Народно благостање

Страна 488 i

— Broi putnika na nemačkim. državnim železnicama u 1935 iznosi svega 75%. onog u 1925. Putničkih. automobila, međutim, bilo je 1935 skoro pet puta više nego 19925. Prema 1998 povećao se jedino lokalni i unutrašnji železnički saobraćaj u Berlinu i Hamburgu, koji, uostalom, čini oko = Ј8 celokupnog nemačkog železničkog saobraćaja. Pojedinačna putovanja ekspresnim i brzim vozovima, dakle, na duge relacije, smanjila su se za 11 odn. 19%, a putničkim za preko 65%. Pojedinačna putovania su se uopšte smanjila za 40%, dok su se društvena putovanja, usled velikih povlastica, utrostručila. ТУРИЗАМ

— У путничком промету с Немачком Чехословачка ставља за сада на расположење регистер-марке којих има још у мањем износу. У току ове недеље издају се опет и путнички чекови. Иначе се намерава да се уведе нарочити путнички клиринг са оним државама са којима постоје туристички споразуми. На овај начин мисли се компензирати посећивање чехословачких бања 'са.путовањем чехословачких туриста у иностранство.

· — Према извештају Министарства трговине и индустрије посетило је у прошлој години нашу земљу 1,007.7 хиљ. туриста (7656,5 хиљ. домаћих и 2492 страних према 946,3 хиф. (711,4 хиљ. домаћих и 234,9 хиљ. страних) у години 1984.

— Na osnovu turističke konvencije između Jugoslavije i Rumunije naši putnici pri odlasku u Rumuniju mogu bez ikakvih organičenja poneti do 8 hilj. din., a rumunski turisti pri dolasku u Jugoslaviju 24 hilj. leja.

ЏРАМТ!ТЕ

SU IZVRSNE CIGARETE

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Kod Suzora je u maju o. g. bilo osigurano 695.870 radnika i nameštenika (455.010 muških), više za 59130 ili 10,40% nego u istom mesecu prošle godine. Najveći porast pokazuju gradnje nad zemljom (za 8.274), opštinski poslovi (6.630) i tekstilna industrija (6.310), a u procentima industrija duvana (47,6%), gradnje nad zemljom (40,7%), opštinski poslovi (26,0%), gradenje železnica i putova (93,3%), stolarstvo (18,0%) i industrija kamena i zemlje (17,9%). Smanjenje zaposlenjia pokazuju novčani i osiguravajući zavodi (za 1.613 ili 10,97%), šumsko-pilanska industrija (740 ili 1,0%). Najveći је porast kod Okružnog ureda u Nišu (za 8.330), Ljubljani (6:860) i Beogradu (6.170), a a procentima kod niškog (33,0%), subo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | IL Бр 30

tičkog (22,1%) i skopskog: ureda (20,0%). Sa osiguranom nadnicom. do 8 dinara bilo je 89. 000, članova od. 8 do 24 din. 295.500, od 24 do 34 d. 102.760, od 34 do 48 d. 66.080 i preko 48:d. G9.500. Prosečna obezbeđena nadnica je iznosila 21,28 i manja je. za 0,31 din., a ukupna obezbeđena nadnica 338,03 mil. din., više za 27,09 mil. ili 8,85%.

— U Francuskoj je sredinom jula o. g. bilo nezaposlenih 425 hilj. lica prema 499 hilj. nedeliu dana ranije i 388 hilj. u isto doba laniske godine. Vlada se, međutim, nada da će se njihov broj znatno smanjiti kada bude sproveden zakon

o 40-satnoj radnoj nedelji.

|) — Pretsednik Međunarodne trgovinske komore, Fente-

ner van Vlisingen, kaže u svom članku u Internationale Wirtschaft br. 7 o. g. da će ukidanje sankcija oživeti svetsku trgovinu, ali da međunarodna valutna situacija još uvek daje povoda za bojazan. Napretka u tome pogledu još uvek nema. Lutajući, kratkoročno investicirani kapital ne dozvoljava vraćanjč stabilnim valutnim prilikama i Šteti privredu. Vlade treba odlučno da sprovode politiku budžetske i Нпапз оке ravnoteže i da se zalažu za što bolju međunarodnu saradnju na stabilizovanju valutnih odnosa. Samo na tai način opet će oživeti međunarodna razmena robe bez koje nema ni nacionalnog ni internacionalnog рођоЦ Запја.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

28 јули. — Дионичка штампарија д. д, Карловац, (ванредан). — „Поликемика“ д. д. за промет и индустрију сировина у Загребу (редован).

30 јули. — Шумско господарство и експлоатација д. д., Загреб (редован). — Шумска индустрија „Пале“ д. д, Загреб (редован). — Нашичка муњара д. д. у Нашицама (редован). 81 јули. — Петр инд. трг. д. д. у Херцеговцу (ре: дован).

Трговачки регисгар:

Прометно а. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. Берића Милана из Загреба. — Брунер Ауто трговачко д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г,. д-ра Федора Турковића. — Мостер творница лака и боја д. д, Загреб, упис чланова управног одбора г. г.: д-ра Блиса Рудолфа из Загреба, Божићковића Александра из Београда, Радована Еугена из Загреба, д-ра Посиловића Степана из Загреба, инж. Фрајнда Адалберта из Беча и инх. Шлајмера Федора из Јајца. — Јавор д. д. прије | хрв. столарска и тапетарска удруга у. Загребу, упис чланова управног одбора г. Драгутина Грабара из Загреба. — Југословенско д. д. Шихт-Левер из Загреба, упис чланова управног одбора г. г.: Тубића Стевана из Загреба, Стефановића Мих. Милана из Београда и Шванк Ернеста из

Осијека. — Континентално баукситно рудокопно и индустријско д. д. у Загребу, упис промене чл. 5 друштвених правила. — Д. д. за техничке и здравствене потрепштине

у Загребу, упис брисања ликвидације и чланова управног одбора г. г.: Гроса Рудолфа из Беча, Лукића Ернеста Јосипа из Загреба, д-ра Рајхсмана Мирка из Загреба и Хоњеца Оскара из Загреба. — Немачка пучка банка д. д. У Руми упис члана управног одбора г. Јозефа Вајар: ског из Руме. — Муња творница акумулатора д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г: д-ра Гинтера Кванта из Берлина. — Хрватска штедионица д. д. у Вирју, упис чланова управног одбора T. г.: д-ра Маријана Саболића и Бранка Саболића. — Звечећево нова шумска ин-

"дустрија M. M. у Загребу, упис чланова управног одбора

г.: Пајановића Јурја и инж: Таубера Ладислава, оба из