Народно благостање

6. јуни 1936,

- В. Бајкић

Кад је пре неколико година покренуто питање, да ли сељаци треба да буду организовани ради заштите својих интереса, ми смо стали на гледиште, да то није потребно у земљи у којој постоје аграрне странке и у којој је слободно формирање политичких странака. Сасвим другојаче стоји ствар у земљи где то није случај. А организација сељака за заштиту својих економских интереса постала је императив за нашу економску политику, откако су почели сталежи, формирани обавезно на основу Закона о радњама, да воде сталешку офанзиву. Ми смо од тада стали на гледиште, да сељаке треба третирати паритетски с осталим привредним редовима. То гледиште, које смо ми први формулисали и, колико је нама познато, једини систематски заступали, прихватио је лист „Господарска Слога“ у броју од 15 маја т. г, а у уводном чланку под насловом „Сви су организовани, само сељаштво није“. Тамо се вели:

„Постоје разна друштва, савези, удружења, картели, коморе, синдикати и како се све зову за трговце, обртнике, банкаре, творничаре итд. Чак су они, којима је то било могуће, створили закон себи у корист, по којему сваки привредник мора бити члан удружења своје струке... Па чак и радници имају своје организације. У погледу господарске организације најгоре је са сељацима... Особито му фали таква организација, која би ојачала његов положај на тржишту. За сељаштво је то у толико горе, што сељак гдегод дође свугде наиђе на господарски добро организиране несељаке. Дође ли на сајам да прода стоку, наиђе на сложне трговце и мешетаре који им одређују цену како они хоће. Дође ли у град у дућан, исто... А кад се сви сељаци на сајму сложе, онда је јаки немоћан, јер мора купити сељачку робу, пошто без ње не може зарадити“.

Човек се није помирио са проклетством да у свом зноју једе свој хлеб; тисућама година налази он да је боље да у туђем зноју једе свој хлеб, овај је слађи и бељи. Због тога је он ударио на ближњега, прво да му отме залогај, а одмах за тим, да га начини робом. Прудон је казао да је својина крађа. То свакако важи за прву својину. Човек је прво опљачкао и поробио ближњега, па је онда посед заштитио својином. Најстарији предмет својине био је човек. Отуда је ропство најстарији и најотпорнији институт правнога поретка. По њему се људи деле у две групе: у људе и ствари. Роб је покретна ствар. Ни хришћанска наука није могла да ублажи ову свирепост у 'човеку. Кулминација хришћанске науке је била у Средњем веку, кад је човек највише гњавио ч0века. Истина уместо роба дошао је отрок и себар, једна врста ублаженога ропства, али не заслугом хришћанске цркве, већ из простога разлога

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 367

_СТАЛЕЖИ“ ПРОТИВ СЕЉАКА

Е ЗАДРУГА И СТАЛЕШКА ОРГАНИЗАЦИЈА

%

Изгледа на први поглед да је „Господарска Слога“ усвојила наше гледиште, али је у ствари велика разлика међу нама. Организације људи са заједничким интересом деле се по своме циљу у две групе. Прва претставља удружење интересената ради заједничке делатности у приватно-привредној области, ради колективизирања једног дела приватне делатности: продаје, куповине, кредитирања итд. Томе циљу служе на првом месту задруге. Али се он може постићи и другим врстама организација, као што ћемо показати у чланку, који ће имати за предмет анализу „Господарске Слоге“. Ова врста организације постоји код нашег сељака у облику задруге. Задружно: задругарство има могућност дубоког и широког развића. Али ове врсте организација немају никакве везе са онима, где се удружују људи са истоветним интересом ради утицања на државу, непосредно или преко њезине економске политике на остале привредне редове. „Господарска Слога“ није довољно разликовала ове две врсте организа: ција са привредним циљем. Она је указивала на принудну организацију сталежа код нас и одмах за тим истакла штетне последице осуства такве орга: низације нашег сељака по његов положај на тржишту. Помоћу задруге и сличних организација сељаштво може потпуно да се заштити на тржишту и у економским односима са осталим привредним редовима — уколико му не би држава својим ауторитетом слабила положај. За овај циљ није потребна никаква принудна организација. Нити постојеће принудне сталешке организације код нас искоришћавају исте у циљу побољшања свога положаја на тржишту. Напротив, целокупност њихове акције упућена је на државу. Баш се због тога осећа недостатак организације сељаштва.

П, ПРОМЕНА НАЧИНА ОСТВАРЕЊА СТАЛЕШКИХ ЦИЉЕВА У МОДЕРНОЈ ДРЖАВИ

што је та врста потчињавања човека имала већи економски ефекат. Никакву улогу при томе није имала ни чињеница, да је насупрот робу, који је припадао страном племену, отрок и. себар припадао истом. Човек није имао ни племенске сентименталности. У Средњем веку је био правни поредак сталешки, 'он је легализовао неједнакост међу људима у циљу да једни служе другима. Француска је револуција успоставила ослобођење потчињених и укидање привилегија привилегисаних. Тиме су сви људи постали једнаки; нико не може да примора ближњега да се зноји за њега. Држава се не меша у економски живот, она штити личну и имовну сигурност грађана и земље. 7. | Али држава није могла да промени човека, нити да га излечи од најслађега сна да у туђем зноју једе свој хлеб. Сад је настала опасност да већина баци мањину у положај у коме је ова била