Народно благостање

Страна: 310: |

interesi- na drugoj strani, ta je mera sasvim штезпа. i

Na kraju sa trgovinskim. ugovorom potpuno smo Zadovolini. UO: · |

· Sasvim drugačije je sa pitanjem režima plaćanja. Španija je bila jedan od naših naiprijatnijih trgovinskih partnera do 1932 godine, kupovala je od nas daleko više no mi od nje. U toku te godine učinjena je jedna neoprostiva greška s naše strane, otežavanjem plaćanja u devizama neznatnog španskog uvoza u Jugoslaviju. Isto je to urađeno i s Italijom. To su dva akta sa kojima će opširno morati da Se pozabavi ekonomska istorija našega vremena, jer smo time navukli sebi na vrat kliring: sa dvema zemliama sa kojima smo bili trgovinsi veoma aktivni. Kliring: je s jedne strane desetkovao naš izvoz u Španiju, a s druge imobilizovao sve veći deo obrtnog kapitala naših izvoznika u tu zemlju. Može se, prema tome, slobodno reći da je sporazum sa Španijom od 20 januara 1934 po kome se ona obavezuje da plaća polovinu hašega izvoza u devizama, pretstavljao znatno pobolišanje prema dotadanjem stanju, ali je i taj režim u svakom slučaju i dalie davio naš izvoz. Pravičnost zahteva da podvučemo, da bismo u toku prošle godine morali pristupiti kliringu sa Španijom, pošto je u međuvremenu i ona pristupila dirigovanju uvozne trgovine i dirigovanju transfera. Sporazum o plaćanju u devizama polovine „protuvrednosti našega izvoza u Španiju prestao je važiti, tako da smo mi za punu vrednost našeg izvoza bili upućeni u poslednje vreme na kliring. To je stanje bilo apsolutno nesnosno. Novi sporazum, po kome ima da plaća Španija 20% u devizama, a 80% preko kliringa pretstavlja, svakako, jedno znatno pobolišanje, isto tako kao i oživljavanje staroga sporazuma sa 50% plaćanja u devizama za stara potraživanja. Ali taj je režim još uvek ne samo daleko od toga da omogući poboljšanje našega izvoza u Španiju, već će on naprotiv proizvesti samo pogoršanje. Pre svega neće se raskraviti celokupna stara potraživanja, pošto 50% 3ostaje da tereti kliring, a drugo naš trgovinski bilans je takav, da mu je ugovoreni režim plaćanja neadekventan.

Prema novom sporazumu plaćaće Španija 20%, našega izvoza u devizama, a 80% će ići preko kliringa. To praktično znači da naš uvoz iz Španije sme da bude za 20%. manji od našega izvoza. U stvarnosti je međutim taj odnos posvema drugojačiji, tako da je na pr. prošle godine prema izvozu od 50 mil., naš uvoz iznosio nepunih 20 mil. dinara. Znači, dakle, da bi se, ukoliko odnos između uvoza | izvoza ostane isti kao i prošle godine, 40% našeg izvoza pokrilo u kliringu uvozom, 20% bismo dobili u devizama, dok bi 40% (20 mil. dinara) naših potraživanja ostalo zamrznuto. Takva bi

naravno bila situacija u slučaju da prošlogodišnji uvoz i iZ- ,

voz ostanu nepromenjeni. Međutim, kao što se vidi iz Коminikea, a i iz izjave g. Ministra trgovine i industrije, predviđa se povećanje našega izvoza od 50 na 120 mil. dinara. U tom slučaju bi, ako se želi sprečavanje novog klirinškog salda, uvoz iz Španije morao izneti naimanije 96 mil. dinara. To znači, da bi se uvoz morao povećati u većoj meri nego 12702. S obzirom na manji broj artikala koje bismo mogli uvoziti iz Španije (južno voće, pirinač, pamučno predivo itd.), vrlo је kuražno očekivati toliko povećanje uvoza iz Španije.

Međutim ne treba gubiti iz vida da su se naši izvoznici i dosada nekako ispomagali, a da je taj sistem mogućan i u budućnosti.

