Народно благостање
__53, јуни 1936.
-_-__ II II ~ 29-V -9-VI. =- .8-VL , „4-VI. 5-Vi 402 1895. 2 7. 108:50 ” 109— 4 2 --107.50- · :--106.PO05:1909 <: ~ --119:507 195. 119—- 2 -115:25. · #4125 411500 1906: 100.50 | || | 107. JO. - 1078 490 1909 -“ NM. 1158 148 19—. 11254 1910 -- 119 . 116. 111.— 1195 108.415 1911 ~ 5 MO + 105.—= 1065. 106: о 1913 119:50 ~ 1905. 1198— – 11525 112
1931 16250. 159 — 15250. 152 3 162. O 1933 88.— '88.25 | 88.— 875 87.25
_ Kursevi naših papira na niujorškoi berzi bili sa: 7% Bler 8% Bler 7% Seligman
DEVIZNA BERZA Dinar sve čvršći
_ Kao što smo rekli u prošlom izveštaju đinar je već tri nedelie vrlo čvrst. Ta se tendencija produžila i u ovoj nedelji, no ona ne dolazi do izraza u deviznim kursevima na Beogradskoj berzi. London jie stalno nepromenjen na 250, što dolazi od izvesnog dirigovania. Beč je doduše nešto popustio prema početku nedelje, ali je još uvek čvršći nego krajem prošle nedelie, kada ie notirao 890. Pešta i Madrid nepromenieni na 885 odnosno 695. Grčki bonovi su popustili od 30.50 u prošloi na 29 u ovoj nedelji. Jedino se znatnije Dopravila nemačka marka od 1368.33 na 1386,33, ali ona kao klirinška valuta nema nikakve veze sa kursom dinara. Мјеп kurs za 15 juli bio ie nešto niži i iznosi 1357.50. |
; Grčki
London Berlin Beč“ Pešta Madrid bonovi
5. VJ 250 1390.—K 893.20 — — 8 МЕ 250 1885.24 898.17 —— — 29 9 МЕ 250 1384.23 895.95 —— — 29 10 VI 250. “1385:— 895.— _—— 11. VE 250 1386.33 893.— 885 695 29
Obrt na beogradskoj deviznoj berzi izneo jie ove nedelje 13.3 mil. dinara, prema 12.6-mil. u prošloj i 20.2 u pretprošloi nedelji. Najveći je promet bio u markama 4,8 mil., zatim u šilinzima 4.3, u funtama 92.7, pengama 0.7 mil. dinara itd.
Na. ciriškoj deviznoj berzi, izuzev dinar koji je пеpromenjen na 7.—=, svi su ostali kursevi u porastu prema prošloi nedelji, što znači da se švajcarski franak internacionalno nešto popravio:
26-HI 29-IV- 28-V 4-VI 10-VI Amsterdam 208.935 208.30 209.15 209.15 208.95London 15.12 15.16:/2 15.425 15.625 15.522 Niuiork 3055|a 308.48 3095/s · · 309,75 309.25 Berlin 123.25 123.85 124.50 124.60 194.40 Pariz. . - 20915. 200174 . 20,377/8. 20.38 20.36 Ртав -: .12.69 .. 12.692... 02:80 „12:80 - 12.79. Beograd 7.—m 7.— 7.— 7=— 7.РОБНО ТРЖИШТЕ _
" авеница. —"“ Ове недеље на светском тржишту вла-
дала је чвршћа тенденција. Ротердам је. скочио на 4.65'
хоп: форинте за метц., а Чикаго на 848. центи за бушел. "pm OU ORO HOHOCDC IO У жетве на. CRDi
па
TPTOBANKO ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А А | i
ПРЕЂЕ 5.
ЈЕ. с. ром &CO. ::
Ба
ЈЕ НАРОДНО | БЛАГОСТАЊЕ
: Кнез Михајлова 30.
Страна 395-
полукугли претставља необичну. појаву, која се дешавала само у времену пре опште пољопривредне кризе. Стога се ова чињеница сматра довољним доказом да су се прилике на светском тржишту битно поправиле. Залихе у прекоморским земљама знатно су смањене; изгледа да ће и Канада у нову кампању ући са нормалном. приносној залихом. Услед овога чехословачки житни монопол Оду стао је од продаје извесне количине лагероване пшенице.
"И на домаћем тржишту ова недеља била је у знаку чвршће тенденције, јер су се млинови појавили са већом тражњом. Они траже стару робу коју би са извесном прет мијом вратили новом пшеницом. То би могло послужити доказом да у земљи нема залиха. Цене су нотирале. на Тиси 128, на Сави 120, на главној прузи у Србији 125 дин: метц: Према прошлој недељи цене су скочиле за 5—8 дин. по метц. Нова роба за PICU рађена је на бази 102—16 , динара.
Неповољне временске прилике које су се продужиле и у овој недељи, задају велику бригу. До сада могло би се рећи да усев није квантитативно много оштећен. Свакако има крајева који су релативно много страдали. Тако су у Банату неке површине, услед полегања, покошене = засејане кукурузом. Ако би кише наставиле и даље, онда је сигурно да би се жетва квантитативно знатно смањила. Што се квалитета тиче први су изишли млинари са твр. ђењем, да је пшеница заражена „главницом“ и да ће овогодишњи квалитет бити рђав. Ово тврђење млинара демантовали су Министарство пољопривреде и Призалд. Очигледно је, да је тврђење млинара било претерано и срачунато за властите интересе. Али се исто тако не би могло рећи, да хладно време са честим кишама и сунцем неће утицати на извесно оштећење квалитета, онемогу“ ћујући нормално сазревање зрна и повлађујући штеточине. Уколико би ово променљиво време дуже потрајало утолико ће и оштећење квалитета бити веће. Све то чини да је исход нове жетве, упркос блискости, под великим знаком питања. Од најбољих изгледа све до пре неколико недеља може се десити да имамо рђаву жетву. Такав случај забележен је 1932 год. када смо за последњих 10 година имали најмању жетву, испод нивоа домаће потрошње (14.545.000. метц.). :
Кукуруз. — И на светском тржишту кукуруза ове недеље владала је чвршћа тенденција: Ротердам је скочио на 3.05 хол. форинте за квинтал, а Чикало на 61%, центи за бушел.
На домаћем тржишту примећује се већа тражња за пасивне крајеве и Србију. Цене су нотирале: франко вагон утоварна станица 99—100, бели кукуруз 114 дин, шлепска роба 100—102 дин. .
Стока. — На прашком тржишту цене дебелих свиња поправиле су се ове недеље за 20—30 филира на 6—6.80 кр
У Бечу свиње су се такође поправиле за 5 гроша и нотирале су: прима 1.43—1.48, југословенског порекла 1.45—-1.50, укрштене 1.48—1.52, меснате 1.45—1.65 шил. Говеда су остала непромењена и нотирала су: прима 1,051.388, бикови 0.95—1.05, краве 0.90—1, мршава стока 0.750.90 шил
На домаћем тржишту ситуација ове недеље остала
је непромењена. Код свиња, услед скока цена на иностра-
НИМ тржиштима, DORA РОДА тенденција.
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАГРЕЉ
Бериславићева 7. |
БЕОГРАД