Народно благостање
15. август 1936. гранама је пораст знатно већи: у индустрији нафте са 83,2% · на 85,2%, У електричној индустрији са 482% на 54%, у хемијској индустрији са 45,1% на 51%, дрвној индустрији са 15,9% на 32,9%, и у кожарској са 8,7/% на 36%.
— У Италији је 1935/86 потрошено 125 хиљ. метр. центи шећера за производњу мармеладе, према 18,42 хиљ. у 1925/26. Пораст производње проузрокован је снижењем пореза на шећер који се употребљава у ове сврхе, и појевтињењем шећера који се лиферује прерађивачкој индустрији. i
— Турска по производњи хрома заузима од 1988 год. прво место у свету. 1982 год. била је друга са 55,2 хиљ. тона, одмах после Нове Каледоније. Производња износи 1983 год. 75,3 хиљ. т. 1984 год. 119,8 хиљ. а 1985 године 150,5 хиљ. Т.
— У првом полугођу о. г. произведено је у Немачкој укупно 228,3 хиљ. аутомобила и камиона, више за 28% него у истом периоду прошле године. Производња камио. на порасла је за 50%. Мотоцикла произведено је у исто време 72,5 хиљ. према 58,3 прошле год.
— Француска је, ради заштите француског чипкарства, забранила извоз машина за плетење чипака.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— У С. А. Д. проширен је закон о државној контроли над терминском трговином житом и на друге пољопривредне производе: на памук, пиринач, сточну храну, бутер и јаја. Ради спречавања злоупотреба терминских послова заведен је и строг надзор над радом продуктних берзи, берзанских фирми и посредника.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Између петровградских пекара и радника постигнут је споразум и биће закључен колективни уговор на бази разврставања радионица у 5 категорија, по којима ће се недељне плате кретати од 270 до 175 дин. |
— Између новосадских дрводељско-столарских радника и столарских послодаваца дошло је, после више од месец дана штрајка, до споразума. Нови уговор предвиђа за новоослобођене раднике првих 6 месеци после ослобођења надницу од 2 дин. на сат, а после 2,50 дин.
Радницима који су били у штрајку, повисиће се надница
за 75 пара на сат до ! октобра, а од тога дана за даљих 95 пара. Исплата ће се вршити сваке суботе. Предвиђен је и паритетни одбор од 4 послодавца и 4 радника. Послодавци ће радну снагу набављати искључиво преко Јавне берзе рада. Радно време износи 8 часова дневно, тј. 48 часова недељно.
— Молерско-фарбарски радници у Београду, којих има око 2 хиљ. ступили су у штрајк тражећи склапање колективног уговора и повећање надница.
ТРГОВИНА
— Бугарска је у првом полугодишту 1936 увезла робе у вредности 1560,56 мил. лева према 1369,36 мил. у истом периоду 1985, а извезла у вредности 1470,90 мил. лева према 1369,39 мил. лане. Према томе је полугодиште закључено са пасивним салдом од 81,65 мил. лева према активи од 24 хиљ. лева лане. Главни купац и лиферант била је, као и лане Немачка. Немачке робе увезено је за 986,70 мил. лева (према 662,833 мил.), а извезено је у Немачку за 802,76 мил. (према 698,48 мил.). На другом месту по вредности је Чехословачка. Дејство санкција огледа се у трговини с Италијом и Енглеском. У Италију је извезенб за 52,55 мил. лева (према 109,56 мил.), а увезено из Италије за 7,43 мил. (према 64,76). Међутим, извоз у Енглеску је порастао са 32,18 мил. на 122,25 мил. лева. Највише
је увезено текстилне робе (416,92 мил. према 354,14 мил.),
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 533
металне робе, машина, апарата, оружја и саобраћајних средстава. Код извоза близу 50% заузима дуван (655,40 мил. према 832,38 мил.), а даљих 17% јаја (216,92 мил. према 117,55 мил.).
— У С.А.Д. је у првом полугодипту 1936 произведено 2,74 мил. радиоапарата у вредности 53,43 мил. долара према 2,32 мил. за 47,3 мил. долара у истом периоду 1985 год. :
— Румунија је продала Аустрији све предратне аустријске зајмове који су се налазили у румунском државном поседу, за 2,7 мил. шил. Овај износ уплатиће се на посебан рачун код аустријске Народне банке и употребиће се за плаћање румунског увоза из Аустрије.
— Замознута потраживања Чехословачке у иностранству износила су крајем марта о. г. укупно 3537 мил. ч.кр.; од тога на клириншке земље отпада 65,6% (2144 мил. према 2188 мил. годину дана раније); а на слободни промет 39,4% (1898 мил. према 1278 мил.).
— Главни савез српских земљорадничких задруга у Београду повећао је цене на мало следећим артиклима: памуку од 3 до 10 дин, вратилима од 2—9 дин. баћалу за 10 дин. распреденом ђенару за 5 дин. пиринчу за 0.110 дин. а снизио петролеуму за 0.830 дин. зидарским и гусшус оловкама за 1—8 дин., секирама за 1 дин.
— Do početka jula o. g. Rusiia je, na osnovu lanjskog ugovora sa Nemačkom o robnom kreditu od 200 mil. maraka, poručila kod nemačke industrije proizvoda za preko 168,11 mil. maraka. Od toga je već isporučeno robe za 839,92 mil. maraka.
— Турска влада је страним друштвима која раде у Турској и којима је, услед девизног режима, онемогућен трансфер дивиденди акционарима у иностранству, дозволила да за одговарајуће износе купе турско суво грожђе, да га извезу и примљеним износима измире своје акционаре. — Шпанска влада жели:да купи у Југославији 5 хиљ. грла рогате стоке, тешке до 450 кг. Југословенски извозници постављају као услов за испоруку да шпанска
влада положи акредитив код наше Народне банке, да се
куповна цена (6 дин. по кг.) плаћа у динарима, да се роба испоручи франко наше луке и да се налог за исплату да на основу утоварних докумената.
— Загребачко градско поглаварство увело је обавезну продају хлеба по комаду, уз цену од 4 дин. за обичне врсте хлеба (бели, полубели и црни пшенични, и ражени хлеб). Тежина код белог хлеба (од брашна бр. 0, 0) или Осе мора бити 1 кг. по комаду, полубелог (од брашна бр. 2) 1,14 кг. а црног и раженог (од брашна бр. Фили 4 иб, односно од мешавине по 50% пшеничног и раженог брашна) 1,33 кг. Производња и продаја већих комада, уз сразмерно вишу цену, дозвољена је.
НОВЧАРСТВО
— У Француској је донесен закон којим се кажњава затвором до две године и великим новчаним казнама ширење неистинитих или злонамерних вести, које могу непосредно или посредно да пољуљају поверење у сигурност валуте и државних, општинских и других хартија и вредности где је заинтересована јавна рука.
. — Нарочитим немачко-талијанским споразумом снижене су камате за купоне талијанске транше Дозовог и Јанговог зајма, који су доспели у првом полугодишту 1936, са 7% на 5% односно са 5,5% на 4%.
— Извршена је фузија између Панчевачке пучке банке, с једне, и Модошке штедионице у Јаша Томићу, Прве Сечанске штедионице као д. д. у Сечању и Штедионице и кредитне заједнице д. д. у Шупљаји с друге стране. Ови заводи претапају се са својим целокупним
||
|) ||
}i| || |