Народно благостање

15, август 1936.

јевтињењем и квалитетним побољшањем вина, чија је потрошња такође опала,

Смањивање потрошње пива и вина, а по себи се разуме и ракије, значило је умањење промета угоститељских радњи. Куповна моћ намењена конзумирању у овим радњама почела је све више да се,сужава. Паралелно са тим почела је све више да се осећа и сувишност извесног броја угоститељских радњи, који се раније, док се куповна моћ јачала, могао повећавати. Тешко би било наћи град са више кавана, бифеа и сл. него ли што је то случај у Београду, који броји 2000 оваквих радњи. Другим речима, то значи да на сваких 150 становника долази по једна угоститељска радња, односно на свега 60—70 становника, ако изузмемо лица која не привређују. У томе је проблем угоститељског заната, а не у продаји пива од стране бакала који су у укупној потрошњи пива од 38.431 хл. у прошлој години учествовали само са 1700 xia. или 4.42%. Број угоститељских радњи постао је несразмеран према куповној снази намењеној овој врсти потрошње. Тај проблем се неће решити ни одузимањем продаје пива бакалима. Ако су угоститељи ово сматрали својим проблемом, они су га могли решити много једноставније, наиме снижењем продајне цене за пиво по кућама на 4.550 за колико га продају бакали, задовољавајући се бруто зарадом од 20% уместо 33%.

еш=еЕ _ Росекот оуе педеје 5ирш Kartel furundžija nije u su u štraik pekarski radnici u

pravu Beogradu, posle dužih bezuspešnih pregovora sa poslodavcima. Sindikat pekarskih radnika traži zakliučivanie kolektivnog ugovora, koji bi predvideo osmočasovno radno vreme, plaćanje prekovremenog rada sa 50%, isplatu nadnica sedmično, povećanje nadnica (na 420, 360 i 300 din. nedelino prema kategorijama), i Zaposlivanje radnika preko sindikata.

Pretstavnici poslodavaca izradili su svoj nacrt kolektivnog ugovora, koji pored nižih nadnica predviđa i određivanje dnevne količine posla. Na konferencijama je izjavljeno da je povećanje nadnica moguće samo tako ako se dobije kompenzacija povećanjem cena hlebu.

Radnici naročito ustaju protiv utvrđivanja minimalne količine hleba koju jedan radnik treba dnevno da spremi nazivajući to akordom.

Pekarski radnici, čiji broj u Beogradu iznosi oko 29.300, a u celoj zemlji blizu 20 hiliada, imaju nepovoliniji položaj nego radnici ma koje druge struke. Nigde nisu manje primeniene zakonom predviđene socijalno-političke i higijenske mere, nego u pekarskom poslu. Pekari-poslodavci se pokazuju najuporniji prilikom uvođenja u Život svih mera koje imaju za cili pobolišanje položaja radnika ili daju neku pogodnost potrošačima. Pomenućemo samo slučaj sa noćnim radom. Drinska i Savska banovina su pre nekoliko godina zabranile noćni rad u pekarskim radnjama. Međutim, usled otpora pekara, ta se mera vrlo dugo nije mogla uvesti u Život. Bilo je slučaieva, da se bodljikavom žicom noću zatvaraju vrata radnje, kako ne bi mogli ući organi vlasti da kontrolišu. Radno vreme, odmor, nadnice, naročito u Beogradu i južnim krajevima nisu bili regulisani. U jednom članku, objavljenom u sarajevskim listovima, uslovi rada i odnosi u рекагзкој struci su upoređeni sa onim iz doba turskih aga i begova u prošlom veku. Neke od tih osobina izbijaju i u sađanjim pregovorima pekarskih majstora i radnika. Naporan i mnogočasovan rad u vrlo nezdravim radionicama uz slabu nagradu imao je za posledicu sve veći broji obolelih pekarskih radnika. U jednom izveštaju Sindikata pekarskih radnika od. pre dve godine izneti su porazni podaci o zdravlju radnika. Preko

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 531

80%, boluje od tuberkuloze, a prema statistici Suzora svaki treći pekarski radnik umire od tuberkuloze!

Međutim, položai pekara-poslodavaca je povoljan. Mi smo u više mahova primerima pokazali da pekarskoj struci ide vrlo dobro (n. pr. u člancima: »Najopasniji kartel« u br. 2 od 19934 g. i »Krajinje je vreme da se zabrani noćni rad u pekarama« u br. 29 od 1935 g.). Zarade pekarskih maistora su velike. S obzirom na niske nadnice i disparitet između cene brašna i hleba, potrošači u Beogradu, a i drugim mestima, jedu skup hleb. To se postiglo blagodareći dobro organizovanim furundžijama nasuprot neorganizovanim potrošačima i radnicima.

Tri beogradske fabrike hleba, koje uposluju reko 200 radnika, pristale su na sve gore navedene radničke uslove i potpisale su kolektivni ugovor uz oštro negodovanje furundžija. To je još jedan dokaz više da kartel beogradskih furundžija nije ni ovom prilikom u pravu.

|-___-__________-_|__________-__-____ i Cnop о спољним својствима

овогодишње пшенице, који су уочи жетве изазвали претставници млинске индустрије тврђењем, да је главница обухватила највећи део произвођачког подручја, продужује се и даље. Овога пута, међутим, спор о квалитету не воде млинари, већ трговци. По мишљењу трговаца квалитет овогодишње пшенице оштећен је главницом знатно више но што је у прво време изгледало. Према томе, поставља се питање извоза и ове врсте пшенице, коју, међутим, Призад не прима, па траже да се њен извоз препусти приватној иницијативи. С друге стране, услед главничавости настају веће бонификације против чега се произвођачи буне тврдећи, да је квалитет овогодишње пшенице знатно бољи но што га трговци третирају. Отуда је, у последње време, забележено више случајева враћања робе са пијаце, јер произвођачи нису хтели да пристану на знатније бонификације. Исто тако, ове године нарочито, примећује се и велико интересовање произвођача за непосредну продају Призаду. Шта више из њихових редова потекло је и неколико предлога за реорганизацију Призада на тој основи, да се омогући непосред: но куповање од произвођача и најмањих количина.

Према подацима прикупљеним у Министарству пољопривреде и Призаду, сматра се да целокупна количина главничаве робе.није већа од 10—15%, максимум 20%. Према укупној овогодишњој производњи то би значило 25—50.000 вагона. Пошто потреба унутрашњег тржишта износи око 200.000 вагона, то би било сасвим природно да се релативно мали квантум главничаве робе употреби у земљи. За то говоре два разлога. Први лежи у карактеру болести. Пшеница је ове године заражена флугбрандом односно прашном снети, која не претставља такву ману која би штетила битном квалитету пшенице. Та мана се врло лако отстрањује прањем и резањем пшеничне брадице. Трошкови те манипулације износе једва 0.50 дин. по мтц., а целокупни губитак на тежини није већи од 2%, који се појављује у млинским отпатцима намењеним исхрани стоке. Унутрашња својства пшенице, међутим, која су битна са гледишта вредности исхране, овом болешћу нису ниуколико оштећена те нема никаквог разлога да се ова роба не потроши у земљи. Други разлог је у томе, што инострани купци за овакву робу чине далеко веће одбитке него што би одговарало трошковима манипулације пшенице за производњу брашна: Ти одбитци иду. у корист повећања добити иностране млинске индустрије на рачун уновчавања извозног вишка, те са HORU UO; економског Гледишта претстављају штету.

Спор о квалитету пшенице

аниме летва ir