Народно благостање

__1. август 1936,

Страна 505.

Стање Народне банке (подлога у злату)

АКТИВА За | 4934. | 1035 | позе | 1936 Подлога :

зл, у касама и на стр.|| 17949] 17846! — = —

злато у касама — — 1336,9 | 1473.7 | 14737

злато на страни — — 946, 58,8] 57,3

новч, у страној монети 0,0} 00.3 0,0 0,2 0.2

девизе — — — — — 1112 20,8 327 2.6 5,5

Укупно — || 1.906! 1905.5) 1464.3 1535.3 1536 7 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 545| 1044) 331,6! 430,7! 4443 Кован новац:

у никлу и сребру— — || 239.9| 206.1! 329,9) 422.3! 425,4 Зајмови:

на менице — — — — |1808,8) 1528.8) 1523,0| 1346 2 1349.2

на хартије од вреди. — 2931! 235.1! 2583 252,2: 252.2

Укупно — || 2101.9) 1763.9) 1781.3) 1598,4! 1601,4 Хартије од вредности — 11.7| 169) 494 40,3 40.3 Ранији аванси држави — 1715,5| 1686.6| 1670.6| 1660.1 1661,4 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — | 600.0) 600.0| 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — 54.9 1064! 119.0| 134.9) 134,9 Вредности OCT. фондова 11:7 12.0 11.8 29.9 299 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 153.7| 153.5! 154.0| 161,6) 1613 Разна актива — — — — || 115.1! 276,4! 464.4! 595,0! 597.2

ПАСИВА Каптал — — — — — 180.0| 180.0] 180,0| 180,0|! 180.0 Резервни фонда — — — || 84.331 112.4! 133.3| 145,3| 145.3 Остали фондови — — —| 13,7! 20.5) 27,4 30.2 30,2 Новчанице у оптицају — || 4327 1! 4383,9) 4890.01 4780.1| 4778.8 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе—| 7.3 69) 74 15,7) 333

жиро-рачуни — — — | 474.4| 531.9| 689.7| 783,6| 793.5

разни рачуни — — — | 549.2. 327.0. 6886) 859.4 872,0

Укупно — 10310] 865.8) 1385.7| 1658,7| 1698.8

Обавезе са роком — — | 1106,3| 952,9| 193.4! 50,0! 50.0 Разна пасива — — — — || 222.9) 316.4! 166.6| 365,3| 350,0 Оптицај и обав. по виђ.||5358,2| 5249,2 | 6275.1| 6438,8| 6477.6 Укуп. подл, -|- 28'5% прим || — — | 1881'6| 1972,9) 19747 Злато -- 285% прим — | — — | 1717,9) 1893.7| 1893,8 укупно покриће — —| — — |2998%/3064%|3048% покриће у злату — — | — — |2731%12941%|2923%

620» » 2000 68— 68:25 = 1 68:25 6% Далм. термин = = ИЕ и 5 Дувански лоз = = = __ i Црвени крст — — __ __ | Лутр. зајам 1881 = __ __ __ |

Поглед на горњу листу је довољан да се види да разлике у курсевима у целој извештајној недељи нису толике као што обично износи маржа између највишег и најнижег курса једног дана. Посао се обавља по скоро сасвим стабилним курсевима.

Обрт се повећао према прошлој и претпрошлој недељи и био је 3,2 мил. дин. према 1,9 мил. и 26 мил. у претходним недељама, али је још ипак мањи него на пр. пре три недеље када се са 4,3 мил. приближавао нормалним обртима. Ратна штета рађена је за 1,068 хиљ. дин. према 715 хиљ. у прошлој недељи, 7% Инвестициони за И1 хиљ. према 289 хиљ., Беглуци 431 хиљ. према 97 хиљ. Далматинци 442 хиљ. према 356 хиљ. 7% Блер 662 хиљ. према 346 хиљ. а Аграрна банка 507 хиљ. према 235 хиљ. Највећи обрт, као што видимо, био је у Ратној штети, за-

тим је највише рађен 7% Блер, а изузетно у овој недељи .

