Народно благостање

Страна 512 НАРОДНО

budu pokrivene u celosti zlatom, i uvesti određeni odnos zlatnog pokrića prema novčaničnom opticaju. Pri tome se ukazuje na veliku rezervu koju sačinjava zlatna podloga, pošto se ona uprkos devalvaciji funte još uvek iskazuje po staroi vrednosti. »The Economist« zahteva zato novo određivanje vrednosti zlata. Iznenađuje da se taj zahtev odnosi i na zlato egalizacionog fonda.Čisto računski postojale bi u tome slučaiu sledeće mogućnosti. Ukupna vrednost zlatnih zaliha ceni se, po današnioj tržišnoj ceni, na 600 mil. funti. Od toga bi se 250 mil. opet izdvojilo kao rezerva za slučaj povratka izbeglog kapitala u zemlje zlatnog bloka. Iznos od oko 50 mil. funti odvojio bi se u egalizacioni fond za održavanje kursa funte, naročito u slučaju dalie devalvacije koja se može očekivati. Prema tome bi ostala slobodna kreditna baza od oko 300 mil. funti, t|. za 100 mil. funti više nego što iznosi sadašnja iskorišćena kreditna podloga novčanične banke. Računajući da će banke jednu petinu proširenog kredita ostaviti kod novčanične banke kao rezervu, može se reći da bi se depoziti kod banaka povećali na 200 mil. bez promene u likvidnosti. Depoziti bi omogućili odgovarajuće investicije, naročito u državne zaimove, a to bi dovelo do željenog olakšanja na tržištu kapitala.

Slični su, uostalom, predlozi koji idu samo za korekturom odnosa između novčanične banke i egalizacionog fonda, jer se pokazalo da ovaj nije dovoljna zaštita protiv uticaja inostranih kretanja kapitala. Novčanična banka treba prosto da od egalizacionog fonda kupuje zlata za blagajničke zapise koje će nabavliati na otvorenom tržištu za nove поу-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 32 čanice. Time bi ušao u privredu nov novac, a bankarske blagajne bi se popunile, i ujedno rasterefile investicije. Izgleda, uostalom, da se to u izvesnoj meri već i dešava, bar koliko se može zaključiti po porastu zaliha zlata kod novčanične banke.

Što neki drugi predlozi ne predviđaju nikakve valutne mere, hije čudo, kada se uzme u obzir da ni dosadašnje nisu imale nikakvih naročitih uspeha u pogledu Копјипкште. Ovi predlozi naročito ističu veliki značaj medunarodnih privrednih veza za dosadašnje pobolišanie. U ovome smislu treba razumeti razočarane kritike Otavskog sistema i energične zahteve da se on sledeće godine podvrgne reviziji. Osim toga sa mnogo strana se čuje želja za opštim oživljenjem međunarodnih trgovinskih odnosa. Neki traže skoro fantastična rešenia, kao stvaranie jednog svetskog trgovinskog kluba naroda u kome bi, razume se, Engleska i funta vodile glavnu reč. Drugi opet žele sasvim prosto i jasno ukidanje zabrane izvoza kapitala, radi unapređenja izvoza.

Naizanimljiviji su ipak oni predlozi koji, na izgled sasvim neosnovano, polažu svoje nade u inflaciju u S. A. D. i Francuskoi. Međutim, ako pomislimo na velike državne delicite u ovim zemljama, ovakve pretpostavke ipak nisu bez osnova. Iza ovih predloga kriju se, osim toga, vrlo razumiljive nade Engleza da bi porast cena u S. A. D. i Francuskoi mogao i u Erngleskoi da prouzrokuje umereno povećanje cena. A to bi se za razvoj konjunkture i suzbijanje nezaposlenosti moglo samo poželeti.

II AMERIKA SE NADA

| Nije više nikakva taina, da, izuzev nekoliko zemalja koje

hoće da čuju samo za unutrašnju konjukturu, sav svet smatra da trajnost konjunkture zavisi od izvesnog poboljšania u S. A. D. To naročito važi za Englesku i njenu vernu poslednicu, Švedsku, koliko se može razabrati iz izlava Keynesa i Cassela. Biće zato zgodno да osmotrimo sadašnje stanie u 5. А. 9. i mogućnosti za' dali razvoj ч пјита. То је bim zanimljivije što postoje i izvesne suproine tendencije.

