Народно благостање

13, јуни 1936.

— Na kongresu gostioničarskih udruženia iz cele države primliena ie rezolucija u kojoj se traži: da se. donesu uredbe o pobolišanjiu i uređenju gostionica i hotela, o dokazu stručne spreme, da se gostioničarstvo prizna kao zaseban stalež, da se zabrani izdavanje privatnih soba prolaznim gostima i kuvanie i izdavanje jela u privatnim kućama, da se :ograniči izdavanje gostioničarskih koncesija, da gostioničari budu zastupljeni u komorskim većima- prema broju članova, da njihove sekcije budu autonomne, da, se urede tUurlstičko-platežni odnosi sa drugim državama, a u prvom redu sa Nemačkom i Poliskom, itd.

— D-r A. J. van Hengel, generalni direktor Austrijskog Kreditanštalta — Bečkog Bankferaina, poginuo je prilikom iedne avionske nesreće. Van Hegel je' 1981, posle sloma Kreditanštalta, došao u Beč sa položaja direktora Amsterdamske banke kao zvanični pretstavnik Londonskog poverilačkog odbora, i postao savetodavac uprave Kreditanštalta, a 1932 imenovan je od austrijske vlade generalnim direktorom ovoga zavoda. Njemu se·ima zahvaliti regulisanie inostranih dugova i temelina reorganizacija Kreditanštalta. -

— Argentinski statističar Bunge ukazuje na nazadovanie prirodnog priraštaia stanovništva u Argentini i zahteva da se prestane sa politikom изеЏауапја ргета kojoi izgleda kao da država čini useljenicima milost kada ih prima. U stvari Argentini treba što više kvalifikovanih useljenika, jer je opšti višak rođenih bio već u 1934 svega 14 promila, a u 1935 čak samo 2 promila, tako da preti i smanjenje broja stanovništva.

— Nemački ministar saobraćaja izdao je proglas stanovništvu da što je moguće više samo doprinese smanjeniu broja žrtava saobraćaja. U Nemačkoj je od nove godine 19836, usled saobraćajnih nesreća, naročito drumskih i gradskih, nedeljno bilo prosečno po 120 mrtvih i oko 8000 ranjenih, odnosno dnevno po 17 mrtvih i 430 ranjenih.

— Прошле недеље посетио је нашу Народну банку г. д-р Константин Бајкојану, први директор румунске Народне банке, у пратњи г. инж. Скарлата, директора ру: мунске ковнице. Циљ њихове посете био је, да се упознају са радом завода за израду. новчаница Народне банке. Директор г. д-р Бајкојану је познати. економиста FE плодан писац, нарочито из области трговинске и монетар-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393

не политике са историјске тачке гледишта. ИМ као практичар он је показао много успеха код трговинских преговора, за које је био често делегиран од румунске владе, Наш гувернер Народне банке г. д-р Радосављевић студиpao je на истом универзитету у Минхену и докторирао код истих професора, Брентана и Лоца. Када је наш уредник дошао у Минхен, ”. д-р. Бајкајану био је већ при крају својих студија.

VOLKSWIRT HERAUSGEBER M. L. KLAUSBERGER |

Die inhaltsreichste wirtlschaitspolitische || Zeitschriftt der Nachfloldestaatem, Erscheint | jedem Samstaš in Wien — Gegrindet 1908

Der Oeslterreichische Volkswirt ist far

jeden unentbehrlich, der die Gescheh-

nisse in Oesterreich und den Nachfolgeslaaten verstehen will.

Glossen, Aufsatze, Notizen, Bilanzkriti-

ken des Oesterreichischen Volkswirts

sind als zuverlassige Fiahrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachfolgestaa· (еп апетапп!.

Seine gesammelten Jahrgangče bilden eine unerschopiliche Fundgrube sonst пиг зећмег еггејсћђагеп увећа вроlitiscthen und statistischen Materials.

Везје шипбеп nimmt jede Buchhandlung sowie die Verwaltuns des Oesterreichischen Volkswirls in \WWiem IX, Porzellangasse 27, епшеfen. Der Bezugspreis betršgt viertelj. Din. 190mit Zustellung. Das Abonnement kann jeder- . zeit bedinnen, Probenummern kostenlos.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 ЈУНА 1936 ГОД,

У првој недељи овога месеца није у стању Народне банке било већих измена, изузев оне које се понављају редовито почетком сваког месеца. i

Оптицај новчаница који се повећава редовито крајем месеца, када су потребе за платежним сретствима веће, смањује се напротив као и те потребе већ од првих дана идућег месеца. Овога пута то смањење износи 61 на 4.782,5 мил. динара. Насупрот томе повећавају се обично у то време обавезе по виђењу, нарочито жиро рачуни, што има исти разлог као и смањење оптицаја. Почетком ов. мес. повећали су се жиро рачуни за 50,2 на 754,8 мил. а и потраживања државе за 1,1 на 10,7 док су се напротив разни рачуни смањили за 19 на 892,6 мил., тако да је укупно повећање обавеза по виђењу за 32,4 на 1.657,7 мил. динара. Оптицај и обавезе по виђењу смањиле су се до краја прошлога месеца према томе за 28,6 на 6.440.2 мил. динара.

Из истога разлога т.ј. мањих потреба за платежним

сретствима смањују се почетком месеца и зајмови, само што промене код њих обично нису тако велике и јасне као на пример код жиро рачуна. Овога пута напротив смањење зајмова је доста знатно и износи 22,5 на 1.600,9 и то нарочито оних по есконту 22,3 на 1350,4, док су се ломбардни смањили за свега 0,2 на 250,5 мил. динара.

Тај је исти разлог, коначно, као што је и разумљиво, одлучан и за повећање и смањење оптицаја кованог новца. Његово смањење, у оптицају, односно повећање његовог стока код Народне банке износи у извештајној '"недељи 5,1 на 415,4 мил. динара,

Од осталих промена имамо смањење подлоге за 2,7 на 1.585,9, што долази од смањења златних девиза за 6,7 на 9,5 мил. дин. Овоме ће бити разлог у бојазни од њихове девалвације. Насупрот тога настављено је повећање злата у касама за 3,5 на 1.468,7. Исто су се тако повећале и новчанице у страној монети за 0,4 на 0,5 мил., док је злато на страни остало непромењено на 57,2 мил. динара.