Народно благостање

4. јули 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 431

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА.

ПОЉОПРИВРЕДА.

— Дунавска банска управа је забранила употребу машина код косидбе.-јечма, пшенице и ливада, као и везивање косачицама и везачицама. Овим справама могу се служити само власници и то на својим поседима; никакав изузетак није дозвољен, па чак ни за закупце. Забрана је донесена у сврху сузбијања незапослености међу пољопривредним радницима.

— У Стоцу се гради велико дуванско стовариште које ће моћи да прими на ферментацију око 70 вагона дувана. Досада су у Стоцу постојала два стоваришта, али нису била довољна, те се дуван из столачке околине слао у друге магацине .на ферментацију. Стовариште ће бити готово до 1 децембра а предрачунска је сума 1.560 хиљ. динара.

— У резолуцији Међународног конгреса садилаца шећерне репе у Варшави истакнуто је да је снижење цена шећеру у многим државама рђаво утицало на привредни развитак, јер се није водило рачуна о висини производних трошкова. Конгрес је решио да се поведе одлучнија борба против сахарина и да се организује проучавање следећих

питања: употребе денатурисаног шећера као сточне хране;

троизводних трошкова репара; расподеле доходака од производње шећера на произвођаче репе и шећерну индустрију на основу њихових уговора; борбе против штеточина. репе. |

—- Пољска влада решила је да износ, предвиђен за предујмове сељацима на име жетве, повиси У 1936/37 год. за 15 мил. злотих; износ на зајмове на стоваришне листове остаје исти као у садашњем жетвеном периоду, 40 мил. зл. Осим тога је решено да Државни уред за трговину житом не врши више куповине ради интервенције него да постане централом задружне трговине житарицама.

— Швајцарски воћарски савез тражи од Министарства финансија ограничење увоза воћа. Швајцарско воћарство треба осим тога, по мишљењу Савеза, да се постара за побољшање квалитета, да би се потрошња свежег домаћег воћа повећала. У исту сврху треба свеже воће по нижим ценама уступати незапосленима и планинском становништву. — У Шведској је у 1985 год. произведено 643 хиљ. тона шшенице, према 331 хиљ. у 1926. Производња ражи била је у 1935 год. 435 хиљ. тона, према 283 хиљ. у 1981. У 1934 Шведска је први пут имала вишак ражи за извоз (75 хиљ. тона, у 1985 .год. 30 хиљ.). а у 1985 и пшенице (80 хиљ. тона). Увоз пшенице смањио се са 180,6 мил. кг. у 1926 на 42,6 мил. у 1935; увоз ражи са 48,5. мил. у 19832 на свега 1,15 мил. у 1985. Исто тако се смањио и увоз осталих житарица и биљних производа: пшеничног брашна са 12,4 мил. кг. у 1926 на 107 хиљ. кг. у 1985; пшеничних мекиња ca 87,2 мил. кг. у 1926 на 7,9 мил. у 1985; кукуруза са 265,3 "мил. У 1988 на 43 мил. у 1985; зоби са 43,1 мил. у 1933 на 6,2 мил. у 1985. Вредност укупног. увоза пољопривредних производа била је у 1935 свега 17,5 мил. шв. кр. према 90 мил. кр. у 1926. | | — Министарски савет је овластио министра пољо"привреде да поднесе Народном претставништву предлог вакона О слатководном рибарству.

— Цене свилених чаура у Струмици крећу се ове жодине од 12 до 15 динара, што значи да су за 100% веће од прошлогодишњих. Разлог томе скоку је углавном смањење производње због слабих цена последњих година, а с друге стране у појави Струмичке 0 U произвођачке задруге као купца. ”

·_ — Упркос заузимању државе за проширење засејане површине, у Грчкој је у 1936 засејано пшеницом свега 8,51 мил. стрема према 8,57 мил. у 19835. Смањење је наступило аскључиво у северним, најплоднијим областима, Македочији, Тесалији и Тракији; на Пелопонезу, у Епиру и на Криту, површина под шшеницом је повепана. Рачуна се да ће жетва у 1936 г. донети око 675 мил. ока пшенице, T. |. за 10—15% мање него прошле године.

— На збору Господарске слоге у Винковцима донесена је резолуција у којој се тражи заштита против пада цена пшеници. Почетна цена треба да буде 120 динара, а после да иде према горе и то у августу 130, септембру 185, октобру 140, новембру 145, децембру 150 и јануару 155 динара. Да би се то постигло треба у сваком селу основати житарски одбор који ће стајати у вези са централом Господарске слоге у Загребу, вршити контролу у циљу смањења конкуренције, уредити довоз, контролисати мерење, раскинути зеленашке погодбе, увести сезонску тарифу, одгодити заплене за месец дана, уредити проценат са власницима вршаћих машина. Осим тога сматрају да војска треба у местима где постоје гарнизони да купује жито од народа.

ИНДУСТРИЈА

— У Назили код Смирне започеће ускоро рад друга велика турска предионица памука која је изграђена у оквиру првог турског петогодишњег плана.

— У Шкотској се оснивају фабрике за хидрацију угља у Глазгову и Единбургу. Свака ће дневно прерађивати 150 тона угља; из сваке тоне добиће се 55—70 литара петролеја, 90 литара уља и 0,75 тона кокса. Трећа фабрика за хидрацију угља основана је недавно у Типтону.

— Италија плаћа премију од 55 лира за сваку метричну центу тешког уља домаће производње, добијеног дестилацијом битуменозних минерала и талијанског угља.

—- Управа рудника „Трошник Мајнс“ поднела је први извештај који обухвата рад до 31 маја. Прерађено је 995 тона руде из које је добивено 450 унси финог злата и 173 унсе сребра, што је све предано Народној банци.

— Пољска влада дала је концесију за монтажу аутомобила фирми Лилпоп-Рау-Левенштајн која је експонент Џенерал Моторса. Ради олакшања моторизације влада је, осим тога, власницима аутотаксија снизила разне дажбине, као путарину, таксу за преглед таксиметара и таксу за контролу аутомобила.

— Индекс грчке индустријске производње, израђен на основу података 79% свих фабрика у земљи, порастао је од 1985 за 9,5%, са 1926,26 на 138,3 (1928 = 100). Највећи је пораст производње код механичке индустрије (145%), индустрије намирница (25%), дуванске индустрије (12,6%), производње струје (12,1%), грађевинске (12%) и текстилне индустрије (10,1%). Порасли су и индекси увоза индустриј-

„ских сировина (са 117,8 на 123,9) и увоза готових произво-

да (са 59,6 на 77). Грчки индустријски извоз по количини се смањио за 26,59%, али по вредности је порастао за 2,28% (са 79,7 мил. драхми у првом про а КУ 1935 на 81,5 у истом раздобљу 1936).

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Влада Турске Републике отказала је југословенско-турски привремени трговински уговор као и споразум о клирингу закључен 26 јула 1934 год. на 6 месеци са отказним роком од 6 месеци. Према томе досадашњи прописи трг. уговора и споразума о клирингу важиће закључно до 31 децембра ове године.