Народно благостање

Страна 404

Углед преобиља материјала, морали су многи написи остати за идући број.

POLJOPRIVREDA

— Kod Središnje zadruge za: osiguranje stoke u Zagrebu. bilo. je u prošloi godini osigurano u svemu 37392 Zoveda, ti. 2,57%.

— Ministarski savet. doneo. je: rešenje o. otkupu. OVOg:Odišnje Žžeftve: opijuma po, ceni od. LL dinara. po jedinici morfina: preko, Prizada.

—: U Hercegovini. su dva: velika. polia: Popovo: i Drinovačko-Imotbsko; ioš uvek pod. vodom, tako: da uopšte nisu, mogla biti zasejana. Njihova površina iznosi preko 10 hili. hektara.

— Savetođavni. odbor za vinogradarstvo je na svojoi prvoj sednici izrazio mišlienie da treba ukinuti banovinsku i opštinsku. trošarinu na vino, jer pada na teret proizvođača. Osim. toga је konstatovano da se zbog trošarine: razvija: Vinogradarstvo u nevinogradarskim krajevima, jer se bolje isplati. proizvoditi vino, kod kuće. nego ga dobavljati izvan trošarinskog. reiona.

— Prvenstveno., silosi će biti. podignuti u ovim. mestima: Pančevu, Petrovgradu, Beogradu Zemunu, Starom i Novom Bečeju, Šapcu, Novom. Sadu i Vukovaru.

— Peronospora i filoksera nanele su velike štete Vinogradima: u Dalmaciji.

—: U Rusiji su konstruisana: tri nova tipa. kombinovanih kosilica—vršalica, koje kose u otkosima. od 40, odn. 24 stope širine.

— Prema novoj Uredbi o dodeljivaniu državnog šumskog zemljišta i likvidaciji uzurpacija u Bosni i Hercegovini biće u prvom redu zemljom podmireni dobrovolici, a zatim i zemljoradnici koji imaju manje od 3 hektara svoga sopstvenog zemljišta i porodicu veću od 3 člana. Uredba reguliše i pitanje onih lica koja su zauzela državno zemljište nemajući uslova za to. Dodeljeno zemljište prenosiće se odmah besplatno. u vlasništvo naseljenika, uz ograničenje otuđenja i zaduženja, a svi izdaci u vezi sa ovom akcijom padaju na teret države uz malu naknadu interesenata kojima je zemljište dodeljeno.

— Austrijski usevi ugroženi su usled poslednjih Velikih kiša, jer su vlati savijene i nabujao je korov. Pogođeni su donekle i vinogradi i rani krompir.

INDUSTRIJA:

— Engleska· industrija. čelika. bila je obećala da neće povisiti cene, da bi izdeistvovala produženje carinske zaštite. Ali sada: je ipak povisila cene: čeliku za oko 7%, jer је porast cena uglja: i sirovina paralisao. dobitak od pojačanog iskorišćavanja kapaciteta.

— U Bugarskoj sa. kod: Loma: otkrivena: bogata: ležišta mrkog uglja.

— Austriiski ministar poljoprivrede smatra da su glavni uzroci krize' austrijske drvne industrije preveliki porezi na šumski posed i prenatrpanost stovarišta. Treba za to sniziti poreske stavke, a naročito. povećati potrošniju. u zemlji; izv.Ozu valja i dalje obraćati naiveću pažnju, ali se ne sme oslanjati na njega.

— Argentinska industrija. gume pokazuje za poslednjih pet godina velik napredak. U 1935 bilo je u ovoj industrijskoj grani zaposleno 5600 radnika više nego 1930. Sirove gume: uvezeno je za 20,1 mil. pezosa prema 2,8 mil. u 1930, tj. za

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ТАЈНА СЛУЖЂЉА

Бр. 25

17 mil. pezosa više; za isto vreme smanjio se uvoz gumenih. proizvoda sa 51,5 mil. pozosa na svega 7,8 mil. Automobilskih: guma. uvezeno је зуесга 6345 hili. komada prema 5,52 mil. komada u 1930, iako jie potrošnja. ostala. ista.