и Аграрна банка.

Обрачунски курс наших доларских папира у ЊуЈорку био је: 24-УП: 43,4067; 27-УП; 43,3710; 28- УП: 43,3710; 29-УП:-43,4067; 30-УП: 48,4667. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

НАШИ ПАПИРИ НА СТРАНИМ БЕРЗАМА

У супротности са прошлом извештајном недељом у овој већина наших папира на париској берзи показује изразито падајућу тенденцију. Тако је пао у току извештајне недеље за 6 поена 4:/+-% зајам из 1906 г., за 9 поена 4:/-% зајам из 1909 године, за 5 поена 4:/6% зајам из 1911 године, за 4 поена 5% зајам из 1913 године, за 4 поена 5% зајам из 1902 г. Чвршћи је у курсу 7% Стабилизациони зајам, који је крајем извештајне недеље бележио 17750 према 175 у почетку. Само за један поен пале су Фундинг облигације, са 100 у почетку извештајне недеље на 99. Порастао је курс 4% зајма из 1895 г. за 2 поена на 109 и 4:/:% из 1910 г. за 2 поена на 114. Папири са већим укамаћењем држали су се чвршће, што је знак да се не ради о спекулативним трансакцијама, већ о прилагођавању курса приликама на француском тржишту капитала где је ситуација иначе лабава.

20-УП 21-УН 22-УП 23-УП 24-УП 4% 1895 107.— 106.— 103— 105.— 109.5% – 1902 128 — 120.— 120.— 120. — 10 41J- % 1906 112.— — 112.— 106— 106.4172% 1909 119.— 118.— 113.— 111.— 110.41Ja % 1910 127 111.— 106.— 110.— 114.41J- % 1911 115.— 112.— 112.— 106.— 110.5% 1913 120.— 120.— 116.— 118.— 116. 7%. 1931 175— 175— 175 — 180.— 177.50 Фундинг 1933 100.— 100.— 99.50 99: — 99 —

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су:

7% Блер 8% Блер 7% Селигман 25 јула 23—923: 2 94—941 > 30—983 ДЕВИЗНА БЕРЗА

a Е s NB wa

0 0 dO O OE

E са са = i O O PRO

24-VII 288 1372.90 869.67 — — — = 27-УП 288. . 1872.35. 869—— — — 819 đ29.50 28- УП 238 1368.77 869.36 — ==. 8207. 29:50 29-VII 238 1366.33 „867.— — = 318 = 30-VII 238 1364.96 864— 885 = — 28—

У извештајној недељи Лондон је био непромењен са 238. Берлин показао је лабаву тенденцију, врло је слабо тражен а при крају извештајне недеље и врло слабо рађен. Беч је такође слаб, изгубио је у извештајној недељи више од 5 поена. Народна банка је до скора рефлектирала на 30% понуђених шилинга а сада само на 10%. Откако је та промена наступила, шилинг стално слаби. Грчки бонови пали су у извештајној недељи за 1,5 поена; тражња је слаба. Милано је после скока на 320, 28 o. M. пао идући дан понова на 318. Обрт је износио 17 мил. дин. према 19 мил. у прошлој и 11 мил. у претпрошлој недељи. Највише је рађен и ове недеље Берлин за 6,6 мил. дин. према 7,7 мил. у прошлој, затим Беч 3,2 мил. према исто толико у претходној недељи, Лондон 2,7 мил. према 45 мил. Пешта 2,9 мил. према 2 мил; док је обрт у грчким боновима и у Милану био мањи и износио 409 хиљ. односно 139 хиљ. дин. Од девиза било је већег посла у Њујорку за 829 хиљ. Паризу 283 хиљ. и Цириху 61 хиљ. дин.

Курсеви на циришкој берзи били су следећи;

29-IV 28-V 25-VI 22-VII 29-VII Амстердам 208.30 209.15 207.90 207.95 207.90 Лондон 15.161/, 15.425 15.42 15:85) 15.858 Ја Њујорк 308.48 3095/8 307.25 305.50 306Берлин 123.85 124.50 122.60 128.90 123.10