Народно благостање
1, август 1936,
„Дрина“ д. д. за експлоатацију шума у Босни и Херцеговини, упис обуставе ликвидације друштва, повећање главнице са 250 хиљ. на |] мил. дин., промене чл. 1,2, 3,5, 6, 18-и 20 и чланова управног одбора гг.: Миливоја М. Соколовића, Срећка Херцела и Анте Марића, сви из Београда. — Трговачка банка д. д. у Јаша Томићу, упис чланова управног одбора гг. Прокле Јована и Беринга Петра. Беочинска фабрика цемента а. д. у Беочину, упис члана управног одбора г. Егриа Аурела.
· Зборови акционарских друштава:
5 август. — „Илирија“ д. д. за бродарство у Загребу (редован). — „Слободне пловидбе Топић, д. д.“ на Сушаку (редован). - |
9 август. — Фабрика целулозе „Дрвара. д' у Дрвару (редован).
17 август. — Српски кредитни завод д. д. у Беловару (ванредан).
23 август. — Индустрија маслиновог уља Браћа Марић а. д. (редован).
BIBLIOGRAFIJA
Richard Riedl, Aussenhandel und Wahrungsschutz. Wien 1936. Osterreichischer Wirtschaftsverlag. S. 92. VIII.
Najveći deo knjige, čiji je pisac poznat kao stručnjak za trgovinsku politiku, čini kritički prikaz dosadašnjeg trgovinsko-političkog sistema, najvećeg povlašćenja. Pisac iznosi kako se ovaj sistem sve više ruši unošenjem klauzula o izuzimanju od naivećeg povlašćenja, što naročito pod pritiskom valutno-političkih briga doprinosi sve većem smanjivanju međunarodne trgovine. Najzanimljivijii deo knjige je, međutim, predlog jednog novog oblika ugovora koji bi prekinuo sa dosadašnim razvojem i poslužio kao osnova za obnovu svetske privrede.
U ovome novom obliku ugovora bili bi spojeni ujedno platni, kreditni i trgovinski sporazum. Na taj način bi se istovremeno otstranile smetnje trgovini, pomoću ukidanja ograničenja plaćanja, i obnovile bi se međunarodne kreditne veze. Tako bi se opet otstranile neopravdane suprotnosti koje postoje između spoline trgovine i zaštite valuta i na mesto ograničavania uvoza stupila bi politika unapređivanja izvoza.
Ridlov novi platni postupak, za koji se već tu i tamo i u praksi mogu naći izvesni primeri, pretstavlja spretnu kombinaciju rambura sa kliringom. Kao osnova za unapređivanje izvoza služe izvozne menice, slične uobičajenim rambur-menicama. Ove izvozne menice vuče izvoznik na primaoca robe, a po njegovom akceptu i avalu izvozne banke u uvozničkoj zemlji, njih eskontuje izvozna banka ili sama novčanična banka države izvoznice. Mesto transfera predviđen је, Као kod kliringa, uzajamni obračun. Izravnavanje treba da se iz-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
си са — а папиним ввниспоишшлашинианнинииницлишивини~ слао 1 сиса нам а
- Страна 508 -
vrši načelno samo robnim prometom. Razlika između гатђигmenice 1 izvoznih menica je u tome da ove glase na valutu izvozničke zemlje, ali ne na efektivnu isplatu u toj valuti. Od kliringa razlikuie se novi mehanizam time što se iznosi mogu” odmah naplatiti, bez čekanja na uplate u korist dužničke zemlje.
Ridl je naravno svestan toga da ovai platni postupak, sam po sebi, nije nikakvo rešenje u pogledu pobolišania privrednih odnosa između pojedinih zemalja. Pre svega, njemu
·je jasno da se ni ovim ne može beZ daljega isključiti saldo.
Ali on misli da bi ovakav postupak mogao da dovede zemlje do nekog povoljnijeg rešenja nego što su bila dosadašnja. Predviđena je i izvesna mogućnost dirigovania pomoću tehnike plaćanja, naime, eskont za izvozne menice može se povisiti, ako se želi usporavanje izvoza, a ako se hoće olakšati izVoz, može se sniziti eskont. Pisac, međutim, priznaje da se istinska podloga za uspeh može postići samo ako se u isto vreme zaključi i trgovinski ugovor u kome bi se tačno utvrdio način omogućavanja izravnanjia. Zemlie dužnice ne bi smele, kao što su obično činile, da otežavaju uvoz, dok bi poverilačka zemlia trebala da olakšava izvoz, da proširuje kontingente i da snizuje carine da bi se izravnao saldo. Piscu je jasno da se ove važne trgovinsko-političke mere, koje pretstavliaju uzajamne preferencijale, nikako ne slažu sa najvećim povlašćenjem. Međutim, on sam ne veruje u obnovu svetske trgovine, ako se ukine najveće povlašćenje. Prema tome, ovo neslaganje između najnužnijih mera dovodi ceo plan u pitanje. Ovakvim ugovorom bile bi sve zemlje koje mu ne bi pristupile, prinuđene da dozvole protiv sebe diskriminaciju pomoću sviih onih anatemisanih sredstava, a same ne bi imale nikakve mogućnosti da predužmu ргоtivmere. A među te zemlje spadaju i one koje neće uopšte nikakva ograničenja ni sputavanja. Ridle se zato i trudi da ovakav postupak pretstavi kao dozvoljen izuzetak od naivećeg povlašćenja koji bi se mogao opravdati naročito velikom uzajamnom zavisnošću, slično kao izuzetni postupak kod oplemenjivanja. Ali kada u istoj knjizi vidimo s koliko teškoća još uvek ima da se Dori poslednja iznimna klauzula, regionalna, onda nam se izgledi za ovu novu klauzulu čine. još slabiji.
Jovanović Slobodan, Poratna država. Beograd 1936, Izd. беса Коп а. 4. — Str: VI E 188, 80
Bilimović, d-r Aleksandar, Uvod u ekonomsku nauku. Beograd 1936, Izd. Geca Kon a. d. — Str. 1942 VIIP. Na ove knjige vratićemo se u jednom od sledećih brojeva.
Zakon o osiguraniu radnika od 14 maja 1992 godine. Objašnjen sporednim zakonodavstvom i praksom, za praktič-
nu upotrebu priredio Emilo R. Goiković — Beograd 1936. Izd. Geca Kon a. d: — Str. 696, УШО.
с љан-зававњваљвакои с авина наипан аазанванизопонпави
Лајпцишки Јесењи Сајам 1956
Сва обавештења дају :
Инж, Г. Тениес, Осијеку: Виктор Пенц, Прилаз 25; у П шић, Александрова 52;
др А урана пара или УУ
мапи нанчиннмнч"ннивичн чимицинницнинннанни оцнинниннидицциннипипнпниннаи
SO августа до %љ сештемњра
60» повластица на Немачким Државним Железницама. На осталим пругама до 33',%
ЗВАНИЧНИ БИРО ЛАЈПЦИШКОГ САЈМА, БЕОГРАД
Кнез Михаилова 33, тел. 24 311, у Загребу: В. Еркен, Старчевићев трг 6; у Љубљани: Тиршева ц. 33; у Новом Саду: директор Михаило Румплер, Хабаг-Палата, у етровграду: Јован Вајтершан, Александрова 16; у Сарајеву: Петар Јури-
Скопљу : Ник, А, Баубин, Брзакова 5; у Сплиту: Вицеконзул М, Јанковић, у Суботици: ректор К, Конрат, Александрова 6, |
„им менваславинџипишнинипсоилицншопниоввици ишиницпим му ду ме душа