Народно благостање

27. јуни 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 425

pravila. — Jugoslovenska udružena banka 4. 4. ·Zagreb, upis člana upravnog odbora g. Vlade М. Теокагемса. — Gradska štedionica u Belovaru, upis promene čl. 18, 19, 21, 22 i 39 društvenih pravila, kao i člana upravnog odbora g. Oskara Ветстега. — >»Jzis« d. d. za industriju i promet droga i kemikalija u Zagrebu, upis članova upravnog: odbora 2. g. mr. ph. Josipa Salopeka iz Zagreba, mr. ph. Milivoia Jevremovića iz Beograda, d-r Miroslava Čabrijana iz Zagreba i Dragana Hruša iz: Zagreba. — »Jugofarmacija« d. d. veledrogerije i tvornice farmaceutskih preparata, upis člana upravnog 0дbora g. mr. ph. Vlatka Bartulića iz Zagreba. — Senijska štedionica u Senju, upis promene čl. 105 društvenih pravila i članova upravnog odbora с. g. Murkovića Josipa, Paraca Vladimira, Ostrmana Petra i Katalinića Nikole. — Društvo »Jaro« jadransko brodogradilište a. d. u Beogradu i društvo Brodogradilište »Split« a. d. u Splitu, upis fuzije u novu firmu Jadranska brodogradilišta a. d. u Splitu. — Električna centrala Fala a. d., upis članova upravnog odbora g. g. d-ra Milutina Boškovića, insp. Ministarstva trgovine i industrije iz Beograda i inž. Dušana Glišića iz Beograda. — Banatsko električno d. d. u Pančevu, upis člana upravnog odbora g. Larsa Magnusa Eriksona.

Zborovi akc. društava:

27 iuni. — Prometno a. d. u Zagrebu (redovan).

30 juni. — Interkontinentale & Karlo i Jelinek jugoslovensko transportno d. d., Zagreb: (redovan). — Tapred, d. d. u Zagrebu (redovan). — »Akord«. trgovačko d. d. u Zagrebu (redovan).

1 juli. — Tekstina industrija d. d., Varaždin (redo-

van). — Primorska industrija drva d. d., Zagreb (redovan). 2 juli. — Zugmajer i Gruber d. d. u Zagrebu (redovan). 4 јин. — Industriia aeroplanskih motora a. d. u RakoVici. 5 juli. — Industri|la mesnih proizvoda d. d. u Zapre-

šiću (redovan).

6 iula. — »Union« hotelska in stavbinska d. d. u Ljubliani (redovan).

24 jula. — Rogaška lokalna železnica (redovan).

RAZNO

— Na kongresu nemačkih apotekara u Štutgartu postavljeni su, među ostalim, zahtevi da se odredi maksimalni tromesečni iznos, po pacijentu, do kojega bi boleskničke blagajne bile obavezne da plaćaju lekove. Ako bi račun prešao tu granicu, višak bi imao da plati lekar koji je prepisao lek. Radi poboljišanjia prodaje u apotekama koja je za oko 35% mania nego pre godinu dana, trebalo bi se vratiti recepturi i ograničiti prodaju gotovih lekova i specijaliteta na priznate savršene proizvode.

— Патријаршиски Савет је усвојио Уредбу о осигурању црквених добара према којој ће се сва црквена покретна и непокретна добра осигурати против пожара идругих непогода. Основаће се специјални фонд за осигурање црквених добара са главницом од ! мил. динара. Док тај фонд не ојача, вршиће се пуно и делимично реосигурање о којему се уговор може закључити највише за 10 година.

— U Švedskoj je u maju o. g. kupljeno inostranih..hartila od vrednosti za 41,2 mil. šv. kruna prema 5,2 mil. u aprilu; hartije većinom (34,7 mil.) potiču iz Danske. švedskih hartija prodato je u inostranstvu za 11,6 mil. kr. prema 9,8 mil. u aprilu, i to u Englesku (2,4 mil.), Švajcarsku (2,3 mil.), Holandiju (1,8 mil.), S. A. D. (1,8 mil.), Dansku (1 mil.) i Luksenburg (700 hili.).

