Народно благостање

15. август 1936.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 527

ЗАБЛУДЕ У НАШОЈ СТОЧАРСКОЈ ПОЛИТИЦИ

| ЗАШТО РЕЗОЛУЦИЈЕ ОСТАЈУ МРТВО СЛОВО НА ХАРТИЈИ2

Резолуције које се доносе на разним привредним конференцијама постале су врло дугачке листе у које се уноси све што коме падне на памет. Оне су огледало несистематског рада свих тих конференција, отсуства метода у проучавању постављених питања и скуп најразличитијих жеља сакупљених интересената, које никако не могу претстављати програматску базу за решење овог или оног питања. Њихов је највећи недостатак невођење рачуна о конкретним могућностима. Када се испитују стање и потребе једне привредне гране и о томе доноси резолуција, постала је пракса, да се не води рачуна о положају дотичне гране у националној привреди, о њеној зависности од

других утицаја на остале привредне гране, о ста-.

њу и могућности извоза ако дотична грана располаже вишковима преко домаће потребе, о стању државне касе итд. Једино тако може се објаснити и чињеница, да се 90% захтева, изражених у оваквим резолуцијама, своди на апеле на државну касу; без тога се не зна скоро ништа рећи шта би се могло и требало учинити.

На тај начин, претстављајући у највише случајева збир немогућих захтева, ове резолуције се обично не узимају у обзир, бацају се у архиву и остају мртво слово на хартији. То обележје носе и резолуције, донете на недавним конференцијама за унапређивање говедарства и свињарства, те ће, свакако, и њих постићи иста судбина као и њихове претходнице..

П ШТА СЕ ТРАЖИЛО ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ СТОЧАРСТВА

И у времену повољне коњунктуре и у периоду депресије за наше сточарство увек се постављао проблем унапређивања квалитета. Годинама тај се рад састојао искључиво у набавци стране приплодне стоке, која је служила једино за изложбе. За то време пак, добре домаће расе које су биле препуштене саме себи, све су се више дегенерисале. А оне су чиниле и још увек чине гро нашег говедарства. Благодарећи таквом раду није никакво чудо што се ни данас не познаје расна структура нашег говедарства и што оно у квалитетном погледу данас стоји много горе.

Подизање квалитета стоке зависи од неколико основних услова. Ту на првом месту стоји исхрана. Међутим, оскудица у сточној храни и

силосима у којима би се припремала храна претставља ноторну чињеницу. Од не мање важности су штале, стручна спрема сточара и начин неговања стоке. Какво је наше стање у овом погледу није потребно нарочито наглашавати. Последице тога огледају се и у здравственом стању наше стоке. Најзад, свему овоме треба додати и оскудицу капитала. Све то чини да је наше сточарство у маси екстензивно. При оваквом стању проблем унапређивања квалитета поставља се сасвим друкчије, а ни у ком случају у смислу преласка на интензивно сточарство за које недостају битни услови (капитал, основне гране пољопривредне индустрије које би давале храну, шталска нега итд.).

Ш ОГРАНИЧЕНЕ МОГУЋНОСТИ ИЗВОЗА

На обема поменутим конференцијама односно унапређивања извоза истакнути су следећи захтеви:

1) да се повећа извоз свиња и свињских производа на постојећа и пронађу нова тржишта;

2) да се повећа извоз заклане стоке да биу земљи остало што више кожа; |

9) да држава свима сретствима помаже прерађивачку индустрију сточарских производа;

4) да се установи контрола приликом утовара и истовара стоке;

5) да се извоз свиња повери једној посебној јавној установи која би сву зараду уносила у фонд за унапређивање сточарства;

6) да се снизе превозне железничке тарифе и за извоз говеда дају премије. -

Свако ко иоле познаје прилике на иностраним пијацама стоке и сточарских производа, одмах ће увидети колико горњи предлози имају мало везе са реалним могућностима. За свиње имамо свега два тржишта: аустријско и чехословачко. Немачко долази у обзир само изузетно и то не за тако велике количине пошто се мора да води рачуна и о другим увозничким земљама. На прва

два тржишта, поред нас, рефлектирају још и Румуни, Мађари и Пољаци. Аустрија је успела да у периоду 1931—35 повећа бројно стање свиња са 1.47 на 2.82 мил. ком. или за 1.85 мил. ком. односно 91.7%. Њена досадања сточарска политика била је подложна сталном мењању; прво је форсирана производња свиња па чак и дебелих, па се потом одустајало од ових мера услед принуђености на увоз великих количина кукуруза. И индустрија се бунила противу претераног повећања бројног стања свиња губећи у свињама одличан компензациони објект за извоз својих производа. Али, и кад би гледиште индустрије потпуно пре-

_ вагнуло, нема наде да би се садашње бројно стање

могло осетније смањити и тиме изазвати повећа-

„ ње увозних контингената. Према томе, са повећа-

њем извоза свиња на аустријску пијацу не може се уопште рачунати. Нешто су повољнији изгледи на чехословачком тржишту, али и ту се максимум може врло брзо достићи. Уколико би се наш садашњи извоз могао мало и повећати, то би могло да буде једино на рачун других увозничких држава према којима Чехословачка има такође извесне трговинско-политичке интересе.