Народно благостање

< Ф.лавгуст 1936.

| TURIZAM

= Приходи Шведске од туризма порасли су у 1985 са 38 мил. шв. кр. на 56 мил. т.ј. скоро за 50%. Активни ·_ салдо туристичког биланса износи 11 мил. кр. према 3 мил. __круна У 1934. __ _ | — Bpoj страних туриста у Француској смањио се са . ZO мил. лица у 1927 на 700 хиљ. у 1984 и још мање у 1985. _ Издаци туриста опали су за исто време са 12 милијарди _ „франака на мање од ! милијарде. У хотеле и промет стра__наца инвестирано је око 8 милијарди Фр. а запослено је _ око 500 хиљ. лица.

|_КЕША 1 КОМЈОМКТОКА

— У претпоследњој недељи јула порастао је у Фран=њуској општи индекс цена са 381 на 388; код пољопривреде пораст износи 3 поена (на 415), а код индустрије ! поен (на 356).

— Prefsednik holandske vlade d-r Kolajn rekao je da Holandija s velikim interesovanjem prati porast cena u inostranstvu, a naročito razvoj na tržištu pšenice posle rđave američke žetve. Kad rastu cene žitu, rastu obično i troškovi života. Porast ovih troškova u inostranstvu, međutim, znači . za Holandiju pobolišanje izvoza poljoprivrednih proizvoda, smanjenje državnih izdataka za pomaganie poljoprivrede i, usled toga, pojevtinjenje Života u zemlji.

ZANATSTVO

— Skopska zanatska komora, u svom izveštaju za prošlu godinu, tvrdi da se položai zanatstva u izveštajnoj godini nile ni malo popravio, nego se u nekim slučalevima čak i pogoršao, pa ije i kod krojača i obućara situacija sve teža, pošto se iz dana u dan množe prodavnice i filijale industrijskih preduzeća. Međutim, u izveštaju se iznose i sledeći podaci, koji pobijlaju gornja tvrđenja; upravne vlasti na području komore izdale su 638 ovlašćenja za osnivanje no'vih radnji i pomoćnih lokala; komora je izdala 627 uverenja za otvaranje novih zanatskih radnji i to je najviše izdato pekarima (72), krojačima (45), obućarima (35), opančarima (21), kovačima (31) i mesarima (25); prihodi komore su ostvareni sa 78% od predviđenih prema 50% u 1934 god.

— Ne po komadu nego po paru! U niz neopravdanih zahteva, koli se sve češće čuju iz redova zanatliia, spada i nainoviji zahtev Sarajevskih pekara upućen banskoi upravi o prodaji hleba po komadu, a ne po meri. Oni zahtevaju da cena komadima (veknama) hleba bude jednaka, a težina da se menja ti. da hleb bude teži kad je cena brašnu jevfinija, a lakši kad je cena brašnu skuplja. Kad bi se usvojio ovaj zahtev pekara, otvorilo bi se široko polje zloupotrebama, jer potrošači nemaju nikakve garancije da su dobili onu Kkoličinu hleba, kojia je naplaćena.

IZ POSLOVNOG SVETA Zborovi akc. društava:

& avgust. — Drah industrija drva d. d. Zagreb (red.).

11 avgust; — Gostioničarsko-kavanarska tvornica soda моде d. d: u Sisku (vanredan). 12 avgust. — Šumsko d. d. Moslavina—Popovača, Za· greb (redovan). — Depozitna banka d. 4. u Zagrebu (redovan). | 14 avgust. Jugoslavenska tekstilna industrija i tr-

_ govina d. d. u Osijeku (redovan).

15 avgust. — »Podravina« d. d, za parcelaciju i kolonizaciju u Donjem Miholicu (vanredan).

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"(Страна 519

23 avgust. — Industrija maslinovog ulja Braća Marić

_8a..d., Sfari: Bar.

Trgovački registar:

Trgovinska banka d. d. u Žagrebu, upis čl. 4 društvenih pravila. — Zefir 4. а. tvornica gvozdene ı metalne: robe u Subotici, upis promene čl. 1, 2 i 7 društvenih pravila. »Kovnica« a. d., Beograd, upis članova upravnog odbora 2. 2.

Bore L. Popovića, Milivoja G. Vukosavljevića i Drag. M.

Sjenickog, svi iz Beograda. — »Rudar« a. d. iz Beograda, upis članova upravnog odbora г. zg. Miliie N. Pavlovića, inž. Čedomira M. Jančića i Svetolika Belosavića, svi iz Beograda. Barcel tvrgovina gvožđem i prometno d. d. u Subotici, upis promene čL 7 društvenih pravila.

Bibliografija: -

Novaković K. Radivoje, Invalidsko pitanie ı nepovratnost sile zakona. Beograd 1936. Str. 76, VIII.

Novaković K. Radivoje, Ko nije ratni invalid? Ko ima

prava po Invalidskoj uredbi od 1 aprila 1936? — Beograd 1956. Str. 22: 82.

Belošević Mirko, Prilozi za računovodstvenu organizacilu gradova i općina u Kraljevini Jugoslaviji. I dio: Nacrt pravilnika za osnivanje »Kontrolnog ureda«; II dio: Uputa za vođenje katastra pokretnina. — Zagreb 1936. Str. 38 VIII.

ПУШИТЕ ићи

КАО ИОВИ

ОДАИЧНЕ 0 |

"АРИНА

RAZNO

— У Немачкој је од 1982 до краја 1935 саграђено око 636 хиљ. станова. Од тога око 79% отпада на куће за једну породицу. )

— У Немачкој су 1935 од 4782 биоскопа била свега 2 нема, према 2750 немих од укупно 5071 у 1981 и свега 288 тонфилмска биоскопа од укупно 5277 у 1929. Смањење укупног броја биоскопа у 1985 према 1931 проузроковано је прелазом на искључиво приказивање тонфилмова.

— Nemački zavod za proučavanie konjunkture ceni

izdatke za abisinski rat na 13 milijardi lira. Od toga је 14

milijardi vanrednih kredita utrošeno na samo vođenje rata, 2 milijarde za mere protiv sankcije,

LIM