Народно благостање

20, јуни 1936.

čin plaćanja; stvorena је зато jedna mogućnost plaćanja više, i do stranaka je da li će se sporazumeti o njenom iskorišćenju. Samo u pojedinim slučajevima može sud i obaYezati poverioca da primi ovakvo plaćanje, ako je to i u njegovom i u dužnikovom interesu.

— Trgovinski pregovori sa Grčkom, koji se vode u Beogradu, bili su prekinuti pet dana da bi grčka delegacija mogla da dobije nove instrukcije. Tri su glavna pitanja Zbog kojih se pregovori razvijaju vrlo teško: naš zahtev za povećanie kvote slobodnih deviza; likvidaciia zamrznutih potraživanja u korist naše zemlje; insistiranie Grka na povećanju kontingenta za uvoz suvog grožđa.

— Bugarska Narodna banka zabranila ie ugovaranje kompenzacione premije veće' od 35%. Mera ima da posluži onemogućavanju velikih sezonskih kolebania premija i stabilizovanju cena na tržištu i kalkulacije.

— Austriiski vrhovni sud doneo je jednu presudu u korist zlatne klauzule. Jedna austrijska firma po' ugovoru ima da vrši plaćanje jednog hipotekarnog duga u efektivnim zlatnim dolarima. Međutim, ona je pokušala da obračuna kamate po kursu od 7.10 pre devalvicije dolara, a po 5.40 posle nje. Sud je sada rešio' da se dug: ima platiti po kursu zlatnog dolara od 9.10 šil, jer pošto se plaćanje vrši u zemlji, ne može se - primeniti američki valutni zakon.

— Jltalija. je. oslobodila carine uvoz mašina i materijala za: proizvodnju: benzina iz talijanskog uglja i ulianog škrilica; osim toga ova preduzeća su oslobođena poreza na poslovni

promet, a za prvih 10 poslovnih godina mogu se osloboditi

i društvenog poreza. Ministarstvo korporacija može narediti i eksproprijaciju rudnika u korist ovakvih preduzeća, ako je to u javnom interesu. Predvidena je i finansiiska pomoć ovoj industriji; u tu svrhu uneće se u budžet za 1937/38 god. 35. mil. lira.

— Poljska je smanjila carinu na sveže grožđe, jabuke, breskve, kajsije, lubenice i žive šarane.

— Mađarske državne železnice snizile su podvoz za neljušten pirinač, upućen za budimpeštanske ljuštionice preko Đekeneša i Sentgotharda.

— Većania trgovinsko političkih stručnjaka Male Antante započeće 23 o. m. u Pragu. Na dnevnom redu će biti uglavnom redakcija predloga o privrednom podunavskom planu.

— Francuska jie za drugo tromesečje o. g. smanjila uvozni kontingent imitacija nakita iz Čehoslovačke sa 285 metr. centi na 49, i to radi izravnanja ranijih prekoračenja kontingenata.

— Talijanski uvoznici dobili su naređenje da prilave svojim stručnim organizacijama podatke o uvozu 1934 god. Među robom: koju treba prijaviti, nalaze se konji, rogata stoka, razne vrste gvožđa i čelika, hemijski artikli i obuća.

— Radi lakšeg dobijanja inostranih kredita za talijanski uvoz davaće Nacionalni devizni institut državnu garanciju za kursni riziko kod kredit. poslova talijanskih uvoznika

SOCIJALNA POLITIKA

— Prvi kongres sindikata molersko-farbarskih radnika doneo je rezoluciju, sa sledećim glavnim tačkama: da se stavi na čelo svih akcija koje imaju za cili pobolišanje položaja članova sindikata; da se pridruži ostalim klasno-borbenim organizacijama sa ciljem što svesrdnijeg staranja o nezaposlenima i otklanjania uzroka koji su doveli do današnjeg stanja i da se stara o zaštiti učenika. Kongres je ovlastio Centralnu upravu da pokrene što pre sindikalni list i da sarađuje sa Savezom građevinskih radnika i sličnim organizacijama »radi odbrane od fašističke najezde«. Kongres je tražio da se socijalno-političke ustanove stave pod upravu i kontrolu pretstavnika radnika.

