Народно благостање

Страна 544

specijalne prilike radništva, nego da su naročito teške higiienske prilike ovih industrija imale upliva na veliki broi dana bolovanja osiguranih članova, koji u ovim industrijama rade.”

Mi smatramo da je još jedan razlog za ovakav odnos obolenja i lečenia radnika prema nadnicama, vrsti posla i područiu. Krajevi sa nižom nadnicom i manjim procentom prijavljenih bolesnika se nalaze pored istočne granice u zoni Skoplie—Niš—Subolica. Oni su industrijski slabije razvijeni i gro radnika pretstavljaju seljaci, i to kao nekvalifikovano osoblje. Ovi krajevi su gušće naseljeni i ponuda radne snage le, kao što se vidi i iz članka „Pauperski sektor” („N. B- ђе. 19 od 1935 g.), mnogo veća nego u krajevima industrijski lače razvijenim. Trajanje zaposlenosti u jednoi struci i na jednom mestu je daleko manje nego kod kvalifikovanih Doziva. To potvrđuje i velik broji odjava i prijava posla. Zdravstveno stanje seljaka je, bar što se tiče tuberkuloze i oboljenia organa za varenje, mnogo povolinije nego prvih radnika.

II PORAST ZAPOSLENOSTI I PAD NADNICA

Prosečan broj osiguranih kod Suzora u prošloi godini iznosio je 564,83 hili. (406,83 hilj. ili 72% muških), više za 20,7 hili. ili 3,84% nego u 19834 с. Porast članova bio ie stalan u svim mesecima. Pobolišanje nije nastupilo u svim granama, jer 9 pokazuju opadanje. Od 19 grana, koje su zaposlile veći broj radnika, tekstilna industrija vodi sa 4.290 ili 9,8% više uposlenih, metalno-mašinska sa 3.550 ili 11,24%, industriia kamena i zemlje sa 2.510 ili 12,55%, a kod ostalih se kreće između 0,6 i 8,8%.

Kod građenia železnica bilo je manje zaposleno 2.370 ili 103%, a kod građenja prevoznih sretstava za 5%, dok je kod privatnih saobraćajnih preduzeća, električnih centrala, industrije hartije, šumsko-pilanske, duvanske, novčanih osiguravajućih zavoda, pad broja zaposlenih neznatan.

Prosečna obezbeđena nadnica iznosila je 21,65 din., i manja је za 0,6 din. nego u 1934 g. Pad je sporiji nego ranijih godina, dok se pomeranje iz viših, bolje plaćenih nadničkih razreda u niže nastavilo u znatnom obimu. U razredima sa nadnicom ispod 24 din. povećan je broj osiguranih za 28,8 hili., a u dva najveća nadnična razreda (preko 40 din.) smanjen za 3,7 hilji. Naiveći porast članstva je bio kod onih sa nadnicom od 6 din. (za 7,1 hilji.). Stoga su prihodi povećani samo za 1,27 mil. din., iako je članstvo poraslo za 20,7 hiliada.

IV DEFICIT I SMANJENJE POGODNOSTI OSIGURANIKA

U izveštaju se kaže da se porastom članstva u 19835 g. nisu prilike u radničkom osiguranju nimalo pobolišale. Naprotiv, porast članstva samo u nižim nadničnim razredima imao je za posledicu daleko nepovolinije finansiisko stanje, naročito kod novčanog poslovania, nego u 1984 godini. Ukupni prihodi su iznosili 261,2 mil. i poslovanje je završeno sa deficitom od 8,0 mil. dinara. Prema 1934 god. povećali su se za 10,1 mil. izdaci kod pet pozicija (hranarine, lekarskih, apotekarskih i bolničkih troškova, porodiliskih potpora). Pogoršanje bolesničke službe se vidi i po opadanju ukupnog izdatka po članu (sa 492 din. u 1933 .g. i 486 din. u 1934 g. na 476 din. u 1995 г.), uz povećani udeo lekarskih i administrativnih troškova i kamata itd.

Grana osiguranja za slučaj nesreće završena je sa deficitom od 9,21 mil., što sa deficitom iz ranijih godina iznosi 59, mil. dinara. Kao glavni uzrok deficita, u izveštaju se se navode premijske kamate za glavničko pokriće rente i niska prinosna tarifa, kojia se naplaćuje od članova. I prema ovome izlaz jie u povećanju članskih prinosa, iako su oni već veliki s obzirom na visinu nadnica. Prošle godine isplaćeno је članovima u vidu raznih potpora 50,2 mil. din. (61,/% pri-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бо 34

ћода), па роуесапје гјаушског рокмса обрада 201 mil. (24,7/%) i upravne troškove 12,2 mil. (15%). Kapitalno pokriće renta iznosi 981,93 mil. dinara. Rentu uživa 20.050 lica, od kojih su 11.035 rentnika-invalida. Nesrećnih slučajeva је ргjavlieno 15.970, naiviše u šumsko-pilanskoj industriji (4.510), građenju železnica i metalno-mašinskoi industrili. Smrtnih slučajeva je bilo 254.

