Народно благостање

1, август 1936,

та мера с једне стране да отклони опасност рата, а с друге има да онемогући убудуће неправедно богаћење великих фабриканата оружја на рачун народне целине. Министар националне одбране, који је већ у јуну тражио извесне реформе у овом погледу и сам формулисао овај закон, нада се од ових мера побољшању земаљске одбране уопште, а нарочито мобилизацији и спремности индустрија за случај рата.

Иначе је закон од нарочитог интереса зато што претставља прво ново практично решење једнога питања којим се данас бави цео свет. Ово француско решење стоји некако .у средини између мишљења, изражених у Италији и. Немачкој. Мусолини је изразио жељу за потпуним подржављењем ратне индустрије. У данашњим приликама могао би се овакав захтев и разумети, јер би тиме држава неограничено располагала овом индустријом. Немачка војна литература, напротив, сматра да је корисније имати у случају рата велик број предузећа која се сместа могу претворити у фабрике ратних потреба, него вући сталну државну индустрију која из финансијских и организаторских разлога не може бити велика, и која у случају рата не би била довољна. Званичне енглеске изјаве које су се изјасниле против Лојд Џорџових планова о подржављењу, пружиле су овоме становишту јаку потпору. Заступници овога гледишта мисле да је главно да се поруџбинама у миру подржава известан број способних фабрика и стручних радника; у случају рата ова предузећа могу непосредно да пређу на производњу оружја и уједно могу да послуже као језгро за њено проширење. Забранити приватну ратну индустрију, значи лишити се искуства и проналазачког духа, а то би довело до катастврофе. Известан државни план производње и надзор тиме се наравно не искључује.

и Želja sankcionista bila је da

"Trgovinsko politički prob- ltalila dobro oseti sankcije.

lemi Italije posle ukidania Ali pri tome je zanimljivo da

НА su Talijani na ograničenja iz-

rem | уота OdCgOOVOTIli sa svoje strane

ograničavanjem uvoza. To im je omogućilo da oslobode je-

dan deo platežnih sredstava za nabavljanje ratnih potreba.

Zaista je i porastao uvoz kukuruza, gvožđa, bakra, olova, mašina, uglja i benzina.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 499

Međutim, još zanimljivije je da se sada, posle ukidanja sankcija, pojavljuju neke posledice koje će osetiti Italija i druge zemlje, bile one prijateljske prema njoj ili ne. Raskinut je, tako, čitav niz trgovinskih veza od kojih se Italija u međuvremenu učinila nezavisnom. Ali glavnu ulogu igraju finansijske teškoće. S jedne strane ima mnogo neplaćenih računa za uvezenu robu, a s druge je porasla potreba za kreditom za neophodan uvoz.

U plaćaniu robnih dugova vrlo su zainteresovane Francuska i Belgija, a u poslednie doba, usled promena pred same sankcije i za njihova trajania, i S. A. D. i Engleska čija su potraživanja za kratko vreme znatno porasla. Međutim je Italija, osećajući se potpuno pobednicom i u pogledu sankcija, dala na znanje da drugi imaju da preduzmu potrebne mere za omogućehije plaćanja dugova i za obnovu normalnih veza. Drugim rečima, druge države treba Italiji da iziđu u susret i da joi pomognu. Italija ie pokazala da joi je ozbiljпо stalo do ispunjenja obaveza i ona sada očekuje ргегоvore i sporazume koji će joj omogućiti plaćanje dugova dopunskim izvozom robe i uslugama, a ne novcem i devizama.

Što se tiče finansirania uvoza, jasno je da sada, posle pomenutog antisankcionističkog ograničenia uvoza, postoji velika potreba za ovim. Iz razumljivih razloga nisu objavljeni nikakvi statistički podaci o tome, tako da ne možemo sebi stvoriti sliku o obimu i hitnosti tih potreba. Svakako, međutim, one su veće nego što bi Italija mogla danas platiti. Zato ioj je potreban kredit. Ali inostranstvo neće ni da čuje za ovakav kredit, jer su talijanski robni dugovi, kao što rekosmo, vrlo veliki, a osim toga se zazire od eventualne devalvacije lire. Koliko je, međutim, Italiji potreban uvoz na kredit, vidi se {jasno po novoj uredbi o unapređivanju UVOZnih kredita koja pretstavlia značajan pandan dosadašnjim merama za pomaganje izvoznog kredita. Radi olakšavanja uvoza na kredit, država, na predlog ministra finansija, garantuje Nacionalnom deviznom institutu za rizik na kursu kod kreditnih poslova talijanskih uvoznika. Institut ! se ujedno ovlašćuje da kod stranih banaka ili firmi preuzme garantiju za uvozne kredite. Kolika ie potreba za ovom pomoći, vidi se i po tome da je ova urdeba donesena još lane, ali nije objavljena, jer se želelo što duže izdržati bez nje, naročito za vreme rata. I sada će se ona primenjivati samo u naivažnijim slučajevima, jer su za to, naravno, potrebna odvajanja i preuređenia u Ministarstvu finansija.

ивва

ОБАВЕШТАЈНА. СЛУ:

POLJOPRIVREDA

— Državna fabrika opiuma u holandskoj Indiji smanjila je u prošloj godini proizvodnju sa 41,4 hilji. tuba (14.565 kg) u 1994 g. na 37,9 hilj. (13.542 kg). Zalihe gotovog i upakovanog opiuma iznosile su krajem izveštaine godine 25,3 hili. kg. prema 39,6 hilji. prošle godine.

„= Cene poljoprivrednih proizvoda pale su u Holandiji. Naročito su se srozale cene povrtarskih proizvoda. Na tržištu ostaje dnevno neprodato 250—500 hilj. komada krastavaca, a cena. paradajza je pala sa 10 na 4 centa po kg. Ovom padu cena uzrok је nemogućnost izvoza u Englesku, gde je tržište već _РгерјауЦепо domaćim proizvodima i u Nemačku, koja dodeljuje male kontingente. Tako se poljoprivredni proizvodi dobijeni sa zemljišta isušenog Zojderskog zaliva, čiji je svaki hektar koštao 300 hilj. din., bacaiu u more i uništavaju!

— Centralni biro za polioprivredno knjigovodstvo u Danskoj. objavio je podatke o bruto prihodu , i UOL

|

hod bio je po hektaru u 1985 g. od poljoprivrednih kultura 56 kruna prema 54 u prethodnoi godini, krupne stoke 230 prema 211, svinja 199 prema 199, ostalih domaćih životinja 53 prema 45 i razni prihodi 32 prema·- 831. Od troškova otpaдајо је: ш 1985 2. 215 Кг. па гад ргета 205' u, prethodno. godini, 91,1 na koncentrisanu hranu prema 91,25 na veštačka đubriva prema 28, 47 na ostalu robu prema 46 i 110 na ostale troškove prema 108. Čisti prihod bio je u 1935 g. 82 krune prema 72 u prethodnoi godini.

— »Novosti« moHoce Ma cy цене јајима у Загребу пале за 20—25 пара по комаду.

— Zemaliski savez zadruga za poljoprivredni kredit u Beogradu u saglasnosti sa Ministrom poljioprivrede propisao je otplatni plan za svoje dužnike. Po ovom planu dužnicizadrugari isplatiće mesnim zadrugama svoje dugove koji su nastali pre 20 aprila 1932 god., ako iznose 1 hilj. din. u pet, a ako iznose više u deset jednakih godišnjih rata. U glavnicu _ duga uračunaće se i neplaćena kamata i to najviše 10% do