Народно благостање

Страна 480

|.

što više održi i da se izbegne preterana monopolizacija. Zemaliske i oblasne organizacije za kontrolu tržišta bavile su se isprva samo nadzorom nad kretanjem na tržištu i regulisanjem cena. One su vršile kontrolu pomoću odredaba o standardizaciji i obaveznoi oznaci robe i propisima o obavezmoj upotrebi naročitih zaključnih formulara na kojima su otštampani uslovi posla i koji služe za kontrolu. Ali uskoro se ovim organizacilama moralo poveriti i sprovođenje mera sa ciliem da se svi poslovi između proizvođača i potrošača usredsrede na kontrolisanje tržišta i da se vrše isključivo preko ovlašćenih organa, to ie trebalo da omogući fačan pregled ргоizvedene i potrošene robe. Naravno, ovo prinudno vezivanje za određena tržišta nije bilo dovolino da zajamči regionalno i sezonsko iziednačenje. Sistem je zato razgranjivan, i to uglavnom na teret trgovaca i prerađivača. Merama u pogledu sabiranja, lagerovanja i raspodele robe proizvođači su vezani za određene kupce, a potrošači za određene prodavce; frgovci i prerađivači su obavezani da drže određene rezerve. Ove mere su već same po sebi dosta jako uticale na kretanje robe; međutim, kao kruna svega, došlo je najzad neposredno kontingentiranje prodaja i kupovina. Ova poslednja reforma

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | ____6Б__ 5

naišla je na naročito velik interes u inostranstvu. Da bi se sprečila prevelika ponuda u nevreme i uopšte, utvrđeni su prodajni kontingenti za proizvođače; s druge strane ograničena je na sličan način i kupovina za preradu i potrošniu, da bi se izbegle nejednakosti u snabdevanju. Time je praktično završen niz mera za dirigovanie poljoprivrede. Iz razumljivih razloga još nisu izdati nikakvi formalni propisi, naročito ne u pogledu proizvodnje, ali kod neposrednog regulisanja potrošnie moralo je mestimice biti i toga. |

Ovaj razvoj od regulisanja tržišta, preko regulisanja cena i neizbežnog kontingentiranja, do dirigovane privrede uopšte, dokazao je ponovo tačnost starog teorijskog saznanja koje je ignorisano pri stvaranju staleža zemaljske ishrane, saznanja da između količine i cene postoji odnos funkcionalne zavisnosti.

Po jednoj određenoj ceni može se prodati samo jedna određena količina robe; ili, obratno, jedna određena (ti: za snabdevanje potrebna) količina robe traži se samo po jednoj određenoj ceni. Ovaj automatski mehanizam ne može delimično da se zameni stranim elementom već se mora ceo da suspenduje i da na njegovo mesto stavi prinuda.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

RE RAT TO U ENG re : Министарство финансија o6-

јавило је преглед државних прихода и расхода за месеце

април и мај текуће буџетске пп енизимнинина | [036757 године“ бвока пута. као што је познато, имамо јединствен буџет пошто је укивута ранија подела на буџет опште државне администрације и буџет државних привредних предузећа.

Расходи у априлу и мају били су предвиђени 1.720 мил. дин., док је ефективно извршено 1. 157 мил. дин. или 67.2% од предвиђене суме. Сем тога, остало је неисплаћених обавеза за 15.8 мил. дин. чиме се укупна сума расхода пење на 1.173.0 мил. дин. или 68.1% од предвиђене суме. Највећи део расхода отпада на личне. За ову врсту расхода било је предвиђено 824.5 мил. дин. док је ефективно исплаћено 829.1 мил. или 0.56% више. Према томе, од укупне суме ефективно извршених расхода на личне отпада 71.6%. Дакле, скоро три четвртине прогутали су лични расходи. Сасвим природно, да је услед овога морала да буде извршена велика рестрикција материјалних расхода. Док је за ове у бупету било предвиђено 896 мил. дин. они су извршени само за 348.9 мил. дин. или 384% од предвиђене суме. Код личних расхода карактеристичан је велики пораст у позицији пензија. Док је на име пензија за два месеца био предвиђен кредит од 166.2 мил. дин. стварно је исплаћено 180.4 мил. дин. или 8.54 више. У укупној суми личних расхода пензијске принадлежности (без инвалидских потпора) учествовале су са нешто преко 21%. Ови подаци показују да проблем пензије, као део општег проблема личних расхода, постаје све актуелнији за наше државне финансије. |

Приходи у априлу и мају показују овакав резултат: било је предвиђено 1.720 мил. дин, а остварено је 1.482 мил. дин. или 86.19% од предвиђене суме. По појединим групама приходи показују овакво кретање (у мил. дин):

Државне финансије у априлу и мају

Процена Остварено. Разлика %

Непосредни порези 388 316 —16.6 Посредни порези 427 | 415 — 2.2 Монополи 326 302 — 4.3 Ситни приходи 21 5 —76.2 · Државна привреда 560 439 —21.7

Као што се види, према процени подбацили су сви приходи. Од непосредних пореза највише је подбацио приход од општег непосредног пореза (22%). Подбацивање непосредних пореза у ово време уобичајена је појава. Од посредних пореза подбацио је приход од трошарине за нешто преко 10%, од такса за нешто преко 5%, док од царине, услед знатног повећања увоза у овим месецима, показује повећање за непуних 11%. Приход од монопола подбацио је за 7.4%. Код државне привреде сви приходи показују подбацивање, што се види из следећег прегледа (у мил. дин.):

> Процена Остварено Разлика %

Држ. железнице 334 289 —138.5 Речна пловидба 14 1 = 21.5 Поште, телегр., телеф. 86 78 —15.2 Шуме 17 12' —99.4 Рудници 43 33 —8.3

Подбацивање прихода државних железница односи се углавном на робни промет и последица је опадања извоза. У априлу и мају 1985 наш извоз био је 641.000 тона, а ове године свега 397.000 тона што, према прошлој години,. претставља смањење за непуних 38%. Врло је карактеристично осетно подбацивање прихода код поште, телеграфа и телефона што је, вероватно, подстакло министра пошта и телеграфа да изврши повећање извесних такса. Ми, међутим, мислимо, да по утврђеном искуству повећање такса неће имати за последицу и повећање прихода. Барем то неће бити случај код телеграфских такса, које су већ и до сада биле доста високе.

Кад упоредимо ефективно извршене расходе са оствареним приходима, добијамо вишак прихода од 325.2 мил. дин. Од овога, међутим, треба пре свега одбити неисплаћене обавезе у априлу и мају у износу од 15.8 мил. дин. чиме се горња сума снизује на 3094 мил. дин. Од тога треба да буду подмирене неисплаћене обавезе у рачунској 1985/36 (април 1985 — мај 1936), које до конца маја износе 223.1 мил. дин. Сем тога, треба имати на уму, да се целокупни приход од државне привреде не предаје Главној државној благајни, већ да се задржава за подмирење расхода у наредном месецу. Та сума, заједно санеисплаћеним обавезама, знатно премашује остварени вишак прихода, те се овај јавља само књиговодственб. 5