Народно благостање

20, јуни 1936.

губитака. Дакле у питању самог раздужења за индивидуал"но начело насупрот линеарном а у погледу сношења штете за колективно начело насупрот индивидуалном.

Трговци су, као што смо споменули, потпуно усвојили наше становиште из прве тачке, па су се шта више послужили и нашом терминологијом.

Али они су намерно пропустили да у резолуцији ма шта спомену о другој тачци наиме у погледу губитака; о томе како и на чији би се рачун спровело раздужење.

По питању начина о регулисању дуга трговци су врло опширно говорили на конгресу и поднели неколико реферата. Ту су се они углавном изјаснили против регулисања дугова путем издавања обвезница а предлагали ликвидирање овог питања издавањем државних новчаница, са принудним курсом. У резолуцији они о томе ћуте.

a :—II e ———— šd.vdO пемогућној трошаринској политици наших општина а и бановина писали смо већ у више махова. Нећемо се зато овога пута више задржавати на принципијелном становишту са којега се трошарина као порески облик који погађа најјаче најслабију пореску снагу, мора осудити, јер је о томе било довољно говора. Али морамо поновно указати на примере који с једне стране показују неозбиљност и непромишљеност са којом се код нас уводе високе трошарине, а с друге озбиљност положаја у који тиме долази наша народна привреда. Познато је да се наше виноградарство налази још увек у тешкој кризи. Познато је исто тако да има врло мало изгледа да се та криза реши знатнијим извозом који досада ни у најбољим годинама није премашивао 3—98,5% производње.

Дакле ипак економска парцелација земље

Остаје, дакле, једино да се према тој привредној грани којом се баве углавном ситни пољопривредници и што је нарочито важно, у крајевима где су услови за дру: ге врсте пољопривредне производње слаби или никакви, води друга политика. ен циљ мора бити да подупире производњу тамо где су услови повољни, одузимајући на тај начин рентабилитет те производње тамо где би могли успевати други пољопривредни производи. То је уосталом први задатак аграрне производње и тако се ради свагде у свету.

Саветодавни одбор за виноградарство показао је, међутим, на свом првом састанку да се код нас то још увек није увидело. Испитујући узроке неограниченог ши: рења винограда у невиноградарским крајевима у равницама, дошао је до закључка да је томе узрок у високој трошаринској стопи. У тим крајевима где виноградарство није било развијено, јер није било рентабилно, код данашњих трошарина ипак се више исплати производити вино код куће, него га и даље добављати изван трошаринског реона. Тако је на пример подизање винограда од директно родећих хибрида постало у Војводини права зараза. Дакле, као што се види права правцата парцелација народне привреде у многобројне привредне и царинске области са свим својим лошим последицама: упропашћивање виноградарских крајева, слаб квалитет вина, високе цене и кријумчарење. А практични резултат свега тога је слаб приход од трошарина за самоуправе, од којих се само за издржавање трошаринског апарата троши 7%, мале цене за произвођача, високе зараде посредника и опадање по: трошње- вина. ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 403

Да би слика била потпунија износимо и један сличан пример који погађа индустријску производњу. Како јављају љубљанске новине подвостручила је Сарајевска општина трошарину на плетену робу и тиме онемогућила сваку конкуренцију индустрије изван свога реона. Последице су наравно исте као и у првом случају. Сада би још само требало да Љубљана напусти производњу плетене робе, па да развије кујунџијски занат и да га заштити трошарином. Могло би се ићи још и даље па развити културу опијума у Војводини, а житарица у Јужној Србији и све то заштитити трошарином.

И то све тако упркос распису г. министра финансија за смањење трошарина. Ми смо већ тада рекли да тај распис, поред свега тога што значи један знатан корак напред ка решењу тога проблема које се већ одавно намеће, има и једну слабу страну а та је у његовом карактеру препоруке. По нашем мишљењу има свега једно решење, а то је нормативни режим трошарина уредбом.

Златни блок је шпренгован, Француски франак је пре- јер je француски франак стао бити златна валута престао бити златна валута. Валутна политика данашње француске владе не показује склад између намере и средстава. Намера је да се не девалвира, како се службено каже, али се предузимају мере које одузимају франку својство златнога важења. У те мере спада познато ограничење додељивања девиза и злата од стране француских банака, на молбу владе г. Сароа. Ми смо своједобно подвукли да су банке показале невероватну дисциплину у одазивању жељи владиној, али то ни у колико не везује приватнике. Недељу дана по увођењу у живот тог девизног ограничења виа факти пао је франак на лондонској берзи испод златне тачке.

Сад је дошла друга једна мера, такође заобилазна у циљу да не изазове никакво неповољно дејство и да се сачува форма златног важења: француске царинске власти траже, наиме, да сваки путник у иностранство при: јави све злато и сребро које носи собом. Царинске власти су добиле овлашћење да изврше преглед пртљага, ако то нађу за потребно. Законски власти немају право да спрече извоз злата и сребра и, према нашим информацијама, оне то и не раде. Мера се оправдава тежњом да се добије евиденција над кретањем злата и сребра у иностранство за приватан рачун.

По себи се разуме да ће ова мера имати за дејство смањење извоза злата и сребра. Многи ће одустати од извоза из страха, да им се не догоди нека непријатност и најзад да не уђу у списак. Последње ће мање женирати странце, али се они мање и баве извозом злата и сребра.

Француска банка замењује злато за сребро у главном банкама, које имају плаћања на страни. То је једна рестрикција. Даље, приватне банке дају девизе и злато само онима, који имају оправдано пословно плаћање на страни. Треће, врши се попис извоза злата и сребра, нарочито на аеродрому, где се највише и извози.

По освештаној дефиницији, златно важење значи неограничену заменљивост новчаница за злато и неограничену слободу кретања злата преко границе. Без овога нема златног важења. Сад само фали још једна мера, наиме, забрана извоза француских новчаница. Онда је режим рестрикције прилично употпуњен. Публика то већ есконтује, јер у тренутку када пишемо овај извештај, курс француског франка у Лондону је 76,51. То је далеко испод, златне тачке.