Народно благостање

8. август 1936.

D-r H. Weirich

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 511

DVA SUPROTNA MIŠLJENJA O KREDITNOJ INFLACIJI

I ENGLESKA STREPI...

Od početka o. g. primećuje se u Engleskoj zanimljiv preokret u držanju javnog mišljenja prema državnoj konjunkturnoi politici. Otkako je 1931 napušten zlatni standard, preovlađivali su odobravanje i opfimizam, i to, kako se činilo, s pravom, jer se privreda zaista oporavljiala. Kamatna stopa na kratkoročne zaimove pala je sa 3,01% u 1981, 1,09% u 1932 i 0,69%. u 1933 na 0,58 u 1935. Rentabilitet dugoročnih kredita smanjio se sa 44% u 1931 na 2,9% u 19835. Smanjiуапје je, istina, isprva bilo najveće, a docnije sve slabije. Glavni korisnici ovoga razvoja bili su građevinarstvo koje se može smatrati glavnim nosiocem konjunkture, i država Која je uspela da izvede povoljnu konverziju svojih dugova. Ali uspeh ie osefila, inače, cela zemlia. Proizvodnja se povećala za 26%. i premašila je onu za vreme ranile visoke Rkonijunkture. Oživlienje u industriji, trgovini i zanatstvu dovelo je do smanjenja Бгоја nezaposlenih sa 2,27 mil. na 1.71 mil. lica. Dohotci su se povećali. Ovo pobolišanje prilika do sada ie pripisivano uglavnom zvaničnoj koniunkturnoi politici, politici jevtinog i obilnogz novca i kreditnoj ekspanziji.

Razume se da ih je bilo i u Engleskoj koji su tvrdili da ova politika ne zavisi od vladine volje, nego da se može sprovoditi samo na temelju priliva zlata i zabrane izvoza kapitala. Moraće se prestati s niom, čim prestane priticanje zlata i čim se, iz bilo kojih razloga, ukine zabrana izvoza kapitala. Međutim, od maja su na engleskom tržištu kapitala i novčanom tržištu nastupile promene koje su dale veći značaj ovim kritičkim glasovima. Nastupila je oskudica kratkoročnog novca, a i kamatne stope za dugoročne kredite postale su čvršće. Ako i dalje bude išlo ovako, moglo bi se desiti da i bankarska konjunktura prestane i pre 1937, dokle bi, prema zvaničnim mišljeniima, imala da traje. Osim toga bi se moglo desiti i to da do konjunkture naoružanja koja bi le u sledeće tri godine imala da zameni, uopšte i ne dođe zbog skupoće novca. Traže se зада игтос! оуог оразпог гагvoja i, razume se, najviše se krive valutne mere koje su doskora smatrane uzrokom povoljnog razvoja. Sve više se, pri «оте, 1: Engleskoj uviđa да egalizacioni fond nije sposoban da zaštiti englesku privredu od valutnih uticaja iz inostranstva, naročito od međunarodnih kretanja kapitala. To mišljenje zastupao je već u svoje vreme odlučno privredni urednik »Temps«-a Jenny.

Zaista se može jasno dokazati veza između sadašnje oskudice na novčanom tržištu i uticaja inostranog kredita kapitala. Ova oskudica ogleda se, uostalom. i u iskazima

novčanične banke. U maju su se depoziti banaka smanjili,

za 26, mil. funti, a javni depoziti su porasli samo za 12,6 mil. Istina, početkom juna, kada je rok plaćanja za kamate

ratnih zajmova, nastupilo je očekivano obratno kretanje, od ·

javnih ka bankarskim depozitima, u iznosu od oko 10 mil. funti, ali je ipak ostao gubitak od nekih 15 mil. funti. On je isprva bio neobijašnjiv; jasno je bilo samo da dolazi od oskudice novca. Međutim ovaj gubitak se može objasniti tezaurizacijom funti od strane izbeglica iz franka u Engleskoi. Ovi begunci kupuju kod engleskih banaka funte. Banke prodaju dobijene franke egalizacionom fondu, a ovaj ih kod Francuske banke zamenjuje za zlato. Sredstva, potrebna za kupovanje franaka, egalizacioni fond nabavlja prodajom dr-

