Народно благостање
20. јуни 1936.
· PLANSKA PRIVREDA
— Novi о ministar aćiOnalne privrede, Spinas, kome su podređeni i svi ostali privredni resori, izlavio је da će obrazovati naročit odbor pretstavnika svih privrednib grana koji će spremiti potrebne zakone za preuređenje ргvrede i novu organizaciju proizvodnje i potrošnje. U pogledu novih socijalnih tereta ministar je rekao da ovi me pretstavliaiu razlog za porast proizvodnih troškova, kojega ве ђоје proizvođači, jer pri sadašnjem staniu tehnike, cene sirovina i nadnice nisu više naibitniji faktor računa „vlastitih troškova. Da bi se oživela privreda, rekao je ministar, treba stvoriti nove mogućnosti prođe; treba povećati kupovnu smagu radništva, a naročito seliaštva koje čini 50% stanovnika Francuske, a s druge strane treba proizvoditi pre svega masovnu robu koju će ovi slojevi i kupovati. Čim se povrati rentabilitet polioprivrede, oživeće i trgovina, i nezaposlenost će se smanliti.
— Radi unapređenja poljoprivrede francuska vlada će, prema iziavi ministra poljoprivrede, osnovati Nacionalni pšenični ured koji će se sastojati od pretstavnika polioprivrede, potrošača, mlinara i pekara. Prema stanju Žžetve ured će odrediti cenu pšenici koja će biti pristoina otšteta za proizvođača. Obezbediće se svakom poljoprivredniku mogućnost da svoju žetvu bez formalnosti i troškova plasira po jednoj čvrstoi ceni. Radi obezbeđenia od elementarnih nesreća озпоvaće se Nacionalna blagajina za osiguranie ргону poljoprivrednih nesreća. Doneće se uredba o seljačkim dugovima i zakon o poljoprivrednim radnicima Кол се оуе iziednačiti sa fabričkim, sprovešće se modernizacija seliačkih stanova, urediti snabdevanje sela vodom i strujom i izgraditi drumovi.
— Čehoslovačka vlada izradila ie nacrt zakona O osnivanju fonda za pomaganje poljoprivrede i za kolonizaciju. Eond treba da konvertira dugove poljoprivrednika, da daje kredite za isplatu godišnjih anuiteta, da nadoknadi poveriocima eventualno nastali manjak usled sniženja kamata od пајуће 1% i za trajanje od 15 godina, da daje novčanim zavodima prinose za nastalu štetu, koju su pretrpeli zbog Zakona o razduženju seljaka, da daje garanciju onim novčanim zavodima koji izvrše konverziju ili pružaiu nove kredite. Konverziju može da vrši i sam fond izdavanjem hartija od vrednosti. Prihodi fonda treba da se sastoje iz prinosa Žitnog monopola u visini od 40 mil. č , Које monopol može da 'nabavi odbijanjem od cene žita i to naiviše 2 č. kr. po kvintalu, zatim iz trošarine na umetno gnojivo, kojia ne može biti veća od 5% cene, iz povećanja prinosa za opšti fond penzionog zavoda za 1,5% i najzad iz doprinosa državne od naiviše 50 mil. č. kr. godišnje. Drugi zadatak fonda treba da ije izvršenje zakona o kolonizaciji i kupovina polioprivrednih imanja i njhova parcelizacija. Početni obrtni kapital fonda treba da sačinjavaju postojeći fond, ministarstva polioprivrede, imovina banke za agrarnu reformu i beskamatni državni predujam od 150 mil. č. kr.
— Čehoslovačka Narodna banka namerava da prikupi od tekstilnih fabrika podatke o potrošnji sirovina, da bi mogla da pristupi kontroli uvoza.
— U falijanskoj poljoprivrednoj staleškoi organizaciji učlanieno je 350 konzorcija sa 1500 filijala u celoj zemlji. Oni raspolažu sa 1300 stovarišta u koja su u 1985 smestili 8 mil. metr. centi žita nove Žetve. U 19935 podignuto je 40 novih silosa sa kapacitetom od 1,5 mil. metr. centi, a 20 silosa ie u gradnji. Na nedavno održanom kongresu organizacije izjavio je Ministar polioprivrede da se sabiranje zaliha žita u centralna stovarišta pokazalo vrlo dobrom merom i da će se sada ovakva koncentracija zaliha sprovesti i kod ostalih polioprivrednih proizvoda koji ne podležu kvaru.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 407
— Restrikciia proizvodnje kaučuka u Holandskoi Indiji pokazuje sve bolje rezultate. Za poslednja četiri meseca cene kaučuku bile su stabilnije nego ikada, a zalihe su se znatno smanjile. Ovakvom razvoju je, istina, dosta doprineo i porast potrošnje kaučuka u S. A. D., koji je u četiri prva meseca 1936 bio za 2000 tona veći nego u istom razdoblju 1935. Računa se da će u prvom polugodištu američka potrošnja izneti za oko 925 hilj. tona više nego lane, a Za svetsku potrošnju misili se da će dostići 1 mil. tona.
