Народно благостање

Страна 502

— Ođ 1 avgusta vršiće Poštanska štedionica isplatu kupona (br. 15) Ratne štete. Poštanska štedionica upućuje sve imaoce Ratne štete koji imaju preko 200 komada da ih u vrednosnom pismu pošalju Poštanskoi štedionici, ili jednoj od njenih filijala, koja će protivrednost doznačiti. Kupone treba predati sa spiskom serija i brojeva.

· —; XonaH/icka HoBuaHHuHa банка исказује за прет-

последњу недељу јула ново повећање златне подлоге за 12,87 мил. хол. фор. ка 642,10 мил. Злато потиче претежно

из Белгије и Енглеске.

| Влада је продужила до 28 новембра о. г. важење уредбе о ,Фениксу' од 28 априла о. глкоји се односи на обуставу права осигураника „Феникса“ на зајмове на полисеи на искуп пблиса. У вези са уредбом г. Министар трговине и индустрије изјавио је да број осигураника код југословенског „Феникса“ износи 24.162, осигурана сума је 620' мил. дин. резервне премије 198 мил. дин. Од резервних премија покривено је свега 67,3 мил. дин. и то: 38,3 мил: зајмовима на полисе, 9 мил. хипотекарним зајмовима и некретнинама, 9,5 мил. државним и комуналним хартијама од вредности, 4 мил. акцијама, 3 мил. кауцијама и 5,5 мил. осталим потраживањима. Питање уколико се Лозингерове менице, којих друштво „Феникс“ поседује у износу од 19 мил. дол. могу употребити за попуну мањка премијске резерве, још није решено, пошто се само мали део тих меница налази у земљи, док је највећи део заложен у иностранству.

ЈАУМЕ FINANSIJE

— Општине у Немачкој, на које отпада 43% свих јавних издатака у земљи, издале су у 1985 год. укупно 5:409. мил. марака. Највећи део отпада на социјалне издатке (1.712 мил. или 31,6%), привреду и саобраћај (917 мил. или 16,9%) и школе (800 мил. или 148%).

| — Gradsko veće Beogradske opštine rešilo je da зе ukinu tramvajske karte skuplje od 2 din.; da se izdaju povlašćene karte za 30 vožnji s popustom od 25% za karte od 2 din. i 20% od 1,5 din.; da srednjo-školska mladež nedeliom i praznikom za vreme ferijia plaća tramvajsku kartu do Topčidera i natrag 1 din. i da se na pruzi za Voždovac smanji cena karte od 2 na 1,5 ап.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

- — Вицесекретар фашистичке странке Серена рекао је у једном предавању да је талијанска контрола цена успела да упркос санкцијама углавном спречи пораст цена најважнијих намирница. Уједно је изјавио да ова контрола мора: остати:и даље на снази, јер претставља неопходно оруђе фашистичке привреде у њеној борби за праведнију расподећу. добара. а — Француска влада намерава да У току следеће три године. изда 20. милијарди. франака - за планско продуктивно сузбијање“ „незапослености, "Од прве транше у износу од 4 милијарде издаће се 1,5 милијарда на пољопривреду

(снабдевање водом за пиће, електрификацију села, пошум-

љавање и др.), а исто. толико за грађење школа. До сада је за 1936 предвиђено | радова само за ! милијарду фр.

SAOBRAĆAJ

— Krajem јипа 1936 g. imala je svetska trgovačka mornarida -ukapno -65;06. mil. br. reg. tona, prema 64,89 mil. godinu dana: ranije, na jedrilice otpada svega 1,06 mil., ostalo su parobrodi i motorni brodovi. Engleskoj pripada 26,57%

celokupne" svetske. tonaže prema 96 ,8% u 1926 1 50,2% рте ·

35 godina. Od brodova sa preko 10 hili. br. reg. fona, kojih ima 496, plove pod engleskom zastavom 238 (47,9%).

амин:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Осијека, инж. Адолфа Штека из Београда, Бруна Урбана.

из: Брода на „Сави: — Индустријско.и трговачко д. д. у апр ој Јо ODO M. |. и 15 „друштвених. правил

Бр, ЗЕ | _

— Француски парламент одобрио је државну суб“ венцију од 110 мил. фр. трговачкој морнарици. Овај; износ: послужиће до краја 1936 за покриће трошкова, про ерокој | ваних повишењем надница. :

— Радови на изградњи новог београдског UHU ништа почеће идуће недеље.

TURIZAM

— Po izveštaiu Narodne banke kurs za turistička plaćanja nemačkih državljana u našoj državi utvrđen je za mesec avgust na 14 din. za 1 marku. - ;

— Државни одбор за промет странаца у Берлину решио је да сваки путник може приликом Олимпијаде уне-. ти у Немачку поред иностраних платежних средстава и 90 марака, и то 30 у новчаницама и 60-у сребру. :

— Ministar trgovine i industrile propisao je Uredbu o unapređenju turizma u našoj državi. Uredba predviđa koordiniranje rada svih faktora pozvanih da vode brigu o turističkom razvoju države i daje Banskim upravama пајširi delokrug rada.

— Банови Дринске, Савске, Приморске и Зетске бановине издали су правилнике о организацији и раду туристичких одбора и туристичких савета односних бановина који имају да раде у смислу уредбе о унапређењу туризма. КЕША 1 КОМЈОМКТОВА

— Okružni ured za osiguranje radnika u Subotici imao. -. je u god. 1935 ukupni prihod od 6,77 mil. din. za 7,8 hili. VIŠE | nego u 19934 god. Prosečni broji osiguranih članova je porastao za 1,163 te iznosi 19.328, prema 18.160 u god. 1934.

— Kod subotičkog okružnog ureda za osiguranje radnika iznosila je u prošloj godini prosečna obezbeđena nadni-. ca 15,5 din. prema 16,41 din. u god. 1934.

— Vinkovački mesari štraikuiu zbog visokih. klaničkih · taksa te ie grad ostao bez mesa.

— Услед пораста цене ражи поскупиће у АГСТрИЕ делимично и хлеб. Црном хлебу смањиће се у Бечу тежина са 1190 грама на 1170 по комаду, док се код „народ-. ског хлеба: не мења ни. тежина ни цена. Ако наступи већа оскудица ражи, дозволиће се допунски увоз, и то уз нижу царину. До сада је увезено 300 вагона из Пољске и Румуније.

IZ POSLOVNOG SVETA

Трговачки регистар:

Гранд хотел д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. Елера Едуарда. — Д. д. за израду и промет граЂевног материјала у Загребу, упис промене чл. 6 и 14 друштвених правила и чланова управног одбора ггг.: Карла“ Еда из. Кутине; Вилима Хелферта, Норберта Хелферта, Ернеста Штајнера и Крунослава де Сиа, сви из Гарешнице. — Самоборка д. д. за грађевну индустрију У "'Самобору, = упис промене чл. 6 друштвених правила. — „Сава“ осигуравајуће д. д. Загреб, упис члана управног одбора ЈЕ Стевана Тубића. — Нови кромар д. д. за трговину“ o KOM, жељезном и металном робом у Загребу, упис пром' а и 29 друштвених правила и чланова управног 0;

: Гашпершића Јожа из Кропа, Бабића Фрања. из М o инж.. Отмара Хена.из Београда, Јулиуса Крамера Новог Сада, Рудолфа Леба из Карлсдорфа, инж. д-ра Ха o са Малсахера' из Карлсдорфа, инж: "Вјекослава Пилпела из“

из Беча, Томе Војновића из. Љубљане, Глигорија, Ридни