Народно благостање

22. август 1936.

Iz Uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 543

'

KRIZA NAŠEGA RADNIČKOG OSIGURANJA

·1 NEKOLIKO ČINJENICA

Naše radničko osiguranje ne daje one rezultate koji se od njega očekuju i koje bi moglo davati. Niega od početka prate mnoge nezdrave pojave, koje se množe. Zakon o radničkom osiguranju, donesen 1922 god., predvideo je samoupravu u upravlianiu ustanovama socijalnoga osiguranja sa podjednakim učešćem izabranih pretstavnika radnika i DOslodavaca, ali ova zakonska odredba nije nikad stupila u Život. Sve uprave do danas su postavliane, a ne izabrane. Zainteresovani (osiguranici i poslodavci) nisu nikad imali u upravama onakve pretstavnike koji bi uživali njihovo poverenje i koje bi oni mogli pozvati na odgovornost. Organizacija ioš u početku nije dobro sprovedena, na prvom mestu teritorijalna podela okružnih ureda, što povećava nepotrebne izdatke i koči posao. Tako n.pr. na područiu Vojvodine postoje četiri okružna ureda, koji su vrlo mali. To je slučai i sa dalmatinskim. Za prvo područje postojanjie tako malih ureda je nepovolino i zbog vrlo niskih nadnica i industrijske пеrazvijenosti, dok su komunikacione veze sasvim dobre. Osiguranje je izvedeno delimično i u pogledu vrsta osiguranja i u pogledu kategorija radnika. Središnji ured za osiguranje radnika je obuhvatio najveći deo osiguranog radništva, ali su ostale van njega dve velike grupe (železnički i rudarski radnici). Od većih grupa radnika osiguranje nije sprovedeno kod poljoprivrednih radnika i državnih dnevničara, a početkom 1934 god. su lica, zaposlena na javnim radovima, oslobođena obaveze osiguranja za slučaj bolesti. Zavedeno ije osiguranje bolesničko i za nesrećne slučajeve, a. penziono samo delimično za privatne nameštenike u Sloveniji i Dalmaciji. Osiguranie za slučai nezaposlenosti, iznemoglosti i starosti, predviđeno zakonom, nije uvedeno. Rudarsko penziono osiguranje je krahiralo. Članovi porodice osiguranika imaju manja prava. U velikom delu države radničko osiguranje se prvi put uvodilo, pa je nailazilo, a još i danas nailazi, na velike prepreke, naročito u južnim krajevima. Stoga je naplata prinosa podbacila. Uz to su još od početka opštine i neke državne ustanove bile vrlo rđave platiše i izvršioci obaveza. Neuterani prinosi iznose veliku sumu, teško pritiskujući i kočeći rad radničkoga osiguranja. Posledice su snosili osiguranici i uredne platiše. Krajem prošle godine dugovi poslodavaca u grani bolesničkog osiguranja Suzora iznosili su 157,8 mil. din. od čega, prema izveštaju, oko 60 mil. din. otpada na još nedospele uplate poslednjih meseca tekuće godine, 49 mil. na neplaćeni dug državnih i samoupravnih ustanova, i 50 mil. din. na onaj privatnih privrednika. Morali su se vršiti i znatni otpisi, koii su u prošloi godini iznosili kod grane bolesničkoga osiguranja 98,5 mil. din., što čini 2,09% od ukupnog propisa, dok ie za period od 1922 do 1995 g. otpisano 148 mil. U izveštaju se kaže da je Ministarstvo socijalne politike u martu 1985 g. skrenulo Suzoru pažnju i Dpreporučilo da kod naplate prinosa od samoupravnih i državnih nadleštava postupa obazrivije i da se prisilna naplata za dužne prinose kod opština izvrši samo onda, ako opština neće namerno u svom budžetu da obezbedi naplatu, jer se prisilnom naplatom krnii ugled tih samoupravnih пафе ама. Орадапје broja osiguranih od 1930 do 1934 g. i pad nadnica posle 1930 g., koji je tek sada zaustavlien, izazvali su smanjenje prihoda ustanova socijalnoga osiguranja, dok su potrebe za novim izdacima bivale sve veće, jer se zdravstveno stanje osiguranika pogoršavalo. U više mahova ie povećavana stopa

~

prinosa, pa je sve veći procenat nadnice išao na socijalno osiguranje, dok je efekat bivao sve manji.

