Народно благостање

Страна 354

записи долазе тек после- стабилизације динара), а ангажма-

ни у државним папирима показали су се као апсолутно не- ·

ликвидни, с обзиром на велике губитке код реализовања.

кризе није водило довољно рачуна о роковима сума које се потражују и оних које се имају платити,

Данашње стање је. карактеризовано концентрацијом. нових улога код државних новчаних установа. Та концен- ; трација крије у себи извесне опасности, Пре свега привре--. да остаје без потребних сретстава, а с друге стране.то.. олакшава трошење било министру финансија, било. само-

управним телима, тако да постоји опасност да се продужи.

са режимом буџетских дефицита. Ако наша привреда. још ·

није осетила оскудицу капитала због те концентрације, то. је због тога,-што се још увек налазимо у добу јаке привредне депресије.

За санацију Gankaperna није | код нас учињено _ још готово ништа. Уредба само узакоњује фактично стање.

Стога ће тој санацији требати што пре приступити. Један“

део завода, нарочито оних мањих, тешко да ће се уопште моћи извући из кризе, поготово зато што би они с обзиром

на висину данашње каматне стоке тешко могли да нађу“

покриће за своје режије. Релативно најбоље су прошли код

нас страни новчани заводи који су имали залеђа у својим А

матицама. То залеђе у већини случајева није требало бити ни искоришћено, јер је већ само његово постојање умирило улагаче.

__наводно влагостање.

„Упркос "доста повољном развоју новог пословања

мораће код санације-највећи део новчаничних завода. да. · рашчисти са прошлошћу. Код тога ће требати: Криза банкарства је код нас била неизбежна, јер се пре,

1), Брисати губитке.

2) Решити питање земљорадничких дугова. Како o

исплати у готовом с обзиром на наше прилике нема ни

говора; мораће се приступити решењу на бази облига-

ција, које. ће увек више вредети него уложне књижице неких мањих новчаних завода.

3) Приступити темељитој | реорванизацији нашег банкарства у правцу депозитних новчаних завода, по

· узору енглеског система који је боље одолео кризи.

14). Ограничити кредитирање индустрије на набав-

љање. једног: дела обртног капитала, а не кредита за ин- .

вестиције.

5) осветити нарочиту пажњу ликвидитету. и НЕ публицитету, У ту сврху треба чл. 21 Уредбе о заштити новчаних завода и њихових веровника“) проширити и на

заводе који нису под заштитом. Новчане заводе треба

приморати да улоге пласирају у краткорочне ангажмане,

а с друге стране. треба те ангажмане створити. За то су у првом реду благајнички записи, а осим тога“ државни

папири-морају и у време кризе омогућити новчаним 38водима да. макар ломбардом дођу до потребних сретстава. Што се тиче публицитета, банке би морале у сваком кварталу по једној утврђеној шеми објављивати своје стање.

У. Вајкте

Dok veliki stručnjaci oglašuju zlato za bankrota u svoiSštvu monetarnog metala, dotle je tražnja za njim sve veća, sletstveno i cena sve veća, iako se za kratko vreme proizvodnja udvostručila. Banka za međunarodna plaćanja analizira u izveštaju za prošlu poslovnu godinu sudbinu zlata, proizvedenog u 19935 godini u ukupnoj vrednosti od 3.700 miliona šv. franaka. Ona tvrdi da je od toga samo 1.700 miliona otišlo u novčanične banke, a ostatak u skrivnice državne i naročito privatne. U 1935 godini tezauriranje od strane priyatnika dostiglo je vrhunac. Londonski Financial News poslednjih dana traži da engleske banke prestanu primati francusko i ostalo evropsko zlato na čuvanje ı da ne otvaraju više račune strancima u funtama sterlinga. Pre godinu dana, na jednoj sednici Banke za međunarodne obračune, ugovoreno je između velikih novčaničnih banaka da suzbijaju špekulaciju valuta a la bes. Obvezale su se, naime,

da ne daju kredite onima koji to upotrebljavaju. za špeku- · laciju valutom i da ne izdaju ni zlato. Kao što pokazuje: ·

istorila francuskog franka za poslednju godinu dana, u tome se nije uspelo. Francuze, međutim, nervira. svakodnevno: iz-.: vlačenje zlata iz Banque de France. Oni vide da će.na kraju krajeva otići sve zlato i da pred tom opasnošću francuska vlada neće moći da ostane pri današnioj liberalnoj politici. U francuskim listovima se mogu čitati najfantastičniji predlozi o suzbijanju privatnog tezaurirania zlata. Jedan od. pred-

loga, o kome se najviše piše, ide na to da se pravi spisak ·

sviju onih koji podižu zlato od Banque de France, da bi. se u slučaju potrebe tražilo od njih da to zlato vrate. Na to su privatne banke odgovorile, da privatnici uopšte ne idu:na šaltere Banque de France, već da· podižu zlato preko njihovih šaltera i da bi, prema tome, taj spisak-- sadržao samo:

imena velikih banaka koje uopšte ne tezauriraju: One podižu”

SISTEM DEVIZNIH OGRANIČENJA VIA FACTI

zlato često i zbog toga da bi mogle da ga роза и u inostranstvo radi pokrića svojih. obaveza.

Mi smo u pretprošlom broju zabeležili „да Ра

više ne izvoze zlato iz Francuske, već da kupuju devize, a za

devize zlato, koje ili ostaje u inostranstvu ili dolazi u Fran-. cusku u. privatno tezauriranje. Naravno da banke moraju za.

te devize, koje su prodale privatnicima, da pošalju pokriće u inostranstvo.

Izgleda da je prilikom ovogodišnje skupštine Banke za međunarodne obračune guverner Francuske. banke: zamolio

pretstavnike Engleske banke da upotrebe sva legalna sretstva·

za onemogućavanje privatnicima- da dođu do zlatnog novca;

jer se pokazalo da su ovi:manje raspoloženi da tezauriraju u' · polugama, već da pretpostavljaju zlatan novac. Engleska banka:

je izišla u susret ovom francuskom zahtevu i pre nekoliko. dana zamolila je-sVe trgovce zlatom, da he dopuste trgovinu”

· zlatnim novcem preko pariteta metalne sadržine istog. Me-.

talni novac je skuplji od količine zlata koja ie u njemu. U

.%) Ча. 21 —"“ Новац из новог дуговања има бити

пласиран „у „благајничке записе Народне банке Краљ. Ју~ гославије, у: држ. краткорочне зајмове, држ. папире: и оне,

за које држава гарантује главницу или. дивиденду, у тромесечне менице потпуно сигурне и о. роковима напла-

тиве; у тромесечне 'варанте; у ломбард на подлози. зла-. та, сребра, страних: валута,. државних или државом ra рантованих папира,и у девизне послове, износа овог новца најмање 10% мора бити У готовом У. касама завода или код Народне банке: по' жиро-рачуну, |

"Од укупног

или код Поштанске штедионице | и" Државне "хинотекарне

"банке под условом да:се без: отказа може подизати: ·

Бр, 22. .