Народно благостање

22. август 1936,

M

đenjem ove grane osiguranja postojeći tereti socijalnog osiguranja povećali bi se za 20—90%.

Međutim, glavni argumenat g. Matiašića ne može da izdrži kritiku. Pobija ga ne samo stvarno stanje koje se vidi iz analize Suzorovog izveštaja, nego i činjenice koje navodi sam g. Matjašić. Na pr. on kaže da su cene za poslednje godine porasle za 10%, da je porast nastupio kod svih proizvoda, i da kod bilinih iznosi čak 30%, iako su nadnice pri tome i dalje opadale. Citirano tvrđenie g. Matjašića je u kontradikciji i sa konstatacijom iznetom u izveštaju, gde se na 59 strani kaže: »Kao u ranijim godinama, tako i u 1995 god. vršilo poslovanje oko izdavanja pomoći u nesrećnim slučajevima u znaku i pod uticajem vanrednih prilika, koje ie stvorila postojeća ekonomska kriza. Tai uticaji за пеsmanjenom snagom (гаје јоб : dalie te izgleda da je роprimio u neku ruku stabilan karakter. Sudeći po njemu, kao prilogu za opšte privredno stanje, moramo na žalost konstatovati, da do danas nema znakova, koji bi upućivali na pobolišanje privredne situacije.«

VII POTREBNA JE SANACIJA, A NE PROŠIRENJE RADNIČKOG OSIGURANJA

Mi smo se dotakli svih važnijih pojava Suzorovog radničkog osiguranja. Sve činjenice govore da se ono nalazi u ioš većoi krizi nego u nekoliko prefhodnih godina. Znači da privredno pobolišanjie i povećana zaposlenost nisu imali odgovarajućeg deistva na popuštanie krize u radničkom osiguraniu. Uzroci krize radničkog osiguranja ne nalaze se samo u pojavama van njega (na pr. u privrednoj krizi, smanjenoi zaposlenosti, padu nadnica), nego velikim delom i u nezdravim pojavama unutar samoga osiguranja (birokratskoi i ne-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 545 |

ekonomičnoij organizaciji i upravlianju, nesrazmernim lekarskim troškovima, nerentabilnim investicijama itd.). Stoga bi i pri mnogo povoljnijim privrednim prilikama bila aktuelna kriza radničkog osiguranja, ako se ne bi uklonili i ovi drugi uzroci. Bez toga nema ozdravljenja radničkog osiguranja. Mi smatramo da je to najvažniji i najaktuelnijii zadatak u oblasti radničkoga osiguranja u toliko pre, što je kriza pooštrena, opterećenie nadnice povećano, a Rkorisni efekat smanjen, iako je zdravstveno stanje radnika pogoršano.

