Народно благостање

Страна 490

tovo nepromehijeni. Statičko stanje berze nije utopija; ono je postignuto. ove nedelje na beogradskoi berzi. Naravno da to neće trajati dugo. Čim se berzijanci vrate sa odmora, berza će oživeti. Odmoran čovek retko kad je pesimista, pa stoga nije verovatno da će oživljenje poslova na berzi stajati dG znaku neraspoloženja.

Što se tiče pojedinih papira, ove nedelie ne može se reći ništa. Najčvršći su bili Dalmatinci. 7% Bler pojavio se kao i prošle nedelje iz Zagreba i primljen je glatko od berze. Розједпјег dana izveštajne nedelje za vreme sastanka uopšte nije došlo do obrazovanja kurseva, što dosad još nikad nije bio slučai. Kursevi su bili sledeći:

17-УП 20-УП 21-УП 22-УП 23-УП 7% Шу. тајат 83,50 83,25 — = o

6% Вес. рготр!. 500 — _ = =

6% Begl. prompt. 2500 — E S 1 0. 6% Begl. prompt. 5000 69 ____ _ _-_ __ G% Begl. termin = == = ___ LE 4% Azgrarci — == 48 U 0 7% Bler 79,50 79.75. 7975 — 8% Bler ___ HB ia |E O 7% Seligman S _— 5 0 5 Капа Зфефа prompt. 363,75 364,50 — 363,50 _ Ratna šteta termin = <<" — РЕМ | Narodna banka _- _-- == 10 508 Agrarna banka 232 232 232 232.50 7% Stab. zaiam SEE e _- ПГ __L 6% Рајт. рготр«. 500 ~ — — — 6% Dalm. prompt. 1000 67,25 — — — 6% Dalm. prompt. 5000 68,95 68,65 68,50 — 6% Пап. termin SO = — AC о Рићапзк! 102 1888 — = = ЈЕ ___ Crveni krst = = ДЕ = КЕ Lutr. zajam 1881 = = SE E 156

Obrt u izveštajnoj nedelii ostao je daleko ispod onog u prethodnoj nedelji. Iznosio je 1,9 mil. din. prema. 92,6. mil. u prošloj i 4,3 mil. u pretprošloj nedelji. Naročito se jasno može uočiti nazadovanje obrta kod pojedinih papira, koji su rađeni: Ratna šteta za 715 hili. din. prema 1,061 hili. u preihodnoi neđelji, Begluci 97 hili. din. prema 7834 hilj., Dalmatinci 356 hilj. prema 110 hili., 7% Bler 345 hilj.. prema 318 hili., Agrarna banka 35 hilji. prema 37 hilj. i 7% Inv. zajam 289 hilj: prema. 177 14.

Opračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku бо је: 17-УП: 43,2997; 20-УП: 43,3175; 21-УП: 43,3175; 22-УП; 43,8711.

NAŠI PAPIRI NA STRANIM BERZAMA

Zbog francuskog državnog praznika 14 o. m. kursevi izveštaine nedelje sa pariske berze odnose se samo na tri dana. Sa 7 poena je skočio 7% zajam iz 1931 godine na 179. Рогазђао је kurs 41Ja% zajma na 118 za 6 poena i 5% iz 1902 za 1 poen i 5% iz 1913 za 2 poena. Situacija je čvrsta. Kod nekih papira ipak je došlo do neznatnog popuštanja: 4% zajam iz 1895 popustio je, 41/|% iz 1906, 4% iz 1911 i Funding obveznice iz 19933 popustili su za po 1 poen.

