Народно благостање

1, август 1936.

висују просечно за 10%. Уговором је обухваћено око 800 | хиљ. радника.

— Штрајк лимарских радника у Београду је ликвидиран и потписан је колективни уговор по коме сви рад“ ници добијају повишицу од 0,75 дин. на сат. Минимална плата на сат износи по овом уговору 3,75 и 3 дин., а радна сезона сматра се да траје 4 месеца са десеточасовним радним временом.

ТРГОВИНА "— U 1985 Italija je znatno povećala svoj izvoz u Austrilu, naročito onaj voća. Limunove, kestenje i rogače Au-

strija nabavlja skoro isključivo iz Italije. U austrijskom uvo-

zu svežeg voća Italija je u 1935 sa 25%. bila odmah iza Jugoslavije (37%). Vrlo velik je talijanski udeo u uvozu Dpovrća; karfiol se uvozi skoro isključiyo iz Italije, krompir i krastavci 75—80%, grah i grašak 70%. Ukupni austrijski uvoz iz Italije povećao se u 1935 prema 1934 za 16%, a udeo Italije u ukupnom austriiskom uvozu porastao ie sa 4,2%. na 4,7%. Za isto vreme povećao se i talijanski udeo u austrijskom izvozu sa 10,8% na 15%, čime je Italija skoro dostigla udeo Nemačke (16%).

— Po novome kompenzacionom sporazumu između Italije i Mađarske roba namenjena izvozu iz Mađarske podeliena ie u četiri kategorije. Robu prve kategorije može Mađarska bez naročite dozvole da izvozi u Italiju. Tu spadaju: ovce, alkohol i razni tekstilni, metalni, elektrotehnički, hemijski i gumeni proizvodi. U drugu kategoriju spadaju зетепје ! proizvodi hemijske i električne industrije, koji se mogu uvoziti u Italiju samo na osnovu uvozne dozvole. Bez naročite dozvole mogu Mađari izvoziti robu treće kategoriije, ali samo u okviru određenih kontingenata i to samo do 30 septembra o. g. U ovu kategoriju spadaju volovi, konji, mast i stočni proizvodi. Roba četvrte kategorije, naizad (proizvodi iz gvožđa i čelika, keramike itd.) može se iz Mađarske uvoziti u Italiju na osnovu carinskih uvoznih dokumenata iz 1934 god. u količinama koje odgovaraju onim iz 1934 god. Platni promet ide preko privatnih ovlašćenih banaka.

— Narodna banka donela je rešenje da ubuduće nijedan ovlašćeni novčani zavod ne može izdavati uverenja O obezbeđenju valute ха izvezenu vuhu. Uverenja će izdavati sama Narodna banka.

— Енглеска је за време од 1 септ. до краја 1936 снизила увозни контингент бекона из Данске са 62 хиљ. комада свиња недељно на 55 хиљ. т.ј. за 12%. За Данску то значи смањење извоза за 30 мил. данских круна. Данска пољопривреда је тиме знатно погођена, јер осим енглеског тржишта долази у обзир још само домаћа потрошња, која износи око 10 хиљ. комада свиња недељно.

— Аустрија је у 1985 извезла у Немачку дрвета за 17,5 мил. шил. према 14,7 мил. у 1984, 6,8 мил. у 1933, 8,6 мил. у 1981, 42,5 мил. у 1929 и 94 мил. у 1928. У првом полгођу 1936 опажа се опет назадовање, услед повећаног увоза скандинавског дрвета у Немачку и појачаних аутаркијских мера немачке владе. ~

— Između Mađarske i Belgije došlo ie do novog sporazuma o plaćanju robne razmene. Belgijski uvoznici mađarske robe uplatiće protivrednost na zbirni račun kod belgijske Narodne banke. Mađarski izvoznik ustupiće svoja potraživanja mađarskoi Narodnoj banci i dobiće prim od 50%. Izuzetak čini pšenica čija vrednost služi delom za pokrivanje starih trgovačkih dugova a delom za isplatu nabavljenih sirovina. Uvoz iz Belgije u Mađarsku vezan je za prethodnu dozvolu kompenzacionog ureda. Za devize potrebne za izvoz računaće mađarska Narodna banka 53% prima.

— Julio Majnl a. d., u Zagrebu, povećava kapital sa 4 na 10 mil. din. \

HAPOJIHO · БЛАГОСТАЊЕ __

Страна 501

__— Чехословачко рударско и железарско друштво купило je, пробе ради, 5 хиљ. тона гвоздене руде од бугарског рудника Благовест код Јамбола.

NOVČARSTVO

— Закон о Француској банци дефинитивно је примљен, али је сенат извршио значајне измене. Главна скупштина бираће осим тројице рачуноиспитивача и два пуноправна члана управе. Гувернери смеју финансијски учествовати у другим предузећима, али не смеју активно сарађивати у њима. Забрана приватног пословног рда по престанку службе у банци ограничена је на свега 3 године. За то време гувернери добијају пуну плату. О променама у кредитној политици може да решава само законодавно тело. Банка је, међутим, дужна да краткорочне државне облигације реесконтује до неограниченог износа.

— Obveznice 6%. austrijskog zajma koji glasi na šilingee i koji je postao konverzijom gornioaustriiskog dolarskog zaima, biće konvertovane u 5%-tne obveznice bez klauzule za osiguranje valute. Donosiocima će se na 100 šilinga obveznica isplatiti 8 šilinga u gotovom i odobriti im se 1% razlike u kamati do polovine dec. o. g. Obveznica ima 105 svega 12,5 miliona šilinga. Kako su sve obveznice u rukama velikih banaka, to dolazi u obzir samo zamena, tako da neće ni doći do javnog upisa.

— Код белгијске државне штедионице уплаћено је у 1985 год. 2.865 мил. белг. фр. улога на штедњу, а исплаћено је улагачима 2.940 мил. Крајем године било је у штедионици преко 10 милијарди фр. улога. Укупни износ средстава којим рукује штедионица, је 15,8 милијарди франака. Ту су урачунати и разни фондови у специјалне сврхе. Новац је првенствено уложен у државне хартије (8,87 милијарди). За грађење радничких и других јевтиних станова штедионица је у 1985 дала кредита у висини од 2 милијарде белг. франака.

— Movom mađarsko-švaicarskom sporazumu o transferu prišle su i zainteresovane švaicarske banke. Banke imaju sad mogućnost da realizuju svoja potraživanja u Mađarskoj izdavanjem putnih čekova u pengima kao što je to slučai sa putnim čekovima u registarskim markama u prometu sa Nemačkom. Putne čekove izdavaće banke koje su pristupile sporazumu o transferu i putnički uredi u Švajcarskoj.

ТЕСНА