Mi ne poričemo značaj i potrebu osiguranja radnika za slučaj starosti, iznemoglosti i smrti. Ali su dve postojeće grane osiguranja (bolesničko i za nesrećne slučajeve) mnogo važnije i za radnike i njihove porodice potrebnije, a one se nalaze u velikoj krizi. Njihova sanaciia je danas, polazeći baš od interesa radnika, naipotrebnija. Radničke prilike i visina nadnica ne podnose nove terete, pa ni naimanie. Oduzeti da bi se zakrpila jedna rupa, a time napraviti drugu veću rupu, donosi samo štetu. Radnicima ne bi bilo pomoženo nego odmoženo. Dve postojeće grane tangiraju dve svakodnevne potrebe svih osiguranika. To se ne može reći i za Osiguranje penzije (za starost i iznemoglost). U prilog tome navešćemo nekoliko podataka iz Suzorove statistike, koie smo izneli detalinije u broju 41 od 1984 2 (»Одпоз падпјсе ргеma starosti radnika kod nas«). Od ukupnog broja osiguranih kod Suzora, prema stanju na dan 30 iuna 1933 g., bilo ie svega 1610 članova ili 0,53% koji su bili stariji od 62 godine, a na one stare od 52 do 62 god. otpadalo je samo 7,1%. Gro radnika star je od 19 do 37 godina (64,0%). Za ijedan vrlo velik deo našega radništva, naročito ženskih, zaposlenost je sezonska ili periodična, jer su to seljaci koji se vraćaju natrag u selo.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Jugoslavija ima vrlo aktivnu Za spas našeg primorskog Dolitiku turizma, ona ne štedi turizma | ni truda ni troška za unapređenje svog turizma. Čak bi se možda pre moglo reći da je napor za unapređenje turizma veći, no što bi on mogao biti ekonomski opravdan s obzirom na stanje propisa u najvećem delu zemalja o kretanju ljudi i kapitala preko granice. Međutim sve što smo uradili za turizam i sve što možemo maksimalno da uradimo za njega, izostaje daleko iza koristi koje on ima od turističke posete engleskog kralja* Eduarda VIII u našim vođama. Mislimo da to nije potrebno naročito dokazivati. Engleski kraljevi već decenijama stvaraju modu i uzanse u mnogim oblastima socijalnoga života. Po sebi se razume, da dalmatinska obala ulazi u modu kao prvoklasno pribežište svetskih turista. Ne samo što je veliki broj turista došao zbog bavljenja engleskog kralja i za vreme njegovog bavljenja u dalmatinskim vodama, već će tek u buduće Dalmacija biti cilj imućnih svetskih turista. Međutim, izgleda, da smo u opasnosti da budemo lišeni bavlienia engleskog kralia u dalmatinskim vodama i sletstveno tog silnog potstreka za polet našeg turizma. Listovi donose izveštai iz okoline kralieve, da će on ostati za nameravano vreme (mesec dana) samo ako ne bude uznemirivan ovacijama naroda. Prema izveštaju našeg izveštača, izlava ne glasi tako. Naprotiv, krali ne može imati ništa protiv toga da mu narod priređuje ovacije, kadgod on dođe među narod. Čak naprotiv, u okolini kraljevoj se misli da bi to morala biti vrlo neobična situacija, da krali prolazi kroz

Is ————————

ulice gradova i sela, a da narod i ne obrati pažnju na njegovo prisustvo, a kamoli da mu ne priredi ovacije. Krali, po svom položaju i po svim ostalim okolnostima, a naročito engleski krali u Jugoslaviji, mora biti predmet spontanih narodnih ovacija. Međutim, ono što se ne želi, to je uznemiravanje kralja i niegove okoline onda kad on želi da bude sam, kad le na pučini, kad je u zalivu, kad je na brodu ili kad se iskrca u puste krajeve. Ono što se ne želi, to je nametljiva ofanziva raznih snobova, a specijalno novinara. Ne želi se juriš na kraljevu jahtu, na njegovu okolinu po cenu velikih troškova, raznih trikova, kamufliranja odela i maskiranja uopšte.

у Ima jedna stvar koju novinari neće da razumeju, a to je, da integracija društvenog života u velikim gradovima ima za prirodnu posledicu, po zakonu akcije i reakciie, da se kod čoveka periodično pojavljuje želia za bežanjem iz sredine u kojoj živi u krajeve gde nema žive duše; da bude izvesno vreme sam. Sve je veći broji turista koji idu u visoke planine ili traže puste krajeve van Evrope.

Kad је engleski krali pošao u Dalmaciju, motivisano je to želiom da iskoristi usamljene zalive i krajeve Dalmacije da bi bio što više sam. To novinari neće da razumeju. Njima ie potrebno, iz čisto poslovnih razloga, da se piše dneyno o kralju Eduardu. Zbog toga se i priređuju čitave ekspedicije da uznemiravaju Kralja. ;

Po našem mišljenju u bitnom interesu našeg turizma leži potreba da se zabrani svaki pokušaj približenia kralju Eduardu, sem kad se on pojavi međ narod.

| | | | || |