Ima još čitav niz drugih nepovolinih pojava u našem radničkom osiguranju. Uklanjanjie nekih je mnogo lakše -od gore pomenutih. Otsustvo' efikasne kontrole, birokracija, neekonomična finansijska politika su ozbiline teškoće. Zdravstvena i lekarska' služba sve više hramlju. U mnogobrojnim napisima poslednjih godina mi smo na njih ukazivali.

IL ZDRAVSTVENO STANJE RADNIKA SE POGORŠALO

Zdravstveno stanje osiguranika pogoršalo se u prošloj godini. Kod Suzora je bilo nesposobnih za rad 278,7 hili. (907,5 hili. muških), više za 28,0 hili. ili 9,0% nego u 19934 g. Na 100 osiguranih članova otpada 49,4 slučajeva oboljenja i to veći procenat kod muških nego kod ženskih (51,1 prema 45,0). Polovina osiguranih je, prema tome, bolovala. Na boloуапје је upućeno, 44, А. ртета 406 hili, Najviše članova upućeno na bolničko lečenie kod beogradskog okružnog ureda. U oporavilištima je lečeno 3.066, a u banjama 1.285 članova. U uredskim ambulantama lečilo se 1.642,4 hilj. članova u toku cele godine; više za 16,3% nego u 1934 a blizu 100 hili. članova ie lečilo zube. Samo, је тапј deo lečen u 20 zdravstvenih ustanova radničkoga osiguranja; a većina u državnim bolnicama. U izveštaju se kaže da su ovom statistikom obuhvaćeni samo oni slučajevi oboljenja ili porođaja osiguranika, u kojima je izdata novčana potpora, ili ie došlo do lečenja u bolnicama i lečilištima. Porast obolenja je najveći u većim privrednim centrima (Beogradu, Zagrebu, Osijeku)

Tako jie 1932 g. prosečno bolovalo dnevno 10.285 ili 1,86%,

1933 g. 10.792 ili 1,9%, a prošle godine 12.500 ili 2,2% svih osiguranih, čija je prosečna hranarina iznosila 16,5 din.

Iz podataka o oboljenjima po privrednim granama, područjima i vrstama bolesti, a naročito iz onih za 1992 i 1933. god., koji su detaljno razrađeni, najviše dana bolovania otpada na industriju hartije, grafičku, tekstilnu i metalnomašinsku. Tuberkuloza zauzima prvo mesto (1933 g. 7,3%. svih obolelih i 21,7% svih dana bolovania). Na drugo mesto dolaze oboljenja od ozleda; u izveštaju se kaže da ima naročito mnogo teških ozleda. Na trećem mestu su ођоЦепја огgana ха varenje, čemu зе Као glavni razlog navodi DoOgoršana ishrana, koja je ioš i neracionalna. Broi alkoholičara je u porastu. Epidemije gripe su sve češće, a kod nedovoljno lečenih često dolaze posledice.

Iz podataka o bolovanju radnika izvode se u izveštaju

sledeće konstatacije:

Okružni uredi sa najnižom nadnicom (n.pr. Subotica, Niš) imali su prosečno najmanji broji dana bolovania, dok su uredi sa najvećom osiguranom nadnicom (Sušak, Ljubljana, Zagreb) imali najveći broi dana bolovanja. Zatim je broj dana bolovanja veći kod onih industrijskih grana, koje imaju уеlike osigurane nadnice (grafička i industrija hartije), a najmanji u industrijama sa malom nadnicom (kućna posluga).

Kao objašnjenje za ovakav odnos oboljenja i nadnica se kaže: „Možda je istina, da su životne prilike radnika, u krajevima sa najmaniom nadnicom, tako teške da radnik radi, ma da je bolestan, samo da ne izgubi nameštenje. Ali to ne može biti jedini razlog spomenute paradoksalne pojave... I ove godine vidimo da n.pr. grafička i industrija hartije, koje imaju najveći broj dana bolovanja, spadaju u grupe sa najvećom osiguranom nadnicom. Jasno je dakle, da nisu samo

|| |