po vrlo 'iskoni svetskom paritetu. Slučajnosti koje šu nas iz-
vlačile bile su: ili rđava žetva kod kuće ili u deficitarnim susednim uvozničkim zemljama podunavskog bazena. Usled toga mi smo uvek uspevali da za svoju izvezenu pšenicu dobijemo srednjeevropski paritet. Ali najvažniju okolnost pretstavlja činjenica sistematskog
'opadanja našeg izvoznog viška. U nas se stalno sme-