Народно благостање
\
Страна 532
Из овога излази да бонификације због главвичавости не би требало да буду велике; према трошковима манипулације и губитку на тежини оне не би смеле прела-
зити 3—5%. У томе случају не би било места нерасполо-
жењу произвођача према раду трговаца. | |
Што се тиче извоза главничаве робе, ми сматрамо да би било напионално-економски штетно да се у извозном вишку сразмерно знатно мањем према потреби унутрашњег тржишта, форсира извоз баш ове робе, за коју се постиже знатно мања цена и која може убити глас нашој пшеници о коме треба водити рачуна и за друге године.
=== Часопис >»Der deutsche Volks Олимпијске игре и не УП донео је занимљив чланак о привредној страни Олим: пијских игара, нарочито ште се тиче прилива девиза.
мачки девизни сток
Лист истиче да је већ сама изградња „Олимнијског ·
насеља“ добитак за привреду, јер се мора сматрати као знатан допринос продуктивном сузбијању незапослености, а биће и за будуће корисна инвестиција. У погледу девиза ови радови су зато од значаја и вредности што су финансирани потпуно маркама, јер су били у великом степену радно интензивни и што су употребљене домаће сировине, | Затим лист прелази на питање девиза и разлаже да се на основу броја странаца и гледалаца не може извршити никакав јасан и тачан прорачун. У првом реду треба
НАРОДНО БЛАГОСТ TAPE А Бр, 33
имати на тлу да се главни део трошкова око боравка не мора плаћати девизама, него регистармаркама. Чак и оне земље које немају регистармарака,. као Аустрија, Мађарска или Југославија, могу на основу нарочитих споразума да употребе. везане марке. Само. мали део трошкова платиће се ефективно девизама, и то код. продаје улазнипа у иностранству и у оном малом броју случајева где је нарочитим споразумима прописана набавка извесних износа у маркама за девизе. Тако нир. путници из Белгије и Холандије могу да понесу само 75% односно 50% регистармаркама, док остатак имају да плате у готову девизама. Постоји, осим тога, још и могућност да гости потроше више него што им је одређено; у регистермаркама; вишак би се онда имао платити у готову девизама. Али оваквих случајева неће бити много.
Немачка, дакле, од Олимпијских игара неће добити много девиза. Напротив, пораст потрошње проузроковаће одлив девиза, јер је потребно повећати увоз намирница, разних луксузних артикала и страних специјалитета. Извесно олакшање девизног биланса донеће, ипак, деломични увоз ових допунских артикала путем клиринга или компензације где ће се променити само салда по књигама.
У текућем промету биће девизни биланс у готовом вероватно негативан. Али убудуће ће Немачка од Олимпијских игара и у овом погледу имати несумњиве користи. Немачки дугови у иностранству, наиме, смањиће се за онолико колико страни посетиоци буду потрошили у регистармаркама и везаним маркама.
Bi BB BB
ra ПОЉОПРИВРЕДА
— У Немачкој је, према званичним подацима, у 1985 год. произведено 15 хиљ. тона лана. У 1936 рачуна се са производњом од 35—40 хиљ. тона, чиме би скоро 80% потребе за овом сировином биле покривене.
— Prema zavničnoj proceni početkom o. m. očekuje se u Mađarskoj žetva pšenice od 23,7 mil. metr. centi (preга 22,9 mil. lone), raži od 7,7 ти. (ртета 7,2 ти.) 1 јеста 6 mil. (prema 5,5 mil.). Berba kukuruza ceni se na 24,8 mil. metr. centi (prema 14,1). Krompira biće, računa se, 26,9 mil. metr. centi (prema 13,9), a šećerne repe 10,8 mil. (prema 7,6 ти).
— Sa dozvolom mađarskog ministarštva polioprivrede izvezeno je iz Mađarske u Kanadu 1,5 mil. osinih larvi. Ose treba da se izlegu u Kanadi ı da posluže potamanijivanju kolorado-buba koje nanose velike štete Кападзкој poljoprivredi. — У Грчкој је ове године засејано дуваном 1083,5 хиљ. хектара према 85,7 хиљ. у 1985 год. када је производња изнела 4531 хиљ. мтц. За ову годину предвиђа се приnoc OJ 580—600 хиљ. мти.
— Господарска слога је у Вуковару повела акцију за снижење дажбина које сељак плаћа за коње односно кола.
— Радовима на исушивању Струшког поља, који су у току, добиће се 1.300 хектара плодне земље. У прошлој години утрошено је на те радове око 700 хиљ. динара, а ове године је Банска управа Вардарске бановине одобрила кредит од 550 хиљ динара.
— У Чехословачкој је почетком јула о: г. било 3,16 мил. комада свиња, према 92,98 мил. лане и 3,9 мил. преклане. Повећање се објашњава тиме што је број полу- и
једногодишњих свиња за приплод порастао на 160 хиљ.
комада према 158 хиљ. у 1995 -и 150 хиљ. y 1934. ·
СВА
— У С. А. Д. сматра се да ће суша повољно утицати на новчану вредност овогодишње пољопривредне производње. Крајем јула 1936 износио је пораст вредности према 1935 год. код биљних производа укупно 8%, (са 6,19 милијарди долара на 6,96), а код сточних производа 46% (са 4,42 милијарде долара на 4,62 милијарде). Највећи је пораст код памука (25,2%), пшенице (23,2%), оваца и јагањаца (17,7%), свиња (13,8%), и сена (12%). Вредност целокупне пољопривредне производње повећала се за 6,6%, са 10,61 милијарди долара у 1935 на 11,81 милијарди.
—_ Турски монопол опијума покуповаће овогодишњу производњу (400 тона) без посредника, директно од произвођача преко Зираатбанке.
ИНДУСТРИЈА — У Немачкој од ! нов. о. г. постаје обавезна примеса 16% вештачке вуне или свиле код израде тканог или плетеног рубља и код чарапа. | — Светска производња вештачке вуне у 1985 цени се на 66 мил. кг. према 28 мил. у 1984. Највише је произведено у Италији (85 мил. према 10), а затим (у Немачкој (15,6 према 7,2), Јапану (5,9 према 1,2), Енглеској (4,5 према 1,5), Француској (4 према 2) и САД. (5,8 према 1 мил.). — У Француској је у кампањи 1935—936 произведено вештачког ђубрива у количини која, прерачуната у чист азот, износи 130 хиљ. тона чистог азота. Продаја је знатно порасла. Калциумнитрата је продато 128 хиљ. тона према 95 хиљ. у претходној кампањи, амониумнитрата 84 хиљ. тона према 745 хиљ. сумпорног амонијака 295 хиљ. тона према 280 хиљ. а соданитрата 195 хиљ. тона према 180 хиљ. тона. о о - У Пољској је, према званичним. подацима, удео страног капитала у индустрији од 1981 до.почетка 1936 по-
· растао просечно са-446% на 46,8%. Међутим, у појединим
i 19