Народно благостање
Г Страна 546 _
шет Министарство финансија обДржавне финансије у пр- јавило је преглед државних вом тромесечју текуће бу- прихода и расхода за месец
џетске године јуни и за прва три месеца „ланзшенитиианитишаешивешЕтЕЕшеЕши екуће буџетске 1986/87 год.
Расходи у јуну месецу били су предвиђени 860.29 мил. дин. а ефективно извршени су за 693.34 мил. дин. или 80.59% од предвиђене суме. Неисплаћених обавеза остало је за 14.43 мил. дин. те се са њима укупна сума расхода пење на 707.77 мил. дин. или 82.27%. Изузев личне расходе, који премашују буџетска предвиђања, код свих осталих позиција ефективни расходи знатно заостају иза предвиђених. Инвестиције, су се скоро потпуно изгубиле што је последица извођења јавних радова на терет зајмова. На личне расходе у јуну месецу утрошено је 400.23 мил. дин. или непуних 60% од укупне суме ефективно извршених расхода. На материјалне расходе утрошено је ефективно 293.10 мил. дин. док је буџетом било предвиђено 448.01.
Приходи у јуну дали су 745.21 мил. дин. према 860.29 колико је било предвиђено. Изузев трошарину, сви остали приходи подбацили су, не узимајући у обзир приход од речног и поморског саобраћаја, као и Поштанске штедионице где се вишак јавља услед завршног обрачуна ових установа. Највише су подбацили непосредни порези, што је у јуну, као у и свима летњим месецима, нормална појава, јер не притиче приход од главног пореског платца сељака. Када упоредимо суму ефективно извршених расхода са приходом, добијамо један вишак прихода од 51.87 мил. дин. Тај вишак, међутим, треба умањити за износ неисплаћених обавеза и за суму, коју су поједина привредна предузећа задржала као обртни капитал за наредне месеце, а која се из кретања прихода и расхода не види.
За прва три месеца — април-јуни — извршено је ефективно државних расхода за 1.850.57 мил. дин. што са неисплаћеним обавезама од 30.26 мил. дин. чини укупно 1.880.83 или 72.88% колико је било предвиђено (2.580.87 мил. дин.). Од укупног расхода за личне издатке употребљено је 1.229.38 мил. дин. или 99.40% од суме предвиђене буџетом (1.236.81). У овој категорији расхода пензијски издаци премашили су предвиђену суму за 7.50%. За материјалне расходе било је предвиђено 1.344.05 мил. дин. а стварно је утрошено 621.19 или 46.22% од предвиђене суме.
Државни приходи за прво тромесечје буџетске 1936-
37 кретали су се овако: било је предвиђено 2.580.87 мил.
дин., а остварено је 2.227.65 односно 86.81% од предвиђене
суме. Поједине групе прихода дале су ове резултате (у мил. динара):
Процена Остварено разлика%
Непосредни порези 574.75 443.26 —22.9 Посредни порези 641.77 632.15 == 15 Монополи 489.00 455.45 — 6.8 Ситни приходи 36.67 9.41 —71.2 Државна привреда 842.66 687.35 —18.5
Као што се из овога види, према процени најбоље се држе приходи од непосредних пореза, што је последица повећаног увоза и унутрашњег промета односно потрошње добара. За овима долазе монополски приходи. Подбацивање непосредних пореза последица је смањеног прихода од земљарине, што је редовна појава до жетве. Приходи државних привредних предузећа по главним групама показују овакво кретање (у мил. динара):
Процена Остварено разлика% Државне железнице 501.75 445.17 —11.8 Речна пловидба 21,77 16.83 =—99.7
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 34
Пошта, телеграф, телефон 129.92 108.06 —16.6 Шуме 25.52 19.36 · —24.2 Рудници 64.82 49.98 —22.9
Према овоме, сви приходи државних привредних предузећа подбацили су према предвиђањима.
Кад упоредимо извршене расходе заједно са неисплаћеним обавезама и остварене приходе, добијамо вишак прихода од 346.82 мил. дин. Од овога пре свега треба одбити суму од 196.17 дин. колико износе неисплаћене обавезе у периоду рачунске године тј. од априла 1986 до конца маја 1936. На тај начин долазимо до вишка прихода од 150.65 дин. Међутим, када се узме у обзир да су привредна предузећа у периоду рачунске године до сада задржала 261.26 мил. дин. за подмирење својих расхода у наредним годинама онда се уместо горњег вишка стварно јавља мањак од око 110 мил. дин.
e er 0 Drema podacima Uprave državMonopolski prihodi u junu „nih monopola prihodi u junu i u tri prva meseca tekuće bili su 153.41 mil. din. ili 3.92
budžetske godine mil. din. manje nego u istom Mur rerna munare == mesecu 1935 (157.33 mil. din.). I u junu mesecu, kao i u maju, znatno smanjenje pokazuje se kod duvana. Prema junu 1935 prihod od duvana opao je za 7.99 mil. din. (sa 120.65 na 113.43). Povećali su se prihodi od soli (za 2.56 mil. din.) i petroleuma (1.27 mil. din.). Ostali prihodi od žižica, cigarpapira i razni pokazuju opadanje.
Za prvo tromesečje tekuće budžetske godine (april—X,uni) ostvaren je prihod od 455.45 mil. din. prema 475.39 u istom periodu budžetske 1934-35. Iz ovoga izlazi, da ie prema prošloi godini prihod podbacio za 19.94 mil. din. odnosno 4.9%. Kretanje prihoda po pojedinim grupama izgleda ovako:
+ ili — % u 1935 1936 1936 prema 1985 april—-, uni арт —јши
Duvan 359.50 339.25 — 5.7% So 64.31 65.54 + 1.8%, Реггојешт 14.97 16.86 + 127%. Žižice 19.31 17.57 — 9:4%. Cigarpapir 14.69 14:93 = 27%. Razni prihodi 2.65, 1.98 = 23.3%,
Kao što vidimo, osim prihoda od soli i petroleuma, svi ostali pokazuju opadanje. Karakteristično ie opadanje prihoda od duvana, što ie uglavnom posledica smanjenog izVoOZa, a delimično i potrošača. U prvom polgođu ove godine izVezeno je duvana za 79.97 mil. din. prema 99.9 u istom periodu prošle godine. Prihod od soli povećao se ı u junu mesecu usled veće potrošnje za stoku. Potrošnia petroleuma povećala se verovatno u industrijske svrhe. Opadanje prihoda od žižica posledica je sve veće upotrebe veštačkih upaliača. Smanjenje potrošnje cigaretpapira pokazuje opadanje potrošnje duvana.
m ——— О || осле шест година први пут је у јуну 0. г. порасла про-
Пораст надница сечна обезбеђена надница
не радника, осигураних код Су-
зора. Просечна обезбеђена надница је износила 21,56 дин. и задржала се на нивоу оне из истог месеца прошле године, први пут после 1930 године, али је према мају о. г. порасла за 0,28 дин. Укупна месечна зарада је према истом месецу прошле године порасла за 7,78% и износила је 339,9 мил. динара, услед тога што се и број осигураних радника и намештеника повећао за 45.590 или 7,79% на 630.720. Највећи је полет у индустрији дувана, где се број осигураних повећао за 52,11%. Оживела је и грађевинска делатност, јер се број осигураних код градњи над земљом повећао за 7.170 или