15-УП 16-УП 17-УП 4%. 1895 108.— 108.— 107.5% 1902 1228 [90 12341Ј,% 1906 1158 116— 1241j» % 1909 119. 118— 119 4:-% 1910 DO JAKU 114. А 41/5% 1911 1165 116— 155 5% 1913 - 117. 119.50 1197. 7%. 195315 Eon di) JO A BN a A ONIM OI NJ O g705 Ена то 190380 0 E O Ров ен Бод 100

laze u obzir za snabdevanje sveiskog tržišta.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ — | UI „Бр: 30

а naših papira na njujorškoj berzi bili su:

| 7% Bler 8% Bler 77% Seligman 21 jula 231/2—24 | 241J-—25 317 ј8—85

DEVIZNA BERZA. London Berlin ·

bonovi 17-VII 238 1379.02 870.80. — 1 ==. 20-УП 238 138041 870— . — 665 - 316 28.50 21-УП 238 1377.15. 87185. — · — — 28.75 22-УП 208.15: 1871:91 . 869.10 — =. 815 29.23-УП 938.10. 1371——'. .868—– — = 817.50 29:50

Kursevi u privatnim kompenzacijama razvijali su se nejednako u prošloj nedelji. London je čvrst. U prošloi nedelji ie rađeno za 4,5 mil. din. prema 2,2 mil. u prethodnoi nedelil. Obrt se udvostručio. Mnogo je rađen i Beč, 3.2 mil. pre-

ma 2,8 mil. Robe ie bilo dovolino, što je prouzrokovalo ро-

puštanje kurseva pa i marke. Ona ije rađena za 7,7 mil. din. prema 6,4 mil. u prethodnoi nedelji. Čvrst je i Milano. Trgovina u klirinškim čekovima na liru sad tek počinie, ра ргоmene u kursu često zavise od slučaja. Promet je iznosio u izveštainoj nedelji 318 hilj. din. prema 284 hilji. Grčki bonovi

· su bili čvrsti zbog oskudice u robi, ali ie prilično visoki kurs

prouzrokovao veću ponudu, tako da je kurs u popuštanju. Nasuprot efektnoji berzi na deviznoj berzi poslovi su bili živi, što pokazuje povećanje obrta na 19 mil. din. prema 11 mil. u prethodnoi nedelji. |

Kursevi na ciriškoj berzi bili su sledeći:

| 29417 28-У 25-VI 15-УП 22- УП Amsterdam 208.30 209.15 207.90 208.290 207.95 London 15.161/a3 15.425 15.42 15.35 15.85 Njujork 308.48 3099/8 307.95 305.405 305.50 Berlin 123.35 124.50 122.60 12320. 12320 Pariz 20.945 20.87'8 20.267 је 20.23: ја 20.23: ја Prag 12.69 12.80 12:72 12.69 12.69 Beograd 7.— 7.— 7.— 7.— 7.—

Amsterdam je prilično porastao prema švaicarskom:

franku. I Njujork se popravio malo. Ostali devizni kursevi, među kojima i Beograd ostali su nepromenjeni.

ЧИТАЈТЕ НАШЕ АНАЛИЗЕ БИЛАНСА

ROBNO TRŽIŠTE

Pšenica. — Čvrsta tendencija na svetskom tržištu pšenice traje i dalie. Roterdam za juli dostigao је 547 2 ћо!. for. za kvintal, a Čikago 105 centi za bušel. Januarski: termin u Roterdamu notirao je ove nedelje 5.05 bol. for., a. decembarski u Čikagu 104.75 centi. Poslednji zvanični izveštaji iz Siedinienih Američkih Država potvrđuju, da će ovogodišnji prinos, uz izvestan uvoz kanadske kvalitetne robe, moći da zadovolji domaću potrošniu. Pored ovoga, ove nedelje došle su i vesti o znatnim štetama usled suše u Kanadi. Žetva se ceni na 260 mil. bušeli odnosno. 715.000 vagona. Ako bi se ovo ostvarilo to: bi značilo, da bi Kanada u tekućoj kampanji mogla bez teškoća da plasira svoj izvozni višak i da utiče na održavanje čvrste tendencije · sve..do ianuara— februara kada će se na tržištu pojaviti nova argentinska i australiiska pšenica. Treći faktor koji „doprinosi „sadašnjoj čvrstoj' tenden-

ciji jesu neznatne zalihe u Argentini i Australiji. Vidljive 74lihe u prvoj iznose oko 50.000 vagona, a. u drugoj oko 30. 000.

vagona. Prema tome,: do nove ŽžetVe obe. “ove: zemlje ne do-

Beč Pešta Madrid Milano Grčki