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 405

— Udruženje industrijalaca u Zagrebu izjasnilo se Dprotivu projekta zakona o minimalnim nadnicama, jer bi se njime, kako je zamišijen, povećala nejednakost uslova rada industrijskih predazeća. Udruženje je protivno određivanju minimalnih nadnica po banovinama, već traži osnovnu nadnicu za celu državu.

— Na poštansko-telegrafskom kongresu donesena је rezolucija u kojoj se traži: donošenje specijalnog zakona za pošt.-telegr. osoblje, kod čega bi imali sudelovati ı pretstavnici osoblja; hitno povećavanje broja radnog osoblja; povećanje kredita za potrebne struke; podizanje higijenskih zgrada; da i osoblje učestvuje u podeli čiste dobiti Poštanske štedionice; vraćanje dodatka i ranijih prava ženskom poštanskotelegrafskom osoblju.

— Nemačka vlada je pozvala poslodavce: da i o zakonitim praznicima isplaćuju nadnice. To znači višak od oko pola milijarđe maraka godišnje.

TRGOVINA

— Tursko društvo za izvoz duvana otpočelo: je poslovanje. Ono služi uglavnom kao organ za izvoz monopola duvana. Glavni učesnici u društvu su monopolska uprava i Velike turske banke. |

— Копсет таја Čehoslovačko potraživanje od naše zemlje u kliringu bilo je 139.5. mil. kr. prema 128:7 koncem aprila.

— Naivažnije evropske ugljarske zemlje osnovale su kartel koji će regulisati cene i izvoz koksa. Ovai je mnogo potpuniji nego li ranija nemačko-engleska konvencija o skandinavskim tržištima. Predviđene: izvozne: kvote iznose: za Nemačku 52.3, Englesku 21.0, Holandiju. 17.0, Belgija 7.0 i

Poljsku 2.7%. Engleska i Belgija imaju pravo na dopunske

kontingente. Minimalna. cena. određena je na bazi fob. 191/e šil. (243.75. din.). Belgija i Holandija, zbog goreg kvaliteta, mogu sa cenom silaziti do 19. šil. Ovaj kartel treba da bude upotpunjen kartelom kamenog uglja.

— Na sastanku: delegata produktnih berza doneta ie rezolucija u kojoj se, između ostaloga, traži: da vanrednim članovima mogu postati ekonomi koji obrađuju „najmanje 20 ha zemlje, kao i zadruge i zadružni savezi; da: se. ustanovi po jedan glavni berzanski dan za pojedine proizvode čiji bi posetioci koristili besplatan povratak; da Ministarstvo. Vojske nabavke zemaljskih: proizvoda: vrši delimično na berzi; da Prizad i Belje rade što, više preko, berze; da se smanji za 50% taksa na. telefonske razgovore za vreme berzanskih. sastanaka itd.

—· Mod reorganizacije Zavoda za unapređenje spoljne trgovine: biće: osnovana. još 4 Ureda i to: Ured za kontrolu izvoza: voća, za kontrolu izvoza lekovitog: i industrijskog. bilia, za kontrolu izvoza šumskih proizvoda. i Ured za kompenzacione poslove. Pored toga osnovaće se i zavod za ispitivanje konjunkture.

— Na konferenciji, proizvođača: i. izvoznika pekmeza u Kragujevcu traženo je: da se Pravilnikom o kontroli proizvodnje pekmeza ovaj posao dozvoli samo onim firmama, koje su se njime bavile poslednje tri godine; da se interveniše otkupom. i to prvenstveno; od proizvođača; da se pekmez uvede kao namirnica za ishranu vojske; da se kuvanje dozvoli samo u gvozdenim kazanima, a pakovanje vrši u novu burad sa gvozdenim obručima.

— Austriia. uvozi iz Mađarske 5 hili. metr. centi trešanja. Lane je iz ove zemlje uvezla svega 4,24 hili. u. vrednosti od 210 hilj. šil. |

— Ugovor o liferovanju sirove rude između švedskih rudnika gvožđa i fabrika gvožđa u. Porajnju i Vestfaliji produžen. je do: kraja. 1936.