žavnih obveznica koje mu daje država. Ove obveznice ројауljuiu. se onda, pre ili docnije, u bilansima banaka, kao neposredne podlocze njihovih klijenata. Ako izbeglice iz franka ostave svoja nova potraživanja u bankama, konačni efekat je taj, da banke imaju više depozita, a s druge strane isto toliko više državnih obveznica. Вјатајпа је перготепјепа, ali je likviditet ·slabiji, i banke su prisiljene da se obraćaiu novčaničnoji banci. Ako, međutim, izbeglice podignu svoje depozite i sklone u skrivnice, mora da nastane još veće smanjenie likviditeta. Tada se stok državnih obveznica povećava, blagaina se za isto toliko smanjuje, i banke, da bi održale svoju likvidnost, moraju sve više da pribegavaju povlačenju svojih depozita kod novčanične banke. Otuda onai na oko пеобђјази ју! gubitak u iskazima Engleske banke.

I učvršćenje kamatnih stopa na tržištu kapitala obiašпјауа зе u Engleskoj u vezi sa pomenutim događajima. Dosadašnje obilie dugoročnih sredstava, kaže se, bilo je samo posledica likvidnosti novca koja nije nailazila ni na kakvu življu tražnju kredita. Od napuštanja zlatnog važenja novčanična banka je proširila granicu svojih kredita za oko 105 niil. funti, od toga 77 mil. na osnovu novo nabavljenoz zlata. Ona је povećala opticai novčahica za 62 mil. funti, a bankarske depozite za 41 mil. Ovaj porast bankarskih rezervi dozvoljavao je, prema dosadašnjim načelima, povećanje uloga na osnovu kredita kod samih banaka za desetorostruk iznos, ti. za 410 mil. funti. Stvarni porast uloga zaista je iznosio oko 3833 mil. funti. Na taj način su se povećala raspoloživa sredstva, ali je potreba za kreditima ostala nepromenjena; zamrznuti krediti koji su se s vremenom oslobađali, bili su dovoljni i predovolini da podmire ono malo nove tražnje. Osim toga smanjili su se i eskonti. Ako su banke htele uopšte da iskoriste svoja raspoloživa sredstva, morale su kupovati obveznice. Njihove investicije zaista su i DOrasle za 321 mil. funti. Ovolika tražnja na tržištu kapitala omogućila je onda sniženje kamatnih stopa i velike konverzile, naročite one državnih zajmova. Sasvim je prirodno da ovakvom stanju na tržištu kapitala mora doći kraj, čim se

od banaka opet zaftraže krediti ili čim, iz bilo kojih razloga, ·

nastane odliv novca iz njih. Sada je, međutim, nastupilo i jedno i drugo. Od početka godine trgovački krediti kod banaka su porasli za preko 50 mil. funti. Od maja, uz to, i izbeglice iz franka povlače svoje depozite. Za to vreme rezerve kod novčanične banke ne samo da se nisu povećale, nego su se morale čak i načeti, Tako bankama nije preostalo drugo nego da opet prodaju svoje obveznice, naročito državne, a

· to je, naravno, izazvalo izvestan pritisak na dotične kamatne | боре: ;

- Kao lek predlažu se u Engleskoi, naravno, u prvom

redu valutne mere, jer se smatra da su smetnje na tržištu

kapitala u vezi sa razvojem na novčanom tržištu, a ovaj opet zavisi od uticaja novčanične banke, glavnog autoriteta u Valutnim i kreditnim poslovima. Naiprostiii predlog učinio je »Ihe Economist«: da se proširi kreditna osnova. To predloženo proširenje imalo bi dve granice. Može se prouzrokovati porast cena do one granice pri Kojoj će biti uposleni svi faktori proizvodnje. S druge strane mogao bi se promeniti stari princip novčanične banke da novčanice

| | ||| ||