Народно благостање
Страна 496
прећутном споразуму произвођача, који је долазио из њихове свести да ограничењем понуде могу утицати на тржиште и на цене, нови принудни картел, немајући никакве ингеренције на понуду и тражњу, иступа према купцима са одређеним ценама, које њима, из горе наведених разлога, свакако неће конвенирати. Последица тога може да буде прећутан споразум продаваца и купаца, обављање послова изван тржишта и под далеко горим условима за продавце него што би постојали под режимом слободне конкуренције купаца.
Уредба о одређивању откупних цена пшенице претставља покушај да се једном административном мером обезбеди произвођачу пшенице: што веће учешће у интервенционој цени коју је одре-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | «| Браај
дила држава. Учешће произвођача, међутим, у овој цени не зависи од административних већ од економских мера. Међу овима две су најважније; силоси и обртни капитал за варантни кредит. У отсуству та два фактора, који претстављају моћно сретство за регулисање понуде и тражње и за организацију тржишта, а уједно условљавају и све друге појаве у трговини пшеницом које штете интересе произвођача, најновија мера, донета у најбољој намери да помогне произвођачима, може осетно оштетити њихове интересе. Стога понова подвлачимо наше гледиште изнето у чланку „Нови житни режим“ (бр. 29 од ове године), да је баш у интересу произвођача требало одустати од овакве једне мере.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
U članku д-га У. Вајшса i VI.
Pismo Uredništvu o nedo- „Predavca »Ekonomske i finanvolino taksiranim. pođHe 4)
sijske odredbe finansijskog zakona«, pozdravlja se pravičnost == етен === čl. 26 tačke v) novog Finanте zakona, i razlozi koji su u tom pogledu izneti, potpuno su na mestu. No korist od tačke v) je samo delimična, a ne opšta, kako se to u članku ističe. Drugim rečima, ona postoji samo onda, kad se pred vlastima javlja tek jedan ili više istovetnih interesanata.
Naprotiv, ako se radi o nekom administrativnom ili sudskom sporu, gde postoje suproini interesi stranaka, odmah će doći do izražaja jedan drugi, potpuno neželjemi efekat pomenute tačke v). U takvim sporovima moći će pojedina stranka, kojoi je u interesu da se spor ne reši, da stalno odlaže okončanje stvari, bude li se samo planski služila ovlašćenjem iz tačke v). Takvo iskustvo stečeno је već ranije pri primeni voivođanskog izvršnog postupka koji sadrži istu odredbu kao i fačka v) i čijim se iskustvom, prema tome, možemo poslužiti i prilikom kritike ove tačke.
Vojvođanski izvršni postupak sadrži takođe odredbu da se svaki nedovolino taksirani podnesak (pretstavka, žalba i dr.) ne sme rešiti, dok njegov podnosilac po pozivu suda u roku od 30 dana ne položi potrebnu taksu. Efekat ove odredbe u praksi je takav, da nesavesni izvršenici stalno podnose netaksirane ili nedovolino taksirane žalbe protiv raznih sudskih rešenja. Sud im u svakom takvom slučaju mora posebnom odlukom određivati rok od 30 dana za polaganje takse, a usled toga se opet moraju jednako da odlažu i роjedine izvršne radnje. Uzme li se u obzir, da ovaj izvršni postupak predviđa jednu vrlo komplikovanu proceduru'· izvršenja, da se protiv većine izvršnih radnji može izvršenik i dva-
puta žaliti i da su poneke od tih radnji vezane za stroge
rokove, koji se opet moraju prethodno obiaviti u Službenim novinama i u pojedinim opštinama dotičnog sreza, onda su više no jasne teškoće, koje u tom pogledu nastaju žbog
nedovolino taksiranih žalbi. Zato su kod vojvođanskih su-
dova vrlo česti slučajevi, da vešti i zlonamerni izvršenici stalnim ulaganiem nedovolino taksiranih žalbi toliko zamore svoje poverioce, da ovi izgube svaku nadu da će naplatiti
*) Jedan naš čitalac saopštio nam dje. ovaj interesantni predlog o reformi postupka sa nedovolino taksiranim · pod-;
nescima kod državnih nadleštava. Nadamo se да. će napis doprineti rašvetljenju· ovoga pitanja. |
potraživanje i prosto odustaju od izvršenja; a to sve zbog jedne odredbe, koja je potpuno identična sa tačkom У).
Prema tome je gledište, koje sam ovde kratko роmenuo, u suprotnosti sa gledištem tačke v). A kako oba gledišta imaju svoj raison d'tre ti. svako za svoju grupu slučajeva, to bi ih na neki način valjalo izmiriti i formulisati u jednoi zajedničkoj normi. Ovo izmirenje bilo bi moguće samo tako, da se između njih nađe jedna srednja linija koja bi se sastojala u tome da se naplata takse potpuno odvoji od rešavanja podneska, a ne da se uslovliava jedno sa drugim, kako to proizlazi iz tačke v). U praksi bi to izgledalo tako, da se podnesak reši bez obzira na nedovolinu taksu, a nedovolina taksa naplati bez obzira na rešavanje pod-. neska. Tako bi mogla podjednako doći do izražaja i pravičnost, za koju pledira članak i efikasnost procedure.
НЕНСИ годишњем извештају беоПораст запослености рад- градског Окружног уреда ница у Београду каже се: „Година 1985 обеле| жена је у пословању нашега уреда на једној страни падом обезбеђене наднице, а у вези са њом опадањем прихода и повећањем издатака на потпоре; на другој страни, пак, повећањем броја чланова и бољом наплатом уредских приноса."
Просечан број осигураних у прошлој години износио је 80.544 и повећао се према 1934 год. за 1.820 и 1933 г. ва 2.570, али је мањи од оног у 1982 г. за 1.300 и 1981 г. за 5.500. У. прошлој години пораст би био већи да из надлежности Уреда нису издвојени Краљево и срезови Жички и Студенички. Сав пораст припада Београду, док је на осталој територији чланство остало скоро неизмењено. У Београду је било: просечно 43.567 осигураних према. 41.770 у 1984 г., 42.617 у 1983 г. и 52.687 у 1981 г. До пораста запослених у унутрашњости није дошло. зато што су готови неки објекти, на којима је било запослено више хиљада радника (Панчевачки рит, железничка пруга Пожаревац— Кучево). _ | .
Број. упослених жена се последњих година, па и прошле, стално повећавао .и скоро целокупно прошлогодишње повећање чланства отпада на жене. Процентуални удео жена у укупном броју чланова повећао се са 20,8 у 1982 г. и 24,9 У 1984 г. на. 26, 14 У 1985 г. За последње четири го: дине је број упослених жена порастао за 23%, а целокупно чланство за 6%.
У. најважнијим привредним гранама било је запо~
слено:
ЦИЕ