Народно благостање

Страна 504

RAZNO

— После завршетка заседања Привредног савета Балканског споразума издат је комунике у коме се каже: да је савет поверио румунском Заводу за извоз, да организује сарадњу привредних установа четири земље и сталне изложбе балканских производа, а југословенској секдији да проучи могућност заједничке продаје извесних балканских производа. Затим је одлучено да се изгради директна тарифа за путнике, пртљаг и робу и да се лредложи снижење телеграфских и телефонских такса измегу држава Балканског споразума. Туристички одбор је одлучио да се оснују стални заједнички бирои у европским престоницама, да се издају туристичке брошуре на језику сваке од ових земаља, да се објављује тромесечни међубалкански туристички билтен и да се организује пропаган: да путем радиа, затим по школама и универзитетима. Шло се тиче финансијске сарадње земаља Балканског споразума, наглашено је да су четири гувернера емисионих банака сагласни да се састају и испитају могућност те сарадње.

— Italijanska vlada je osnažila naredbu od novembra prošle godine, po kojoi je obavezno držanje zaliha benzina i gorivog ulia kod preduzeća koja se bave ргодајот 1 ргеradom benzina i ulja. Zalihe moraju iznositi 70% kapaciteta svih tankova i cisterni, a kod spremišta sa više od 500 kubnih metara zalihe moraju iznositi 50% Kapaciteta.

— У С.А.Д. од 1985 све више се производе и употребљавају аутомобилске приколице за становање, за сала нарочито у туристичком промету. Најјевтинија кола, без намештаја, дуга 3 метра, стају 189 долара (око 8.150 дин.),

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бри

али обичне цене су 500—700 долара (22—30 хиљ. диИнН.). Луксузне приколице, чија цена иде до 4 хиљ. долара (172 хиљ. динара), дуге су 4—65 метара, а широке и високе око 2 метра, грађене од дрвета са металном облогом. Већа кола имају две собице, кухињу са хладњаком и купатило.

— Енглески министар Хејлшем изјавио је у Горњем дому да се проблем исхране Енглеске у случају рата не може решити ни повећањем пољопривредне производње, пошто би оно било несразмерно скупо, ни гомилањем залиха намирница. Важније је само стварање залиха погонских средстава. Ако Енглеска хоће с успехом да води рат, она мора на првом месту сачувати своју превласт на мору, да би и за време рата обезбедила свој увоз. Без тога она би изгубила рат, ма колике биле залихе пшенице.

— Naše novine podižu fabrike u Smederevu! Pre 17vesnog vremena, bezmalo cela naša dnevna štampa je apodiktički tvrdila da će repari u Smederevu podići kroz 15 dana zadružnu fabriku šećera. lako je prošao navedeni rok, od fabrike nema ni pomena. Međutim, ovo nije bilo dosta i u međuvremenu su se pojavile vesti o podizanju niza fabrika u Smederevu (automobila, za preradu konoplje, izradu konzervi). Za fabriku konoplje čak se, na jednom mestu, kaže da još nije odlučeno ni kakve će gotove artikle proizvoditi!

— Francuske trgovinske komore i privredni savezi rešili su da osnuju jedinstven savez cele francuske trgovine i industrije, radi zaštite preduzimačkih interesa od učestalih intervencija države i od radničkih sindikata čija moć sve više raste.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22 JULA 0. 6.

Nagli skok obaveza ро угдепји, ха 40 ти. па 1,698,8 Bili. din., u prošioi i izveštainoi nedelji je jedino što iznenadđuje u stanju Narodne banke. Pri tome naimanii porast, svega za 10 mil. din. na 793,5 mil., pokazuju žiro računi, dok su potraživanja države porasla za 17,6 miliona na 38,2 miliona, a razmi računi za 12,6 miliona na 872 miliona dinara. Nagomilavanje gotovine na računu države i na raznim računima izgleda da је u vezi sa intervenciiom države na tržištu pšenice. Za to potrebna sredstva dobijena su delimično smanjenjem raznih pasiva za 15 mil. din. na 359 mil. S druze strane povećanje aktivnih pozicija uticalo ie, per saldo, na visinu obaveza po videnju. Tako su devize koje ne ulaze u podlogu, рогазје ха 136 ти. па 4443 mil. din. usled prihoda od turističkog prometa; kovan novac za 3 mil. na 425,4 mil. i razna aktiva za 2,1 mil. na 597,2 mil. din. Porasla ie i podloga za 1,4 mil. na 1,586,7 hili. din. U tom porastu sudeluju iskliučivo devize čiji porast iznosi 2,9 mil. na 5,5 mil., dok ie zlato na strani smanieno za 1,4 mil. na 57,2 mil. din. Zaimovi po eskontu porasli su sa 1,346,2 hili. din. na 1,349,2 hilji., svega za 3 mil., dok su oni na zaloge ostali nepromenieni. Opticai novčanica se neznatno smanjio za 1,3 mil. na 4,778,8 hilj. din.

Opticai i obaveze po viđenju izneli su u izveštainoj nedelji 6.477,6 hili. din. prema 6.488,8 hili. u prethodnoi. Ukupna podloga sa 28,5% prima je u izveštainoi nedeljiza 1,8 mil. din. veća nego u prethodnoi i iznosi 1,974,7 hilj. din., dok je zlato u kasama, sa 28,5% prima, ostalo nepromenjeпо 1,893,7 11. din. Ukupno pokriće prema prethodnoi nedeljii smanjilo se sa 30,64% na 30,48%, a ono u zlatu sa 29,41% na 29,23%.

(Види табелу Народне банке на следећој страни),

Београдска берза

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Летња сезона, иако је њена главна карактеристика нерасположење, готово је непромењена. Курсеви ипак имаЈу своје нијансе. Тако је извештајна недеља почела у знаку живљег "промета, али се курсеви нису променили. Чврста рука се појавила као купац, искористивши прилично ниске курсеве. Она је купила углавном Ратну штету и Беглуке, али и код осталих државних хартија од вредности појавила се као купац. Берзијанаца ни ове недеље није било у великом броју; свега ако их има на састанцима око 10, док на састанцима осталих годишњих доба нема мање од 30 до 40 посетилаца. Курсеви су били следећи:

24-УП 27-УП 28-УП 29-УП 30-УП

7% Инвест. зајам — 89.50 == 6% Бегл. промпт 500 66.50 = — = 66.50 56%» », 2500 = 67.75 67.75 = = GOL ,, >. 5000“ :68.75 68.75 68.90 69.—1 ..69—

6% Бегл. термин — —- = == 4% Аграрци | — — U 7% Блер 73.50 8% Блер = = = _ = 7% Селигман — — — — Рат. штета промпт 362.75 362.50 = 368.50 | Рат. штета термин — —-. . 263.50 — Народна банка = — — — Аграрна банка 28150 930.75 23175 — 232—

7% Стаб. зајам — = = —— E

6% Далм. промпт 500 — — 0 67 а 5: 2000 ==