Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

22. август 1936,

toni prema rumunskoi pešnici. Slobodna trgovina, međutim, radi na bazi mešanja potiske i begejske robe sa bačko-dunavskom, te je zbog toga razlika između naše i rumunske pšenice pala na 2—3 engl. šil. S druge strane, iedan deo izvoza dirigovan je u klirinške zemlie krai mogućnosti da se sva roba, usled velike tražnje, izvozi za devize.

Pri zaključku ovog broja, uostalom, objavljeno је геšenje Ministra finansila da se izvoz pšenice i kukuruza ne može vršiti u kliringu, nego samo za slobodne devize.

Sa pomeraniem septembarskog repora do konca avgusta Prizadove cene za pojedine provenijencije sada izgledaju ovako: Tisa I 133.50, Tisa II 132.50, Begej 131.50, Tisa kanal 130.50, Dunav kanal 127.50, Kanal Kralja Aleksandra 127.50, Bačka—Banat 130.50, Dunav—oSrem 124, Dunav—Srbija 122, Sava— Srbija __Srem— Bosna 121 din. za 100 kg. za šlepovsku robu.

Kukuruz. — Na svetskom tržištu ove nedelie vladala ie veoma čvrsta tendencija i сепе su ponova skočile za 10 do 15%. Roterdam je došao na 4.12 hol. for. za kvintal, a septembarski termin u Čikagu izlednačio se sa cenom pšenice u istom vremenu — 113 centi za bušelu. Pojava izjednačenja cene pšenice i kukuruza u S.A.D. već davno se ne pamti i po tome se može naibolje suditi koliko je katastrofalno podbacio ovogodišnii rod kukuruza.

Na domaćem tržištu u starom kukuruzu situacija je labava, jer nema tražnje. A i ponuda nije tako velika, jer je raspoloživa zaliha dosta mala, možda nekoliko hiliada vagona. Cene se kreću između 94 i 95 din., te su još uvek za 19—13 d. preko izvoznog pariteta. Srednjeevropske uvozničke zemlje imaju sada na raspoloženiu domaći ječam pa se ne interesuiu za naš kukuruz. U novom kukuruzu, međutim, razvija se poslovanie kakvo se u ovome periodu već davno ne pamdi. Trgovci se nadaju odlučnom poslu u novom kukuruzu za koji već sada postoji velika tražnja iz inostranstva. Sušeni kukuruz šlep Dunav za oktobar novembar radi se na bazi 78—80 din. što otprilike odgovara izvoznom paritetu.

Stoka. — Na bečkom tržištu situacija ove nedelje bila je čvrsta. Svinje su skočile za 5 groša po ke. i rađene su DO 1.52—1.65 šil. prema kvalitetu. Isto tako skočila su i goveda pa su rađena: tercija 90 groša, sekunda 0.90—1.05, prima 1.10—1.25 šil.

Praško tržište svinja i ove nedelje bilo je u znaku veoma čvrste tendencije uglavnom usled malih dovoza iz Rumunile i Mađarske (po 500—600 kom. nedeljno). Mi smo za sada glavni snabdevači praškog tržišta sa oko 1.600 kom. nedeljno. Svinje su prodavane po 7.50—8.95 kr. prema kvalitetu.

Saobrazno situaciji na inostranim tržištima i u zemlji situacija je vrlo čvrsta. Prima svinje rađene su ove nedelje

_ Страна 555.

ро 8.50—8.75 din., lakša roba po 7.75—8.25 din. Tržište goz veda je bez promena. Cene su notirale: ekstremni štalski. volovi 6—6.50, sekunda 4.50—5.50, krave 3.50—4, bikovi 4.50 do b, јшисе 4—4.50 ап.

Očekuje se da će početkom iduće nedelje početi izvož goveda u Španiju sa kojom je zakliučen aranžman o isporuci 15.000 kom. goveda sa preuzimanjem u Splitu i plaćanjem :de• vizama. Izvoz će početi čim Narodna banka dobije akreditiv: Pošto će se u Španiju izvoziti lakša roba: od 250 Ке. ра

na više, to se pretpostavlja da će iduće nedelje, čim počne

posao, cene skočiti.

Voće. — Izvoz svežih Ššliva otpočeo je 14 avgusta. lako su dovozi u Beč i Prag prilično veliki, cena se ove nedelje držala na 85—40 gr. za dobru robu, dok ie lošiia roba prodavana i po 20 gr. U Pragu cena se kretala 1.70—92 kr. za kg. Grožđe se u Beču prodaje po 60—65 gr. a u Pragu 4.90—5 kr. kg. Na švaicarsko tržište naše šljive počele su da stižu 13 avgusta i prodavane su po 15 5у. fr. za 100 kg. franko Buks.

Nemačka nam ie odobrila kontingent od 50.000 mtc. za sveže Ššlive na bazi carine od 10 mk. za 100 kg.

_= 7007

Сваки напредак у производњи и

употреби, сђе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга»

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон,

STANDARD — МАСПИМ

Oil Company of Jugoslavia Inc. ЗАТРЕБ БЕОГРАД

аи

Алло-ЧЖежослоњеачка и Прашка кредиткеа еј сФрилијала У БЕОГРАДУ — Пошх. фах 17.

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.