Народно благостање

ПЦ

БЛАГОСТАЊЕ _Бр. 31

Страна 498 _ НАРОДНО 1935 u %, + ili Grana 1930 1934 1935 prema prema 1930 1934 Poljoprivreda 603 421 396 — 84,8 — 6,0 Rudarstvo 788 650 652 — |7,3 =. .0:2 Industrija |. 951 716 684 — 98,0 —: 4,5 Trgovina 1551 J.069.. „1.060 = 81,7 — 0,9. Javna korisna preduzeća 1.851 1.100 1181: — 16,8 + 9,7 Razne radnje 1.081 918 929 — 14 += 04 Privat. nameštenici 2.171 1.637 1.620 — 25,4 — 1,0 Sva privreda (bez poljiopr.) 1.143 899 890 —, 207 — 1,0 Sva privreda 910 658 612 — 32,7 — 7,0

'Prosečna mesečna nominalna zarada svih muških odraslih radnika iznosila je krajem prošle godine 612 din. (a bez poljoprivrede 890) i pala je prema 1930 god. ха 32,7% (22,1%) u 1934 god. 7,0% (1,0%).

_ Kretanje nadnica kod pojedinih privrednih grana je neiednako. Kod javnokorisnih preduzeća je znatan porast. U rudarstvu pad je zaustavlien, a kod privatnih činovnika i indusiriisko-zanatskih radnika je usporen. Nadnice poljoprivrednih radnika i dalje padaju neusporenim tempom.

Nadnice ženskih su prosečno za 22%. niže od onih

muških radnika.

L podaci Suzora i II o pokazuju da su u prošloj godini nadnice išle naniže, ali je pad bio znatno manji nego ranijih codina, o čemu smo pisali u br. 18 prošle godine.

Indeks realne zarade neoženjenog radnika (1914—=100):

1930 1934 1935 Polioprivreda 66,1 70,1 64,4 Rudarstvo 76,3 90,8 88,3 Industrija 86,5 88,3 &1,7 Тесомпа 87,6 88,9 86,4 Javno-korisna pred. 86,9 97,0 97,6 Razne radnie 93,8 114,7 113,83 Cela privreda (bez poliopr.) 87,5 91,1 83,4 Cela privreda (sa poliopr.) 78,4 82,1 77,8

lako je nominalna zarada opala, realna zarada je u 1930, 1931 i 1932 god. ostala nepromeniena, usled toga što su troškovi života padali u istoj meri. U 19383 god. indeks realne nadnice se penje na 84,4 ali posle opet pada (u 1934 god: па 82,1 1 1985 год. па 77,9).

U odnosu nominalne i realne zarade nije ni u prošloj godini došlo do većih promena. Položaj radnika je nešto DOgoršan,· usled. porasta cena, odnosno troškova života, dok su nadnice smanjene, iako neznatno. Porast cena važnijim Žživotnim namirnicama i uslugama nastavljen je i u ovoj godini i Suzor ga u svom godišnjem izveštaju ceni na 10%.

Prema tome, usled poskupljenja troškova života, koji nije praćen i porastom nadnica, pogoršao se položaj radnika u prošloj godini, al: samo u neznatnoj meri.

ненирееннннискинЕинНКИЖ Бокаг је ш охош меки розгао

Veliki porast proizvodnje i jedna od najvažnijih sirovina cema bakra

i artikala svetske trgovine, naročito od svršetka svetskog rata до 1929 god., u prvom redu blagodareći gigantskom razvitku automobilske, pa i električne industrije. Ali u ovoj deceniji dolazi do promena daleko većih nego i kod jednog drugog metala. Proizvodnja se od 1999 do 1932 godine prepolovila, čime je pogođena Amerika, dok se za to vreme tu nekim drugim područjima, sa jevtinijim proizvodnim troškovima proizvodnja čak i povećala

(u Jugoslaviji, Rodeziji):. I pad cena ie bio daleko veći nego kod i jedne druge sirovine, jer su cene 1934 god. pretstavliale svega 23% onih u 19929 god. Proizvodnja je već u 1932 godini počela da raste, a sa niom i izvoz, i do prošle godine porast iznosi 40%, a nastavljen ie i u ovoj godini Dbržim tempom.

Već u 1934 god. dolazi do stabilizacije ili porasta cena metalima, izuzev bakar. Situaciia na bolie kod bakra nastupa tek u prošloi godini. Proizvodnia se prema 19934 god. povećala za 19%, a približno isti porast pokazuje i svetski izVOZ bakra. Zalihe, koje su u 1930 god. bile ogromne, smanijivale su se, tako da su u toku ove godine spale skoro na normalnu meru. Cene bakru su početkom 1984 god. bile za 17% niže neczo godinu dana ranije. U toku 1934 godine one su se stabilizirale i kretale su se od 30—31 f. st. po toni. Do kraja 1935. god. penju se na 40 f. st., do kraja prošlog meseca na БО 1. Sf;

Ovako veliko pobolišanje prilika na tržištu bakra, koje se manifestovalo kroz povećanu proizvodniu, izVOZ i cene, izazvano je poletom industriiske proizvodnjie bezmalo u celom svetu, u prvom redu industrije naoružanja i automobila.

Karakteristično jie da je kroz ceo period oštre krize na tržištu bakra, naša proizvodnia (Borskoga rudnika) stalno rasla. Sličan porast je |oš samo bio u Rodeziji i Rusiji. Cela proizvodnia sirovog bakra u Borskom rudniku i Rodeziji ie izvožena. Kao što smo i u ranijim napisma izneli, razlog ovom porastu proizvodnje leži u znatno nižim produkcionim troškovima od onih u starim područjima proizvodnje (S. A. D., Čile, Španiji itd.).

Француски парламент је примио закон о национализацији

Делимична напионализаци- | 5 | ција француске ратне ин- ратне индустрије који му је

предложила нова влада. Вла_______ да тим законом добија иеззишашио | овлашћење да административним путем подржави поједина предузећа ратне индустрије, али ништа није речено када то има да буде, у коме обиму и како. Сигурно је само то да ће досадашњи приватни власници добити потпуну отштету, и то на темељу просечног курса акција и просечне дивиденде извесног периода који, за сада, још није одређен. Али закон не предвиђа никакав државни монопол у индустрији наоружања. Из образложења види се да начелно долазе у обзир само предузећа чисте ратне индустрије, т.ј. она која искључиво раде за државно наоружање, као фабрике оружја и муниције. Према намерама владе може се за сада рачунати са национализацијом око 10 већих предузећа, али се не зна тачно којих. Предузећа ове врсте су, осим тога, обично мешовитог карактера и зато је врло тешко повући границу између чисто ратне и остале тешке индустрије. Зато ће се код већих предузећа подржавити. само онај део. који спада претежно у ратну индустрију; остале радионице остаће у приватним рукама. Код индустријских грана где се оваква подела не може извести, као код бродоградилишта и фабрика аутомобила, остаје све у приватном поседу. Средње решење предвиђено је код фабрика авиона. На предлог министра ваздухопловства ова ће предузећа вероватно морати да уступе држави известан део акција, а примиће за то државне обвезнице. Осим | тога ће држава добити и право надзора над њима. Она предузећа ратне индустрије која не буду подржављена, биће такође под сталним државним надзором, како у по“ гледу производње и технике, тако и калкулације и цена. Овај закон претставља за Француску спретно помирење војних интереса са испуњењем изборног обећања Народског фронта. Према 300 HEM mapomaMa HMaMa OH ~

дустрије