Народно благостање

Страна 514 А

у увозу, међутим, остало је исто: 360.077 куб. мет. према 357.036 куб. мет. у 1985. То показује да би се наш извоз дрвета у Италију вероватно смањио и без примене санкција, чему би допринеле и тешкоће плаћања. ·

Повећање увоза дошло је из два разлога: с једне стране због јаче индустријске активности у земљи о чему сведоче подаци о сталном порасту. броја упослених, а с друге због одуговлачења са увођењем контроле увоза при чему су увозници имали времена да попуне и повећају своје стокове. | |

Велике промене показују се иу структури Hajte спољне трговине. У извозу стока и сточарски производи заузимају прво место. "Вредност извоза ових производа у првом полгођу (била је 638.6 мил. дин. или 39% укупног "извоза према 449.3 мил. дин. односно 25.5%. У овој години, дакле, повећао се по вредности извоз меса, свињске масти, јаја, перја од живине и кожа. Поред незнатног _ пада извоза коња, говеда и телади, већи пад показује је_дино извоз живе живине. Друго место заузима извоз дрва за грађу чији је извоз опао са 376.9 на 217.2 мил. дин. односно за 42.4%. Треће место заузима бакар (171.8 мил. дин. према 1684 у 1985), четврто кудеља (85.3 мил. дин. према 42.8), пето дуван (79.3 према 99.9 мил. дин.) и т. JL. Код увоза имамо углавном повећање код сировина и продукционих сретстава што је свакако знак интензивније индустријске делатности у земљи. Највише је порастао извоз текстилних сировина и полуфабриката, затим машина, справа, апарата и превозних сретстава. Најзад, извесно повећање увоза показују и готови производи. Кретање увоза очигледан је доказ повољније коњунктуре у земљи.

Ако посматрамо кретање наше спољне трговине са клириншким и неклириншким земљама, добијамо овакву

слику : клиринг ван клиринга Увоз Извоз Увоз Извоз у милионима динара 1985 12028 1.452.9 588.7 321.9 1986 1.384.8 1.808.4 665.8 323.0 Промене у 1936 према 935 мил. дин. 75112: 2 1445 11824 АИ

Као што се види, у спољној трговини са клириншким земљама имамо повећање увоза, услед тежње за што бржом ликвидацијом активног салда, и смањење извоза. Када се узме у обзир губитак талијанског тржишта, које је у апсорбовању нашег извоза стајало на првом месту,. и изостанак већег извоза пшенице и кукуруза, што све скупа изражено по вредности износи преко 400 мил. дин., онда се види колико се повећао извоз у друге земље, првенствено у Немачку, која је у нашем извозу заузела прво место. У истом правцу десиле су се промене код увоза, које ће наредних месеци доћи још више до изражаја, пошто је примена контроле увоза отпочела тек при крају првог полгођа. Резултат тих промена, нарочито повећања увоза из клириншких земаља, огледа се и у трговинском билансу с овим земљама, који на концу првог полгођа показује пасивни салдо за 264 мил. дин. док је у истом периоду прошле године био закључен са активом од 240.3 мил. дин.

У спољној трговини са неклириншким земљама промене су једностране тј. само на страни увоза који се повећао за 1832:2 мил. дин, док је извоз остао на истом нивоу услед чега се пасивни салдо. трговинског. биланса повећао са 211.7 на 342.7 мил. дин. Овакав развој трговине с овим земљама имао је за последицу јачи одлив девиза и' убрзао завођење режима контроле увоза. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Рефпаезјог jula. ukinute su privredne i finansiiske sankcije prema. ltaliji.. Istoyremeno s ovim objavlieno je i rešenie o regulisaniu platnog prometa s Italijom i to na sledećoj osnovi: za izvoz; robe „posle. 15 jula izvoznici su dobijali klirinške čekove na lire koje su mogli realizovati na berzi prodajom uvoznicima.. talijanske. robe sa 100% za izmirenje njihovih obayeza za robu. шуељепи. 17 Italije posle 15 jula. Za iznose položene kod dnstituta za razmenu s inostranstvom u Rimu, a za izvezenu .robu.do primene sankcija, Narodna banka će izdavati izvoznicima klirinške uputnice na lire, koje se mogu prodavati. uvoznicima za plaćanje 50% iznosa fakture za robu uvezenu до 18 XI 1985. Odmah posle ovoga Narodna banka obratila" se lnstitutu za razmenu s inostranstvom u Rimu · sa upitom odnošno pregovora za regulisanje pitanja našeg klirinškog salda ı паstalog u vremenu pre primene sankcija. Institut je na OVO odgovorio, da će to pitanje 'biti predmet dužih studija. Italija ie zauzela gledište, da su dosadanji trgovinski ugovori usled primene sankcija prestali da važe i da se kod budućih pregovora robna dugovania imaju izdvojiti i docnije na DpOseban način regulisati. Što se tiče njihovog plaćanja, ona smatra, da se to može regulisati jedino tako, ako se budući trgovinski odnosi urede na taj način, da talijanski trgovinski bilans s ovim zemljama bude aktivan 10—15%. Prvi pregovori o tome povedeni su sa Engleskom i oni su ovih dana prekinuti usled toga, što Englezi nisu pristali na одуајапје pitanja robnih dugova od pitania uređenja trgovinskih odnosa u budućnosti. Slična sudbina očekivala je pregovore i sa drugim sankcionističkim zemljama.

Neugovorno stanje u plafnom prome{u 5 Нашот

ROTO

Ovakvo držanje Italije moglo je imati za posledicu neugovorno stanie sa sankcionističkim zemliama i najveći carinski rat, koji je u svetu zabeležen poslednjih decenija. Što do toga ipak nije došlo, razlog leži u želji sankcionističkih zemalja da se ne odreknu makar i minimalnih mogućnosti za postepenu likvidaciju svojih salda. Ove zemlje smatraju da su i dalje u ugovornom stanju s Italijom, ali zbog njenog držanja u pitanju robnih dugova morale su da pređu na neugovorno stanie platnog prometa. Iz tih razloga prvobitno rešenje o regulisanju platnog prometa s Italijom, koje smo gore izložili, zamenjeno je 29 iula novim. Prema " оуоте, u Italiju se može izvoziti samo uz plaćanje vrednosti IZVezene robe 100% u slobodnim zdravim devizama. Isto to praktikuju i Talijani prema izvozu u našu zemlju. Na taj način je u platnom prometu između nas i Italije od 29 jula nastupilo neugovorno stanje. U pogledu efekta ono је | išto kao što su bile sankcije.

NI -- —— “O |/|iORNNAG изнели у месечном Побољшање наше народџе извештају Народне банке, привреде у првом пол- показују да се у јуну. о. BD.

гођу 0. Г. наставило побољшање _ У на-

шој народној привреди. Овонаша пољопривредна кампања, с обзиром. на досадању жетву и изгледе оних култура које још "нису узреле, биће једна од најбољих. Кретање цена је HOBOJbније него ранијих неколико година, те ће уновчење веће количине по бољим или истим ценама имати врло повољно дејство на пораст куповне снаге нашега "села. Њу ће појачати и затварање маказа цена између индустријских и пољопривредних производа у корист“ земљорадника. | "Просечни индекс цена индустријских и "минералних производа за првих шест месеци 0. г. износио је 75,05 према 72, оу истом периоду прошле године, а сточних' и биљних '66,1 према 58,95. Пораст код при износи 9,8, а: код других 7,15 поена. o

годишња