Народно благостање

j ih,

Страна 530

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __________ Бр. за

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Меди profesijama „gradskih Кгајпје је vreme da se re- radnika najgori je položaj kelguliše položaj kelnera nera; on je po uslovima rada

i gori i od onoga šegrta, jer su kelneri u većini slučajeva opterećeni i О Nepovoljan položaj kelnera uslovlien je načinom nagrađivania i uposlivania, uslovima rada i oltsustvom svakog zakonskog regulisanja njihovog odnosa. Nagrada kelnera sastoji se iz četiri vrste primanja: iz minimalne fiksne nagrade koja se u Beogradu kreće od 150 do 400 din.; procenta od pazara, koji prosečno iznosi 4%, bakšiša i hrane. Sem fiksne plate i hrane ostala primania su vrlo promenljiva. A osim toga, sve uposleno osoblje nema ni minimalnu fiksnu platu, te je u tome slučaju njegova nagrada zavisna od niza slučajnosti koje prate ovu vrstu posla. Otuda je teško odredifi i učešće pojedinih vrsta primanja u ukupnoj nagradi, jer ono zavisi od mesta i razrađenosti lokala, posetilaca lokala itd. U nekim slučajevima više od polovine otpada na fiksno primanje (to Važi za sve manje lokale sa stalnim posetiocima), u drugim opet glavnu ulogu igraju procent i bakšiš (naročito u letnie doba kod lokala sa baštama). Prosečna mesečna nagrada, pored toga što je vrlo promenljiva, kreće se između 400 i 1200 dinara. Najveći је broj u kategoriji sa nagradom do 800 dinara.

Pored nestabilnosti i nedovoljnosti nagrade položaj kelnera, u sravnjenju sa položalem ma koje druge radničke profesije, nepovoljniji je i zbog dužine radnog vremena, jer ie ovo retko kada manje od 12 časova. Zatim, vršenje posla skopčano je sa štetama (razbijanie posuđa, gubitci usled nenaplaćenih računa itd.), koje su redovna pojava u ovom poslu. Ono pak, što položai ove profesije čini izuzetno teškim to su sistem kaucije i ober sistem. Kaucija je u ovoj profesiji došla usled toga što je vršenje posla skopčano sa poveravaniem izvesnog dela imovine poslodavca. Međutim, poslednjih godina ona se praktikuje prema svem osoblju bez oDzira da li ono vrši naplatu računa, nabavku robe i tome slično. Kaucija se najradije prima u gotovu, a iznosi po nekoliko hiljada dinara. Za tu sumu, najčešće pozaimljenu, na koju se ne plaća kamata, službenik nema nikakve garancije da mu ona neće propasti. Poslodavcima, pak, ona u пајviše slučajeva služi kao obrtni kapital. Ako poslodavac propadne, propala je i kaucija. Pred redovnim sudovima bilo je bezbroj sporova o upropašćenim kelnerskim kauciiama. U Beogradu je bilo više slučajeva da su kaucije služile kao jedini iZVOT obrtnog kapitala za otvaranie lokala. Ober-sistem sastoji se u angažovanju glavnog, takozvanog ober ili calkelnera, kome se prepušta, da po svome nahođenju angažuje ostalo osoblie i ugovara uslove rada i plaćanja. Ovakav sistem pruža mogućnost oberu da sebi obezbedi relativno veliku nagradu na račun ostalog osoblja, koje obično radi za minimalni deo procenta.

I pored toga što. je položaj kelnera vrlo težak i što se, u periodu depresije, daleko više pogoršao u sravnjenju sa položajem većine drugih radničkih profesija, oni su najmanje uspeli da utiču na popravku svoga položaja. Razlog tome leži u slabosti njihove sindikalne organizacije, a ova je uslovljena prirodom kelnerskog zanata za koji se obično ne traže kvalifikacije. Otuda kod kelnera retko kada је mogao da uspe ne samo štrajk, nego i akcija manjeg obima.

