Народно благостање
Страна 424
гране пољопривреде, нарочито гајење мерино-оваца и јужнога воћа. У будућој буџетској години изградиће се и нови силоси за жито, тако да ће се капацитет турских силоса повећати са садашњих 45 хиљ. тона на 200 хиљ. тона.
— Бугарска влада је решила да објави закон о памуку. Монопол откупа домаће производње и њене расподе. ле на домаћу индустрију прелази са Државне Земљоделске и Кооперативне банке на Државну дирекцију за откуп и извоз жита. Цене ће ове године остати исте као и лане (34, 32, 30 лева по кг), али Дирекција жита је овлашћена да произвођачима исплати још пре бербе капару од 8 лева за 1 кг. нечишћеног памука.
== У Чехословачкој спрема се нова уредба о ограничењу засејане површине, којом ће се за сваку општину одредити дозвољени максимум. Оним произвођачима који се неби придржавали прописа, снизиће се откупна цена жита за 20%, а осим тога биће и кривично одговорни.
— Немачки министар рада наредио је да грађевински трошкови углавном не смеју прелазити оне из лета 1983. Нарочито треба спречавати пораст цена материјала и других трошкова код изградње малих насеобина на рубу градова и станова за пољопривредне раднике.
SAOBRAĆAJ
= На поморској конференцији Балканског споразума одлучено је, да се координирају линије поморских бродарских предузећа ових земаља, као и услови превоза и робне тарифе. Закључено је такође, да се при саобраћајној комисији Привредног савета балканског споразума оснује поморски комитет.
— Južne železnice (Dunavsko-savsko-jadransko železničko društvo) zaključile su god. 1935 sa čistim dobitkom od 119,8 hilj. zlatnih franaka, prema 188,8 zl. franaka u 1934 god. Privredna preduzeća društva (radionice Sidbahnwerke, veliki hotel na Semeringu, itd.) zaključila su godinu prvi put bez gubitka, odnosno sa malim dobitkom. Od država koje duguju društvu na ime otkupnine za preuzete pruge, platile su obroke za 1935 u potpunosti samo Austrija i Italija. Mađarska је za 1935 platila samo jedan tromesečni obrok, i to u vezanim pengima; Jugoslavija je ugovorene mesečne obroke plaćala samo do maja 1995, i tek u decembru položila je opet jednu otplatu.
— U Rusiji je u aprilu 1936 natovareno prosečno 89 hili. vagona dnevno prema svega 75 hili. vagona u decembru 1995. U poslednje vreme znatno se opet poboljšao i putnički saobraćaj koji je od leta 1935 bio skoro prepolovljen.
— Na međubalkanskoij pomorskoj konferenciji u Carigradu predlagano je uređenje jedne linije od Konstance do Sušaka, pod zastavom jedne ili više balkanskih zemalja, ali nije postignut sporazum, Ni za prebacivanie tršćanskog tranzita na neku balkansku luku nije nađeno nikakvo rešenje, jer su se sve balkanske države izjasnile za svoje nacionalne luke (Grci za Solun, Jugosloveni za Sušak, Rumuni za Konstancu) i niko nije hteo da popusti. Najzad ie rešeno da je uređenje međusobnog pomorskog saobraćaja najbolje prepustiti brodarskim društvima, bez učešća država.
AUTARKIJA
— Бугарски текстилни савет, чије је заседање отворио министар пољопривреде, препоручио је да се такса од 600 лева по килограму на вештачку свилу задржи и даље и да се не укидају ограничења која се односе на прдизводњу и увоз вештачке свиле. Текстилни савет је мишљења, да би укидање ових мера проузроковало погорша“ ње положаја одгајивача свилене бубе. Савет је осим тога препоручио повећање производње лана, кудеље ни памука.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"Бр, 26
— U Nemačkoj se sprema uredba o obaveznoi primesi domaćeg duvana kod svih cigara, jevtinijih od 20 pfeniga.
— U Mađarskoi se namerava uvođenje obavezne primese veštačkog prediva uz pamučno, i to 10%. U prvo vreme bi se veštačko predivo uvozilo iz Italije ili Nemačke putem kompenzacije; docnije, kada se izgradi domaća industrija veštačkih prediva, — o osnivanju fabrike veštačke svile uz učešće Jtalije, govori se već godinu dana — uštedelo bi se za oko 3 mil. penga deviza.
— У Пољској се већ дуже времена врше покушаја производње синтетичког каучука из шпиритуса; сада се већ производи успео вештачки каучук „кер" који је нарочито погодан за аутомобилске гуме, иако је сразмерно мало еластичан. Много смета развоју производње висина трошкова која је углавном проузрокована скупоћом шпиритуса. у
— У Италији је пронађен начин за убрзање производње влакана вискозе. Додавањем антимона постигла се бржа производња од досадашње чији је максимум био 70 метара на минут.
JAVNI RADOVI
— Банска управа Савске бановине одредила је загребачком градском поглаварству да може из фонда откупнине личног рада употребити своту од 5 мил. динара за радове на путевима.
— Аустрија усавршава друм на Гросглокнер местимичним облагањем ситном каменом коцком и изграђивањем места за паркирање, друмарница, чесми и туристичких домова. Радови на Нибелуншком друму, дуж Дунава, зрше се и даље; идућег месеца предаће се саобраћају деоница Енгелсхартсцел—лЛинц у Горњој Аустрији. Влада је велики број просјака интернирала у Горњу Аустрију изапослила их на грађењу Нибелуншког друма.
KRIZA I KONJUNKTURA
— Индекс индустријске производње у Грчкој пора. стао је на 138 у првом тромесечју о. г. (1928—100) према 126 у истом периоду претходне године. У већој мери је порасла производња машинске индустрије (145%), затим хране и пића (25%), дувана (12%), текстила (12%), док је пала код папирне (9%), хемијске (183%) и металургијcKe (12%).
— У Швајцарској је од 1983/84 до 1934/85 производ-
" ња пива спала са 7449 хиљ. хл. на 699,9 хиљ., а продаја са
2,47 мил. хл. на 2,31 мил. хл. Узрок смањењу је појевтињење вина и повећање трошарине на пиво.
— У Аустрији је у пролеће 1936 продато обуће ко: лико и годину дана раније; извоз обуће био je 8a 15% мањи, нарочито у Пољску и Палестину. Извоз финих кожа остао је исти, само са променама код купаца; врло је опао извоз у Швајцарску, а подвостручио се у Италију.
IZ POSLOVNOG SVETA
Trgovački registar: Petr. industrijsko d. d. u Hercegovcu, upis člana uprav-
nog odbora g. Julijana Vaceka. — Posavska štedionica d. d. u Sisku, upis člana upravnog odbora pg. Teslića Miloša i promene čl. 5 i 6 društvenih pravila. — Hrvatska štedionica d. d.
u Virju, upis članova upravnog ogbora g. g. d-ra Marijana Sabolića, adv., i Branka Sabolića. — Elektra d. d. u Sušaku, upis člana upravnog odbora g. Đure Ružića. — Jadranska plovidba d. d. u Sušaku, upis članova upravnog odbora g. 2. Svetislava Milosavljevića, Ljubomira Mirkovića, d-ra Branka Pliverića, Stevana Tubića i Božidara Švrliuge. — Parobrodarsko a: d. Progres, Sušak, upis promene čl. 4 društvenih
|