V LEKARI, NAJVEĆI KORISNICI RADNIČKOG OSIGURANJA

U našoj državi ima nešto preko 5 hili. lekara. Kod ustanova Suzora vršilo je lekarsku službu 1933 с. 1447, 1934 с. 1662 1 1985 с. 1686. Znači, da skoro tirećina svih lekara u zemlji ima stalne prihode od Suzora. Ovome ј05 treba dodati lekare koji rade u Bratinskim blagajnama i Humaniбатпот fondu saobraćajnog osoblja da bi se ocenio značaj radničkogz osiguranja za lekarski red.

Lekari i njihove organizacije su vodili dugogodišnju borbu za pojačanje svojih pozicija u ustanovama radničkoga osiguranja i oni su naposletku uspeli sklapaniem kolektivnog ueovora u 1034 ce. Zahtevi lekara su išli suviše daleko pa, se tražilo da ustanovama radničkog osiguranja rukovode oni, pošto je socijalno osiguranje domen socijalne medicine, a davanje lekarske pomoći niegov najglavniji zadatak. Mi smo u članku „Sukob lekara i Ureda za osiguranje radnika u Zagrebu” (br. 43 od 1933 g.) pobili ovo pogrešno gledište lekara i zahteve zasnovane na njemu. Međutim, poslednjih godina, ukoliko je kriza radničkog osiguranja rasla, a položaji osiguranika se pogoršavao, lekari su pobolišavali svoi položaj. Broi lekara se povećao i u godinama u kojima se broi članova smanjio. Od 1933 с. до 1995 g. povećao se broji osiguranih za 40 hili. ili 7,66%, a lekara za 299 ili 14,1%. Broj lekara-činovnika se povećao od 244 na 266. Lekarski troškovi u obe grane osiguranja iznosili su 1933 g. 61,35 mil. din., 1934. g. 64,69 mil. din. i 1935 g. 69,27 mil. i povećali su se za 899 mil. ili 19%. Od ukupnih prihoda izdato ic na lekarske troškove prošle godine u grani bolesničkoga osiguraпја 19,75% prema 11,54% u 1933 g, a u grani za nesrećne slučajeve povećali su se sa GO na 62,6 din. po članu. Tako birokracija i lekari pobolišavaju svoj položai, dok se onaj osiguranika, radi kojih i postoji osiguranje, Šštalno DOgOT-" šava. Pre nekoliko godina jedan pretstavnik Lekarske komore rekao je da su radnici postali objekt, a birokracija i upravni aparat subjekt. Sad bi se ovo mišljenie moglo dopuniti, jer su uz birokraciju i lekari postali subiekt.

VI SUZOR TRAŽI UVOĐENJE OSIGURANJA ZA SLUČAJ IZNEMOGLOSTI I STAROSTI

Zakon o osiguranju radnika predvideo je uvođenje osigurahja radnika za slučai iznemoglosti, starosti i smrti, ali ono nije uvedeno u život. Nekoliko puta su vršene Dpripreme. Uz ovogodišnji izveštai Suzora iznet je ponova predlog za uvođenje ove grane osiguranja, uz vrlo opširna objašnienja g. Radovana Matiašića, direktora Suzora. Kao glavDi razlog navodi se neophodnost za radnike s jedne i Dpovoline prilike s druge strane. G. Matiašić kaže: »Kretanje zaposlenosti u industriji i sve ostale privredne pojave pokazuju nam da smo tešku privrednu krizu velikim delom, možda izuzev sitnog zanatstva, već davno prebrodili, te da se nalazimo na putu ka punom normalizovaniju prilika u zemlji, ako već ne novom prosperitetu. Prema tome dalje odlaganje uvođenja radničkopg osigurania za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti radi krize nije više opravdano.« Мауедеп је 105 niz drugih argumenata (na pr. rasterećenie opština, pobolišanje zdravstvenih prilika, stvaranie kapitala koji bi preko države i privatnika oživeli privredu, korisnost za zanatstvo, zaštita radne snage od velikog stranog kapitala itd.) Uvo-