RO EI UI SM Og S VVS EI II UA IO OI Om

Ištorija frgovine pokazuje, da Ili dirigovana voćarska pri- dje OVa DrvO uzimala za predvreda ili slobodna trgovina met onč artikle koji su otporni spoljnim mehaničkim i hemijskim uticajima. Usavršavanjem saobraćajne tehnike krug trgovačkih artikala. postepeno je sve više širen, dok, naizad, nisu obuhvaćeni i oni pod-

= пе ___________

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| ij) |

| Бр, 23 iožni kvaru. Na krajnjoj tačci trgovačkih artikala nalaze se oni koji su najpodložniji kvaru, na ime sveže voće. Ono је ne samo najmlađi predmet međunarodne tgovVine, nego. JOŠ 1 uauanas najdelikatniji trgovački posao skopćan sa пајубе Tizika uslovijenog velikom fluktuacijom proizvoanje pa sledstveno i cena. lu leži glavni problenı trgovine svežini voćem.

U podložnosti kvaru leži peskraino aleatorni momenat koji trgovinu svežim voćem čini kockoni. Aleatornost ovoga posla uslovijena je sa više okolnosti, koje su posledica podložnosti kvaru. Trgovina ovim proizvodima mora, pre svega, da se obavi u relativno kratko vreme. Najmanje zadocnjenje u prenosu u stanju je da ošteti više količine. Naizad, kad već roba prispe na tržište onda se ne može čekati da se OVO rastereti, ako је u tome momentu pretrpano robom, i cene poprave. |

Posle rata trgovina ovim artiklima postala je naročito intenzivna. Usled promene načina ishrane voće je počelo да igra sve veću ulogu. Na drugoj strani usavršavanje saobraćajne tehnike učinilo je da je ceo svet uvučen u tržište. Sjedinjenje Američke Države postale su redovan snabDdevač Evrope; južno voće imalo je otvoren put u sve krajeve sveta.

Međutim, pojava privredne depresije } autarkijskih tendencija u svetskoj privredi, nije ostala bez uticaja i па ргоizvodnju i trgovinu voćem. Pojedine zemlje uvoznice počele su sve više da forsiraju vlastitu proizvodniu i kontingentiraiu uvoz. Na drugoj strani u proizvođačkim zemljama nastupilo je takođe snažno povećanje proizvodnje, jer je voćarstvo još uvek rentabilnije od žitarske proizvodnje. To je potupno izmenilo raniji odnos ponude i tražnje; dok su se potrošačka tržišta sužavala za uvoz javliale se nove izvozničke zemlje i zaoštravala se međusobna konkurentska borba. U toi borbi pitanje kvaliteta postalo je centralno.

Kvalitet svežeg i suvog voća zavisi s jedne strane od čoveka, a s druge od manipulisanja i tehničkih sredstava (sortiranje, pakovanje, prenos itd.). Uloga čoveka ogleda se pre svega u branju i manipulisanju. Nije važno samo kada se bere nego i kako se bere. Posle toga nastaje proces pripremanja za tržište i prenos. Ukoliko ie roba bolje opremljena i prenošena savršenim prevoznim sredstvima, utoliko se više produžava njena otporna snaga, odnosno održava kvalitet.

U br. 10 od 3 marta 1984 mi smo pisali da će se posle žita i stoke, pojaviti i hiperprodukciia voća. Proširenie kulture voća, izvršeno u mnogim zemljama poslednjih godina, počelo je već da dolazi do izražaja i u proizvodnji. Ova гоdina, kako po svemu izgleda, biće u tom pogledu presudna. Otuda pokret među trgovcima, koji, poslednjih nedelja, na mnogim konferencijama ispituju situaciju i predlažu mere za obezbeđenje unovčenia. Na beogradskoj konferenciji izvoznika svežeg i suvog voća pojavile su se dve grupe; jedni se odlučno protive proširenju intervencije države (izvan kontrole kvaliteta), dok drugi jedini spas proizvodnje i trgovine voća vide u dirigovanoi voćarsko trgovini. Pored ostalih mera, koje se tiču kontrole kvaliteta, prva grupa traži, da se odobrenja za izvoz daju samo onima koji dokažu da su se pre toga najmanje tri godine bavili izvozom voća. Druga grupa slaže se s ovom merom, ali traži intervenciju države u cilju regulisania dovoza na domaća i izvoza na strana tržišta. |

Obe grupe. trgovaca imaju jedan isti cili, na ime uma-

njenje rizika koji, usled hiperprodukciie, postaje sve veći.

Prvi to žele da postignu nesmetanom slobodnom trgovinom, a drugi dirigovanom trgovinom. I jedni i drugi, u ciliu umanjenja rizika, traže ograničenie posla na manji broj lica, želeći. time da spreče pojavu novih snaga u ovome poslu. Suština ovoga predloga jeste u tome, da se preko ličnog: momenta ti. ograničavanjem broja izvoznika dođe. do regulisane

aga ара при