— Po ugledu na talijansku reklamu somaliiskih banana i »mleka od banana« u Portugaliji je počela slična. akcija, ističe se da talijanska otkrića o hranljivosti »mleka od banana« nisu ništa novo, pošto ovih proizvoda ima na portugalskom tržištu već od pre dve godine.

— Da bi se suzbilo veliko krijumčarenje koloniske vode iz inostranstva, rešila je poreska direkcija u Letoniji da u svojoi režiji pusti u prodaju 70 hili. bočica jevtine domaće koloniske vode.

— У прошлом броју ми смо учинили неколико критичних примедаба на уредбу о снабдевању индустрије семенског уља уљаним семеном. После тога извршена је ис: правка у погледу цена и ове су градуелно одређене, те је тиме отпала опасност уздржавања индустрије од купова ња за лагер.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22 JUNA 1986 GOD.

U staniu Narodne banke za treću nedeliu o. m. ima dve vrlo karakteristične promene: povećanje Žžiro-računa na najveću visinu od zakonske stabilizacije dinara i najveći stok kovanog novca koji jie dosada uopšte zabeležen. Mi smo već i dosada u našim izveštajima stalno isticali tendenciju naviše tih dvaju računa, ali ovoga puta s obzirom na njihovu rekordnu visinu zadržaćemo se na njima malo duže.

Pre svega mora se istaći da postoji izvesna zajednica uzroka jednog i drugog povećanja. Posve je prirodno da su jedni važniji za jedan, a drugi za drugi račun. Glavni uzrok povećanja Žžiro-računa biće povećanie depozitnog poslovanja državnih depozitnih ustanova, tako da će najveći deo te SVOte od 838,9 mil. dinara, pripadati zapravo njima, a s druge strane i potreba za likvidnim sretfstvima privatnih novčanih zavoda i privatnika koja je naročito velika u žitnoj kampanji. Kao treći uzrok mogao bi se spomenuti ii novac Koji privreda izbacuie kao nmepotrebanm, samo je danas još vrlo teško odrediti niezovo značenje. ; :

Kod povećanja stoka kovanog novca koji iznosi ovoga puta preko 440 mil. dinara suđeluju sva fri uzroka, samo će ovde važnost irećera verovatno biti najveća. To je samo

dokaz za fvrdnju koju smo izneli prilikom druge tranše kovanog novca, naime, da naša privreda nema tolike potrebe za njim, jer kao što se vidi gotovo cela druga tranša ostaje stokirana u Narodnoj banci.

Svakako se mora istaći činjenica da se naša privreda iz ovog ili onog razloga od ukupnog oplicaja od 6.453 mil. dinara odriče oko 1.280 mil, odnosno skoro jedne petine.

Od ostalih promena interesanino ie ređovito i gotovo pravilno (za 3 mil. din. neđelino sa manjim izuzecima) povećanje zlata u kasama. S obzirom na skoro nepromenjenu YVisinu zlata na strani (57,2 mil.) i na male promene zlatnih deviza (povećanje za 1,4 na 9,8 mil. prema prošloi nedelii), može se gotovo sigurno ustvrditi da to dolazi од ргеџлатаnja od strane Narodne banke zlata proizveđenog u državi.

Ukupna podloga povećala se za 1,7 na 15838,5 mil. dinara ti. na 1977 mil. sa 281J-%, prima, tako da ona preistavlja pokriće od 30,63%. Zlato u kasama sa 281J06 prima iznosi 1.891,3 mil. dinara ti. 29,090%-no pokriće.

Devize Које пе ulaze u podlogu (nemačke marke, grčke drahme, falilanske lire i u poslednie vreme austrijski šilinzi otkuplieni od naših isvoznika), povećale su se za 34,9 na 409 mil. dinara,