Iz. tih razloga mogla bi se opravdati državna intervencija za zaštitu i regulisanje položaja osoblja zaposlenog u ugostiteliskim radnjama. Tome treba da posluži projekat

Uredbe o kvalifikacijama, nagradama i Rkaucijama osoblja.

zaposlenog u ugostiteliskim radnjama. Od stručne spreme

traži se čeliri razreda osnovne škole. Najvažnije su odredbeo platama 1 Каџајата. Uredba uglavnom zadržava dosadanji sistem nagrađivanja, jedino zabranjiuje bakšiš. Pored »primerne plate« i davanja u naturi (stan, hrana ili oboje zaiedno), zavodi se procenat 10%. od naplate računa, koja se suma, prema sporazumno ustanovlienom kliuču, ден теди ротосno Osoblje radnje. Kaucija se može uzeti samo od lica koja rukuju robom ili novcem i to najviše u iznosu jednodnevnog utroška; ako je u gotovom novcu ili vrednosnim papirima, polaže se na ime služboprimca kod Drž. hip. banke, njenih filijala ili banovinskih štedionica. Služboprimac uživa dospele kamate.

Ova uredba pretstavlja jednu korisnu socijalno-političku meru, ali bi bezuslovno odredbe o nagradama trebalo preinačiti u tome smislu da se one sastoje iskliučivo iz Jiksne plate i davania u naturi. Pored toga, uredbu bi trebalo dopuniti regulisaniem sistema naplaćivanja računa i šteta.

zi aaa m ==|___-____ __- „_ |} Београдски угоститељи обја-

Угоститељском занату вили су штрајк пиву пошто

смета сувишан број пивари нису испунили њихов

радњи захтев, да престану прода-

Moma mu a m = BaTH Сакалима пиво у фла-

шама. По спољним знацима изгледа да се борба води

између пивара и угоститеља. У ствари није тако. Рат воде угоститељи и бакали.

Пре извесног времена угоститељи су се обратили пиварима са захтевом, да престану са продајом пива бакалима, који им одузимају посао и доводе у питање њихов опстанак. Пивари су повели преговоре са угоститељима и најзад пристали да удовоље њиховом захтеву. Међутим, пошто између пивара постоји споразум, који је на основу Закона о картелима регистрован код Министарства трговине и индустрије, то су оне и ову своју одлуку морале да саопште Министарству. Сазнавши за ово бакали су још пре саопштења одлуке Министарства ступили у акцију и онемогућили овај споразум. Као од: говор на ову акцију бакала угоститељи су одлучили да престану точити пиво. Поред ранијег свог захтева од пивара, да не продају бакалима, они сада траже и снижење цене пиву. Тако изгледају догађаји, који су претходили овом чудноватом штрајку, док су његови узроци много дубље природе. i

Опадање куповне снаге широких потрошачких слојева с једне и све веће фискално оптерећење трошаринских производа с друге стране није могло остати без последице на кретање потрошње; напротив, ова је све више опадала. Свакако да је то на првом месту погодило алкохол, јер он не претставља предмет неопходне потрошње. Отуда је у времену 1929—35 потрошња пива у земљи нала ca 674.765 на 219.176 хектолитара или за непуних 70%. У истом времену фискално оптерећење (државна, општинска и бановинска трошарина, као и скупни порез) по хектолитру повећало се са 166 на 268 дин. односно за преко: 60%. Међутим, повећање фискалног оптерећења није до-' шло до пуног изражаја и у цени пива, јер се бруто цена“ по. хектолитру повећала свега за 10%, док се нето. цена. смањила за нешто више од 10% што значи да су известан. део трошарине и пореза пиваре примале на себе. Цене. које плаћају потрошачи, око којих је дуго година во-. Бена борба међу угоститељима, последњих година су се. стабилизовале на вишем нивоу. У односу на куповну сна:: гу широких потрошачких слојева пиво је постало Dena тивно скупо, нарочито у поређењу са истовременим по-;