SAOBRAĆAJ
— Odobrena je povlastica 50% ha državnim železnicama i brodovima za neograničeni broji putovania svima aktivnim banovinskim činovnicima, a tri puta godišnje penzionisanim činovnicima | članovima porodica aktivnih i penzionisanih činovnika. Novim pravilnikom o povlašćenoi vožnji broi povlašćenih putovanja državnih službenika, penzionera i njinovih porodica povećaće se sa 3 na 24.
— Od 1925 do 1936 povećala se Železnička mreža tucskih državnih železnica sa 1378 km na oko 6000 km. Isftina, ovo povećanje nije Samo posledica vrlo živog rada na građenju novih pruga, nego је prouzrokovano i otkupom već postojećih engleskih i francuskih pruga, kao pruge Mudaniia—Brusa, delova Bagdadske železnice i mreže oko Smirne. U 1935 bilo je oko 11 mil. putnika prema 8,8 mil. u 1934 i 4,85 mil. u 1932, na kojoj ie visini njihov broi, uz mania kolebanja, bio i prethodnih godina. Robe ie u 1934 prevezeno 200 mil. tona, prema 952 hilj. u 1932, 1,49 ти. и 1930) ı 918 hili. u 1927. Odnos između troškova i bruto prihoda popravio se sa 83% u 1927 na 65% u 1934.
AUTARKIJA
— Italija podiže u Batipagliji veliku fapriku za destilaciju šećera, koja će proizvoditi dnevno 250. hl. čistog alkohola i prerađivati prinos šećerne repe sa 2000 ha. Druga jedna grupa podiže u pokrajini Padovi veliku pecaru sa dnevnim kapacitetom od 1000 hl. Ovaj koncern — Saccarifero Padovano — proširio je svoju pecaru u pokrajini Veneciji na 1600 hl. dnevno čime je ovo preduzeće, u OVOJ branši, postalo najveće u svetu. Ostala preduzeća industrije šećera takođe su pristupila podizanju pecara. Za sada se loš ne zna kolika će biti ukupna proizvodnja alkohola, ali ie sigurno da će Italija biti u mogućnosti da od septembra—oktobra počne smanjivati uvoz pogonskog materijala.
— Španija namerava da po ugledu na tali{ansku fabriku Molandi u Novari započne sa proizvodnjom surogata kafe od pirinča, da bi se uštedelo na izdacima za kafu (17,46 mil. pezosa).
KRIZA I KONJUNKTURA
— Prema proceni prof. Klerka iznosio ie engleski nacionalni dohodak u 1935 god. 3,9 miliona funti prema 9,3 u 1932 i 3,9 u 19929 godini. Na stanovnika је otpadalo: 1985 god. 83,5 funte, a ranije 72,4 i 89,5. Indeks realnog dohotka (1024 = 100) povećao še na 129,5 u 1935, prema 110,3 u 1932 i 116,92 u 1929. ·Prosečni godišnji dohodak zaposlenih bio je u 1935 god. 177,7 funti prema 154,7 u 1992 i 189,8 u 1999.
— Grčki indeks troškova života bio je u maju 2003 prema 2011 u aprilu. Pale su cene životnih namirnica, goriva i predmeta za odevanje.
— Opšti indeks cena na veliko iznosio je u maju mesecu 67, što znači za 3 poena više nego U istom mesecu Drošle godine, a za 2,1 poena manje nego u aprilu. Pad dolazi uglavnom od daljeg popuštanja cena bilinih proizvoda od 76,9 u aprilu na 09 u maju (61,2 maj. 1935). Isto su tako pale i cene industrijskih proizvoda od 69,4 na 67,9, što je još uvek 1,5 poena više nego u maju prošle godine. Mineralni proizvodi