Народно благостање

Страна 554

41}, % od 1909 с. за Кигзет od 118 u početku i na kraju izveštaine nedelje i 5% od 1913 sa 119. Pao je 7% zajam 04 1981 г. за 180. па 178, а 4/2% од 1910 за 113 па 109.

11-VHI 12-VMI 13-VHI 14-VIH 17-VIH 4% 1895 о 5 Ul ___ 11650 Ul !' . | . 41Je% 1906 160. 2 00. 100. 0 150. | 7(0%500) UI| 4:ј,% 1909 la 18 18 1165 | 5 41J2% 1910 DD пара 0. MI [09 4ija% 1911 1086 JD. | ПА аоо | 5 5% 1918 ла | плу | о | 11650 119 7% 1931 1808“ | лао | Пабло. | 17050 178 Еипале 1633. 9950. 100, 100 = 100 |) 109.55

Naši papiri na njujorškoj berzi bili su:

7% Bler 88% Bler 7% Seligman

19 VIJI 249/8—25 245/8—26 291/25—321Ј4 DEVIZNA BERZA

London ~ Berlin Beč Реза Мадна М!апо 62

14-VIII 298.95 1345.—S 858.— —— — = 29.50

17-VIII 208.— 1839.46 85250 —— = = =

18-УШ 238.— 133562. 88— —= — = =

19-УШ 2УВЛО ТО 189929. | 558 ____.__ ___ S.

20-УШ 238— '1338.65. 85450 === === == ==

U privatnom kliringu Berlin ie prema početnom kursu izveštaine nedelie popustio. Beč je bio u toku izveštajne nedelje porastao na 8658, ali je pao poslednji dan na 854.50. London je sa 238 nepromenjen. Grčki bonovi rađeni su prvog dana izveštajne nedelje po 929.50; u toku nedelje traženi su po istom kursu, ali roba se nije pojavila. Zakliučci u kompenzacionom poslu sa Peštom i Milanom obavljeni su po zabeleženoj ponudi, koja je iznosila 885 za Peštu, a 690 za Milano.

Kod obrta imamo interesantnih promena. Ukupan promet je rekordan sa 29,5 mil. din. prema 16 mil. u prošloj i 17 u pretprošloi nedelji, usled povećanog obrta u devizi London, sa 3,9 mil. na 10,9 mil. usled velike prodaje pšenice od strane Prizada. Ostali promet bio je sledeći: Berlin 5,4. mil. prema 6,9 mil., Beč 4,5 mil. prema 3,7 mil., Niuiork 1,5 ти, _ Solun 364 hilj. prema 189 hili., Pešta 399 hilj. i Pariz 262 hili.

Na međunarodnom deviznom tržištu u izveštajnoj ne„delji nije bilo skoro nikakvih promena. Devizni kursevi bili su u Cirihu stabilni.

Kursevi na ciriškoi deviznoj berzi bili su sledeći:

29-IV 28-V 25-VI 13-VIJI „20-VIHI Amsterdam 208.30 209.15 207.90 208.30 208.40 London 15.161|a 15.425 15.42 15.478Ј4 | 1544 Niujork 308.48 3099 ј5 307.25 306.75 306.80 Berlin 193.95 124.50 122.60 123.40 193.40 Pariz 20.211 20.377/a 20.261/o '20:201/3 90.90 Prag 12:69 12.80 12.72 12.68 12.68 Beograd 7.— 7.— 7.— 7.— 7.—

"ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. ПРЕЂЕ

К. С. ОЈМ га СО.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

кнез Михжеајлопа 509.

Бр. 34

Na beogradskom privatnom deviznom tržištu kursevi su bili stabilni. Cirih ie beležio 15.45, London 298, Niujork 47.30, a Pariz 311.75.

ROBNO TRŽIŠTE

Pšenica. — Svetsko tržište pšenice i dalie je u znaku vrlo čvrste tendencije, ali kursevi fluktuiraiu kao retko u kojoj godini u ovome periodu, te u tome dolaze do izražaja nestabilnost i neorijentisanost tržišta. Tražnia dunavske robe dosta je živa; radi se uglavnom sa rumunskom, našom i bugarskom pšenicom. Stokovi u zapadnim lukama relativno su mali. Sa strane Rusije nema još nikakvog znaka da bi se uskoro mogla pojaviti sa izvozom. Mađari uglavnom izvršuju zakliučke prema Austriji, Italiji, Švaicarskoj i Holandiji, pa našoj robi sa ove strane ne dolazi nikakva konkurencija.

Cene su notirale: Roterđam za septembar drži čvrsto

svoju poziciju oko 6 hol. for. za kvintal što odgovara šlep Dunav/Tisa oko 141.50 din.; Liverpul oko “laš}a-—"e?|s za BO funti čemu bi odgovarao nhaš izvozni paritet šlep DunavTisa 128.93 din.; Čikago 1111} —1149%|g centi za bušel odnosno 191.97 din. za 100 kg. fob S.A.D. Veći paritet prema Roterdamu nego prema Liverpulu redovna ie pojava, jer se roterdamska cena odnosi samo na onu pšenicu za koju postoji uvozna dozvola.

Na domaćem tržištu vlada vrlo interesantna situacija. Od početka nedelje Prizadove direktivne cene stoje za nekoliko dinara ispod izvoznog pariteta. Usled toga trgovci su prestali da prodaju robu Prizadu i razviiaju posao između sebe realizujući postepeno izvozne dozvole, koie su već izdate za preko 935.000 vagona. Kod izvoza trgovci ne nalaze гаСипа зато u maloi razlici otkupne i paritetne cene, Već uglavnom u tome što je roba, koja se direktno izvozi, oslobođena 21/-% poreze na poslovni promet. Tražnja robe ie velika kako od strane trgovaca tako i mlinova, dok se proizvođači još uvek uzdržavaiju od većih ponuda. Zbog toga među trgovcima i mlinovima vlada utakmica u nabavljanju robe pa se ne pamti, da je ikada marža između svetskih cena ı naših bila tako mala kao što je danas slučaj. S druge pak Strane, cene u privatnom poslovanju u nekim relacilama bile su iznad Prizadovih. To je slučai sa krajevima koji su upućeni na uvoz. U četvrtak, međutim, odnos cena se izmenio, jer je Prizad septembarski repor od 3 din. za 100 kg. pomeTio i na zakliučke sa postavljanjem šlepa i davanje vagonske dispoziciie od 20 do 31 avgusta.

Slobodan izvoz pšenice pokazao је dve negativne strane, koje će, kako izgleda, uskoro biti ispravliene. Do pojave slobodnog izvoza Prizad ije radio po svojim provenijencij|ama, koje su na svetskom tržištu bile skuplie do 10 engl. šil. po

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕЉ

Њериславшњћева 7.