Od početka ove godine u S. A. D. se vrši prelaz sa državne Rkonjunkture cena na privathu konjunkturu količina koju .privatna privreda, naravno, smatra zdravijom. Uostalom, i vlada se slaže sa ovim gledištem i stalno ističe da bi vrlo rado opet ukinula svoje plansko-privredne mere u korist slobodne privatne privfede, ako bi ova zagarantovala povećanie proizvodnje i potrošnje i otstranienie nezaposlenosti. Zato privatna privreda i ne zauzima više onako neprijateljski stav prema vladi kao lane, pogotovu što ona ne može da obesnaži vladino tvrđenje da bez državnih mera ni danas ne bi bilo moguće oživljenie privatne delatnosti. Ne može se vladi poreći da se dohodak povećao za 20 miliiardi dolara, dok deficit iznosi ipak samo 10 milijardi. Uostalom, privatna privreda se uopšte ne buni ni protiv dalje saradnje države, ako se ona ograniči na socijalno-političke mere.

Nasuprot porastu cena od leta 1933 na dalje nastupilo je sada izvesno, popuštanje. U tome se razvoi u S. A. MD. oštro razlikuie od onog u drugim zemljama. Indeks cena na veliko u »The Annalist« (1913—100) pao je sa 126,5 lane na 119,5 sredinom maja o. g. Uzrok je uglavnom jak pad cena kod polioprivrednih proizvoda i namirnica, koje se sada opet spuštaju sa previsokog nivoa kuda su bile dospele blagodareći A. A. A. i suši. Naročito je pojevtinila stoka, a to je uticalo na cene mesa i industriiskih prerađevina stočarskih proizvoda, kao kože, krzna, loja i sapuna. Ostale industrijske. cene su, naprotiv, dosta čvrste. Pošto većina industrijskih preduzeća još ni izdaleka nisu iskoristila sav svoj kapacitet, ona sada pokušavaju, uz stabilne cene, povećanje proizvodnje, da bi na tai način povećala profit. Samo u industriji gvožda

opaža se znatan porast cena, ali tome je uzrok u novim 50cijalnim teretima.

Jednu za dalji razvoj konjunkture dosta značajnu posledicu stabilnih cena pretstavlia stabilnost nadnica. Radnici su za sada, izgleda, zadovoljni laniskim povišicama, tim više što je usled pada troškova života nastupilo ı realno pobolišanje i što proširenie radnog vremena znači povećanje nedeline zarade. Izvesna opasnost preti sada, iština, od naglog skoka kirija i od eventualnog porasta cena namirnica usled suše.

Konjunktura količina najbolie se ogleda u povećanju proizvodnje kod prerađivačke industrije. Poslovni indekš »The Annalist«-a porastao je sa 75,1 u maju 1985 na 98,5 u aprilu o. g. Glavni nosilac konjunkture je automobilska industrija čiji se indeks popeo sa 77,1 na 115,1, ali ni ostala industrila potrošnih dobara koja je i do 1985 najviše učestvovala u napretku, ne nazaduje. Naročito napreduju industrije nameštaja, kućnih predmeta i mašina; slabiji je napredak kod tekstilne industrije gde konjunktura pamuka i veštačke svile ide na račun vune i prave svile. Međutim, u oživljenju počinje da učestvuje sada i proizvodnja proizvodnih dobara, jer industrijska preduzeća polako počinju da nabavliaiu dopunske delove i nove mašine i da grade nove zgrade. Uopšte, izgleda da su sada nastupile povoljne prilike za građevinsku delatnost, koja uz automobilsku industriju pretstavlja najvažniji činilac konjunkture. Pošto je građenie stanova tek počelo, a potrebe su vrlo velike, može se računati da će u ovoj privrednoj grani konjunktura potrajati i kroz sledeće dve godine. To je tim pre verovatno. što su i železnice, treća Velika konjunkturna rezerva, ove godine doživele toliko pobolišanje da se uskoro i tu može računati. sa većim inVesticijama. Ali ovome toliko ružičastom razvoju proizvodnje nikako ne odgovara razvoj nezaposlenosti koji je beznadežan. Prema statistici Američke federacije rada smanjio se broj nezaposlenih sa 19,4 mil. lane na 11,5 mil. sredinom maja 0. 2. Bez obzira na to da li su ovi brojevi i apsolutno previsoki,

ES RR Be Rai