— Praška. fabrika municije Sellier-Bellot zaključila je 1935 god. sa čistim dobitkom od 6,11 mil. č. kr. (prema 5,483

mil. u 1934); prenos iz prethodne godine iznosi 6,84 mil. Na.

kapital od 18 mil. č. kr. isplatiće se dividenda od 27,5%. Dobitak je prouzrokovan porastom potrošnje lovačke i sportske municije u zemlji i proširenjem prođe u inostranstvu.

— Према месечном статистичком извештају Друштва народа за мај производња злата у свету (изузев Русију) изнела је прошле године 770 хиљ. кг. за 6% више него 1934. а 3,5% више него 1929. Вредност прошлогодишње про: азводње изнела је отприлике 500 мил. златних долара. Златне залихе у свету износиле су крајем прошле године 12,76 милијарди долара.

— Џ Метаској је 1985 prerađeno: u. slatko; ; marmeladu 900 hilj. metr. centi prema 450 hili. u 1932: rod voća, međutim, nije bio veći nego. 1932. Ukupno je proizvedeno 2. mil. metr. centi slatka. i marmelade prema 1,1 mil. u 19392. Vrlo

velik je bio poslednjih godina i porast konzervi; konzervi

povrća proizvedeno je 103,83 mil. kutija po 1l litar, prema 47,5. mil. u. 1930, a konzervi voća 88,4 mil. kutiia prema svega 2,75 ти. и 1980.

— U S. A. D. pronađen je nov način prevlačenja metala cinkom, upotrebom molibdena. Postupak je, kako se saopštiva jevtiniji i prostiji od dosadašnieg galvaniziranja.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Između Čehoslovačke i Mađarske zaključen je sporazum o uzajamnom povećanju izvesnog broja uvoznih kontingenata. Čehoslovačka je povisila kontingente za sledeću mađarsku robu: jagode, guščiju mast, vino. u. bocama, ugljem, žicu i razne manje industrijske artikle. Mađarska je: povisila: kontingente: za Marienbadsku so, razne metalne ploče, maramice, staklariju, automobile i molitvenike. |

— Ministar finansija doneo je rešenje o: novom: načinu.

regulisanja platnog prometa sa Italijom po. kojem Narodna banka može izvoznicima robe u Italiju: dati klirinške uputnice na lire koje se mogu prodavati na domaćim berzama u Zamenu za klirinške avize. Ovo vredi za plaćanje robe izvezene pre 18 novembra 1935 god. Uvoznici mogu svoje obaveze

prema talijanskim poveriocima regulisati na taj način što će”

50%. uplatiti na zbirni račun Nac. instituta za razmenu sa inostranstvom Rim, kod naše Narodne banke, a drugih 50% nabaviti otkupom klirinških uputnica na lire preko ovlašćenih zavoda na domaćim berzama.

— Nemačka je otkazala za 30. iuni o. 2. klirinški ugovor sa Švajcarskom. Prilikom zaključenja trgovinskog i platnog: sporazuma u aprilu prošle godine bilo, ie predviđeno, da će Nemačka iz svog aktivnog bilansa vršiti delimičnu službu zaimova i da će protivrednost u. Švajcarsku izvezenog uglja upotrebiti za plaćanje izdataka nemačkih turista u. Суајcarskoj, Za vreme trajanja sporazuma pokazalo, se, pak, da Nemačka zbog: švajcarskih ograničenja uvoza ne može da postigne onaj aktivni saldo koji bi joj bio dovoljan, da vrši službu zaimova i da plati pasivu turističkog prometa.

— Viša instanca nemačkog. Vrhovnog suda donela је presudu, prema kojoj se ne smatra da. je inostrani poverilac

'odbio prijem svoga: potraživanja, ako nije pristao na uplatu

dužnoga iznosa na račun vezanih maraka kod jedne: devizne banke. U obrazloženju se kaže da dozvola za uplatu na račun vezanih maraka još ne znači da je propisan takay па-