Народно благостање

27. јуни 1936,

У. Вајкте

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 431

OD ZELENOG KARTELA DO GOSPODARSKE SLOGE

— Pravna, ekonomska, politička i socijalna analiza Gospodarske Slođe —

1 PRAVNA PRIRODA »GOSPODARSRKE SLOGE«

»Gospodarska Sloga« je protokolisana pod firmom »Sloga« kulturno-gospodarska i pripomoćna zadruga s. 0. |. sa sedištem u Zagrebu. I saobrazno zakonu o хадгисата опа шта svoje organe: glavnu skupštinu, upravni i nadzorni odbor. Na skupštini imaju pravo učešća članovi, koji to posta|u prijavom i izborom od:strane uprave. U posledпје угете (ežišie akcije »Gospodarske Sloge« leži van Zagreba, prema tome nameće se pitanje, kako deluje ona van svoga domicila. Zadruga kao i sva druga pravna lica može da dejstvuje van domicila preko filijala, ispostava (ekspozifura) i punomoćnika. »Sloga« dejstvuje međutim preko t. zv. poverenstava, koja su. hijerarhijski organizovana u seoska, opštinska, kotarska i sedam glavnih poverenstava u gradovima. Poverenstva su, međutim, |edna: specijalna kreacija; ona

Februara meseca tek. god. proletela ie munjevitom brzinom uzbudljiva vest kroz celu našu štampu da se je u Hrvatskoi pojavila nekakva organizacija pod imenom »Gospodarska Sloga« koja veoma uspešno utiče na podđizanie cena rogate marve. Od (ада su takoreći svakodnevno donošene beleške o njezinom radu u pojedinim mestima, naročito na nedeljnim saimovima, kao i duža objašnienia o metođama njezinoga rada. Široka javnost ima utisak đa je to od prilike đoba postanka »Gospodarske Sloge«. Međutim to nije tačno; ona je pravno postala 5 maja pr. god. odobreniem od strane Okružnog suda. I dotle je ona bila vrlo aktivna, ali u sasvim drugoj oblasti i drugom cilju. Rađila je na pomaganjiu pasivnim krajevima Hrvatske, Dalmacije i Bosne. Prvu vest o njoj dobili smo mi usmeno u vidu saopštenja, da je nekoliko kapitalista iz Zagreba koji žele da se dođvore HSS, osnovalo jednu zadrugu sa ograničenim jemstvom i da, pod auspicijama g. d-r Vlatka Mačeka, prikupliaju priloge radi ishrane pasivnih krajeva, uz bezobziran pritisak na one, koji se nelojalno drže.

Zatim se bacila na smeštaj đece iz pasivnih krajeva |

u bogatije krajeve na ishranu, školovanje itd. U februaru o. gZ. prešla je na oblast cena polioprivređnih

proizvoda i nadnica poljoprivrednih radnika.

Mi mislimo da ni sami osnivači nisu bili načisto u početku, kojim će sve putem ići njihova organi-– zacila i kakav će biti niezin uspeh. Ono što je docnije došlo, ima se zahvaliti prilikama na terenu.

su njeni zadaci: organizacija međusobne potpore zadrugara, pružanje mogućnosti štednje, nabavka jevtinih zajmova i obavljanje drugih bankarskih poslova u koliko se podudaraju sa načelima zadruge. Ova prva {ri cilja mogla bi se još nazvati zadružnim, ali ni to nije slučaj, pošto se prema komentaru cilja »Sloge« u broju prvom »Gospodarske Sloge« veli, da je nien zadatak da ekonomski organizuje seljaštvo kako bi se ovo ujedinjenim silama moSlo boriti za poboljšanje svoga stanja, a protivu svega Što ga tlači i izrabljuje. Ovo nije kolektiviziranje seljačkog posla, već patroniziranje seliaka. Na istom mestu se dalie kaže da se ona neće neposredno baviti nikakvim trgovačkim ·poslom niti davanjem kredita, niti uzimanjem na sebe rizika za razne poslove. Iz ovoga izlazi da zadruga hoće da patronizira odgovarajuće zadružne i slične ustanove seljačke, a ne sama da to bude, iako se zove zadrugom.

nemaju niti pravne osnove niti sloje u ma kakvom pravnom odnosu prema zadruzi. Poverenstva su odbori izabrani od meštana ili na koji drugi način, a pod uslovom da izbor odobri uprava. Takva filijacija postoji samo kod neekonomskih organizacija, kao što su političke stranke, Jadranska straža, Narodna odbrana itd. Izlazi, da je »Sloga« zadruga u Zagrebu, a jedna karitativna organizacija van Zagreba. i

HI CILI »SLOGE« Nas čudi da je sud odobrio pravila »Sloge«. Za-

druga ie jedna čisto ekonomska kategorija. Zadruga

je kolektiviziranje većeg ili manjeg sektora privredne delatnosti pojedinaca radi postizavanja što većeg efekta. Ona radi, dakle, čisto ekonomski posao koji obav-

ljaju pojedinci svaki za svoj račun, kao što su nabavka potrepština, unovčenie proizvoda, nabavka kredita itd.

Sasvim drugače stoji stvar sa ciljevima »Sloge«. Po S 2 Statuta zadatak ie zadruge da na femelju uzajamnosti i samopomoći svim raspoloživim srefstvima pomaže i promiče opšte-korisne i dobrotvorne svrhe. Ona će poduzimati svaku zakohom dopuštenu akciju da unapređi duševne i stvarne interese svojih članova. Dalje

Ali i ako bi se moglo s natezanjem uzeti да bi praktikovanje jednog od ovih triju poslova bilo zadružno poslovanje, ostali u statutima navedeni ciljevi to potpuno isključuju. Ostali ciljevi glase:

1) Da-pruži mogućnost svojim zadrugarima za zajednički, prigodni ili stalan posao;

2) Da posreduje i pomaže svoje zadrugare kod kupnje, prodaje i zakupa;

3) Da unapređuje domaću proizvodnju;

4) Da omogućuje i pomaže osnivanje, kupovanje i usavršavanje privrednih . preduzeća na zadružnoj osnovi; : .

5) Da svojim zadrugafrima pruža sve koristi zajedničke nabavke i prodaje;

6) Da svojim zadrugarima daje stručne upute;

7) Da pribavlia sretstva koja su potrebna za postizavanje ciljeva zadruge; j OMR

8) Da pripomogne unapređenju narodne kulture.

Drugi i treći cili bi se mogao oglasiti za jednu vrstu savetodavnog privatnog uredovanja licima koja su zadrugari, bilo savetom bilo čin{enjem raznih usluga. To bi bilo identično sa zadatkom kakve humane ustanove, |G